На данашњи дан умрли Вук Стефановић Караџић, Михајло Марковић и Десимир Тошић; 1971. жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа; 1947. Велика Британија изложила план поделе Палестине на јеврејски и арапски део

 НОВИ САД - На данашњи дан 1864. године умро је српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, творац новог правописа и књижевног језика. Описменио се у родном селу код рођака трговца, потом у школи у Лозници и затим у манастиру Троноша. Током Првог српског устанка био је писар код устаничког војводе Ћурчије, затим учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова. После пропасти устанка 1813. и одласка у Беч почео је да сакупља народне песме и умотворине и да ради на српском правопису и језику уопште. Убрзо је објавио прву збирку народних песама и "Писменицу" (граматика) а 1818. "Српски рјечник". Писао је и историјска сведочанства (више сећања), бавио се неком врстом етнографије, организовао истраживања широм српских земаља и водио је огромну преписку.

Његови односи са књазом Милошем Обреновићем прошли су кроз разне фазе али је са врхом српске цркве посебно Карловачке митрополије био у веома лошим односима. Митрополит Стратимировић, човек ретке учености и културе, сматрао је да је његова језичка реформа примитивна и да одбацује читаву српску језичку и књижевну традицију, а његов превод Новог Завета оцењен је тада као скандалозан (пошто није познавао класичне језике превод је рађен са немачког). Временом је стекао углед међу интелектуалцима Европе, чак и код таквих умова какви су били Гете или Ранке, универзитет у Јени прогласио га је почасним доктором. Његове идеје однеле су одлучујућу превагу 1847. када су изашле "Песме" Бранка Радичевића, писане "Вуковим језиком", а Ђура Даничић је текстом "Рат за српски језик и правопис" доказивао оправданост Вукове реформе. Његови посмртни остаци пренети су 1897. из Беча у Србију и положени су у порту Саборне цркве у Београду, насупрот Доситеја Обрадовића.

1478 - Рођен је енглески писац и државник Томас Мор, родоначелник утопијског социјализма, писац социјалних, историјских и теолошких списа. Од 1529. до 1532. био је лорд-канцелар краља Хенрија VIII, али је 1535. због одбацивања црквене реформације и одбијања да призна краља за поглавара новоустановљене Англиканске цркве - осуђен на смрт и погубљен. У политичко-филозофском спису "Утопија", објављеном на латинском 1516. приказао је беду Енглеске, отимање земље од сељака од стране велепоседника као и рани капитализам. Томе насупрот, насликао је замишљено острво "Утопију", ослобођено приватне својине, као идеалну социјалну државу са савршеним друштвеним и политичким системом. Термин - Утопија данас се користи као синоним за нешто неостварљиво.

1792 - Аустрија и Пруска су склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја револуције.

1812 - Рођен је енглески писац Чарлс Џон Хафем Дикенс, оснивач социјалног романа, типичан представник реализма. Приказивао је средње и ниже грађанство и изнео је на видело страховиту неправичност викторијанског друштва, чиме је узбуркао јавно мнење, а парламент нагнао да спроведе извесне социјалне реформе. Тегобно лично искуство је стекао када је због породичних дугова, као дечак, био принуђен да ради у једној фабрици за производњу пасте за обућу. Написао је двадесетак дела, углавном романа. Дела: романи "Дејвид Коперфилд", "Оливер Твист", "Пиквиков клуб", "Мала Дорит", "Николас Никлби", "Велика очекивања", "Стара продавница реткости", "Суморна кућа", "Мартин Чазлвит", приповетке "Три духа", "Цврчак на огњишту", "Битка живота".

1863 - На британском војном броду "Орфеј", који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло је 190 људи.

1870 - Рођен је аустријски психијатар Алфред Адлер, један од пионира психоанализе, оснивач правца тзв. индивидуалне психологије, којом се одвојио од творца психоанализе Сигмунда Фројда. Сматрао је да је тежња ка моћи покретачка снага психичког живота сваког појединца, што може да изазове претерану тежњу ка афирмацији или унутрашњи отпор осећању мање вредности и тиме неуротична обољења. Дела: "Пракса и теорија индивидуалне психологије", "Познавање човека", "О нервозном карактеру".

1878 - Умро је папа италијанског порекла Пије IX, чији је понтификат трајао 31 годину и 236 дана, најдуже у историји римокатоличке цркве. На Ватиканском сабору 1870. прогласио је догму о папској непогрешивости.

1885 - Рођен је амерички писац Синклер Луис, добитник Нобелове награде за књижевност 1930. Исмевао је заблуде и самообмане америчког друштва, писао је против расне дискриминације. У реалистичко-сатиричним романима је подвргавао подсмеху лекаре, свештенике, судије, ситно грађанство, али и пословне људе, индустријалце. Дела: романи "Др Ероусмит", "Ен Викерс", "Елмер Гантри", "Главна улица", "Бебит", "Додсворт", "Ментреп", "Краљевска крв", "То је овде немогућно" (визија фашизације САД).

1894 - Умро је белгијски произвођач дувачких инструмената Адолф Сакс, који је 1840. изумео музички инструмент назван њему у част саксофон.

1947 - Велика Британија је изложила план поделе Палестине на јеврејски и арапски део.

1962 - У експлозији у западнонемачком руднику угља код Сарбрикена погинуло је 298 рудара.

1968 - Премијери свих 10 канадских провинција одобрили су нацрт устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен са енглеским.

1971 - Жене су у Швајцарској референдумом добиле право гласа.

1984 - Амерички космонаут Брус Мекендлс је напустио свемирски брод "Челенџер" и "прошетао" свемиром као први човек који се кретао без физичке везе с летелицом, покретан мотором на леђима.

1986 - Доживотни председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао је из земље, окончавши 29-годишњу владавину породице Дивалије у тој карипској земљи.

1990 - Пленум Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза одлучио је да из устава буде избрисана одредба којом јој је гарантована "руководећа и усмеравајућа" улога у друштву, одрекавши се тиме политичког монопола после више од 70 година.

1991 - Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен је председником Хаитија, као први демократски изабрани шеф те карипске државе.

1996 - У "боингу 757", који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло је свих 189 путника, махом немачких туриста и чланова посаде.

1999 - Умро је јордански краљ Хусеин, који је владао Јорданом од 1952. На престолу те блискоисточне земље наследио га је син Абдулах.

2003 - У експлозији аутомобила-бомбе убијене су најмање 33 особе и разорен "Ел Ногал", један од најексклузивнијих клубова у колумбијској престоници Боготи.

2005 - Енглескиња Елен Мекартур поставила је нови светски рекорд у соло једрењу око света, прешавши скоро 42.000 километара за 71 дан, 14 сати, 18 минута и 33 секунде.

2006 - Талибани у Авганистану позвали су муслимански свет да прогласи свети рат поводом спорних карикатура о пророку Мухамеду објављених у данском листу "Јиландс Постен".

2008 - Умро је Десимир Тошић, публициста, један од лидера Демократске странке. Рођен је у Белој Паланци недалеко од Пирота. Био је студентски првак Демократске странке уочи Другог светског рата (напада на Краљевину Југославију). Након рата живео је као емигрант у Француској и Британији. Уређивао је емигрантски лист "Наша реч" (1948-1990). Вратио се у Србију 1990. и извесно време био је и народни посланик. Дела: "О људима, есеји, записи, сећања", "Колективизација у Југославији", "Црква, држава, друштво", "Демократска странка 1920-1941".

2008 - Умро је Часлав Вељић, дугогодишњи председник Кајакашког савеза Југославије. Члан Председништва Југословенског олимпијског комитета био је у неколико сазива, а од 1978. до 1993. је и генерални секретар ЈОК-а. Био је 20 година члан комисије Европских олимпијских комитета. Један је од најугледнијих кајакашких судија у свету, а као главни судија, стартер или члан жирија радио је на Олимпијским играма у Мексику, Минхену, Монтреалу, Москви, Лос Анђелесу, Сеулу и Барселони.

2009 - Умро је Златибор Петровић, члан САНУ, професор Ветеринарског факултета, паразитолог светског угледа. Био је члан Матице српске, Српског лекарског друштва, Друштва паразитолога, Светског удружења ветеринара. Универзитет ветеринарске медицине у Будимпешти доделио му је диплому почасног доктора наука.

2010 - Умро је Михајло Марковић, филозоф, академик. Био је председник Југословенског удружења за филозофију, декан и управник Института за филозофију београдског Филозофског факултета, један од организатора Корчуланске летње школе 1960-тих, члан Савета знаменитог филозофског часописа "Праксис".

(Танјуг)