Na današnji dan: Umrli Rene Dekart, Desanka Maksimović i Uroš Predić, završena konferencija na Jalti, oslobođen Nelson Mandela

Na današnji dan 1945 u Jalti na Krimu završena je konferencija vođa triju velikih sila antinacističke koalicije, na kojoj su sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Čerčil uskladili vojne planove za okončanje rata protiv Nemačke i Japana i odredili nove odnose u Evropi i svetu posle rata.

Trojica lidera usvojila su rezolucije o "slobodnoj Evropi" i dogovorila se o osnivanju Ujedinjenih nacija kao opšte međunarodne organizacije za mir i bezbednost u svetu. Kominike o podeli Nemačke na tri zone i uspostavljanju Centralnog komesarijata kao kontrolne komisije triju sila, sa središtem u Berlinu, izdat je 13. februara. Rešeno je da se predloži Francuskoj da učestvuje u tome, zatim da Nemačka plati ratnu odštetu i vrati opljačkane vrednosti, da bude sazvana konferencija svih nacija 25. aprila radi stvaranja UN i prihvaćeni su njeni osnovni principi. Donesene su i odluke o bivšim "satelitima" Nemačke, o pomoći bivšim okupiranim zemljama, o poljskoj vladi i granicama, o Jugoslaviji, kojoj je preporučeno da sprovede u delo sporazum Josipa Broza i Ivana Šubašića za obrazovanje jedinstvene vlade. Postignut je i sporazum o stupanju Sovjetskog Saveza u rat protiv Japana, a Moskva je zauzvrat dobila nazad južni deo ostrva Sahalin, Kurilska ostrva, pravo na korišćenje luke u Port Arturu i na Kineskoistočnu i Južnomandžursku železnicu. Takođe je dogovoreno da Ukrajina i Belorusija dobiju posebna mesta u UN.

Danas je sreda, 11. februar, 42. dan 2015. Do kraja godine ima 323 dana.

1650 - Umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: "Rasprava o metodi", "Pravila za rukovođenje umom", "Meditacije o prvoj filozofiji", "Rasprava o strastima duše", "Principi filozofije", "Geometrija".

1847 - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet brojnim pronalascima, poput sijalice sa ugljenim vlaknom, fonografa (gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali "prvim dobrotvorom čovečanstva".

1868 - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko. Sa Armanom Fizoom izmerio je brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

1879 - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Njegove duhovite, smele i zajedljive karikature, koje je uglavnom objavljivao u listu "Šarivari", donele su mu i dosta nevolja - 1832. odležao je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa. Izradio je veći broj slika socijalnog sižea.

1889 - Japan je dobio ustav, kojim je određeno da zemlja ima dvodomnu skupštinu, ali je car (mikado) zadržao izvršnu vlast, i što je još važnije, njegova tradicionalna duhovno-verska uloga ostala je neokrnjena.

1909 - Rođen je američki režiser, scenarista i producent DŽozef Leo Menkevic, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario. Filmovi: "Sve o Evi", "Pisma trima ženama", "Julije Cezar", "Kleopatra", "Bosonoga kontesa", "Bekstvo", "Ljudi će pričati", "Tihi Amerikanac", "Pet prstiju", "Iznenada prošlog leta".

1917 - Rođen je Sidni Šeldon, američki književnik, autor niza bestseler romana. Šeldon je, pre nego što se u pedesetim godinama života posvetio pisanju romana o snažnim ženama koje pobeđuju u neprijateljskom svetu nemilosrdnih muškaraca, osvajao nagrade za doprinos brodvejskom pozorištu, filmu i televiziji.

1919 - Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle poraza u Prvom svetskom ratu postala republika.

1920 - Rođen je egipatski kralj Faruk I, poslednji monarh Egipta. Na presto je stupio 1936. ali je njegov vladarski autoritet podrila nesposobnost da spreči britansko uplitanje u unutrašnja pitanja Egipta i vojni poraz u prvom arapsko-izraelskom ratu 1948. Sa vlasti su ga 1952. zbacili pobunjeni oficiri, posle čega je prinuđen da ode u izbeglištvo. Umro je 1965. u Rimu.

1929 - Sporazumom u Lateranu između Musolinijeve Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan, čime je rešeno tzv. Rimsko pitanje - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870. posle priključenja Italiji papske države i grada Rima. Vatikan se nalazi u središtu grada Rima, ograđen zidinama, i zauzima 44 hektara.

1948 - Umro je ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog filma. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi "Štrajk", "Oklopnjača Potemkin", "Oktobar", "Staro i novo", "Sentimentalna romansa" (snimljen u Francuskoj), "Da živi Meksiko", "Aleksandar Nevski", "Ivan Grozni", knjige "Filmsko osećanje", "Filmski oblik".

1953 - Umro je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske kraljevske akademije. Jedan od najvećih srpskih slikara u istoriji. Bio je izraziti akademski realista. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije - "Bosanski begunci", "Kosovka devojka". Druga najpoznatija dela: "Siroče na majčinom grobu", "Vesela braća".

1958 - Tunis je obavestio Francusku da njeni ratni brodovi više neće moći da koriste luku Bizerta.

1967 - Umro je srpski slikar Milo Milunović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je učio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao na bojištima u Crnoj Gori, otišao je na studije u Pariz u kojem je s prekidima ostao do 1932. kad je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetničke akademije. Slikao je predele i mrtvu prirodu, kompozicije, figure, portrete, monumentalne freske i mozaike. Njegova dela odlikuje jasnoća kompozicije. Snažno je uticao na mlađe slikarske generacije.

1970 - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971 - Na ceremonijama u Moskvi, Vašingtonu i Londonu, 63 zemlje su potpisale sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975 - Ubijen je predsednik Madagaskara Ričard Racimandrava, samo šest dana pošto je počeo da obavlja dužnost šefa države.

1975 - Prvi put u Velikoj Britaniji šef jedne političke partije postala je žena - za predsednika Konzervativne stranke izabrana je Margaret Tačer.

1990 - Lider Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela oslobođen je posle 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993 - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Zeleni vitez", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino, tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Pesme iz Norveške", "Letopis Perunovih potomaka", "Ničija zemlja", "Slovo o ljubavi", priče "Ludilo srca", romani "Otvoren prozor", "Ne zaboraviti", dečji roman "Pradevojčica", zbirka bajki i proze u stihu "Oraščići palčići", putopis "Snimci iz Švajcarske".

1994 - Sletanjem na Zemlju šatla "Diskaveri", sa pet američkih astronauta i jednim ruskim kosmonautom, okončana je prva američko-ruska spejs šatl misija.

2002 - Vatikan je formalizovao prisustvo u Rusiji stvaranjem četiri rimokatoličke dijeceze, ne osvrćući se na proteste Ruske pravoslavne crkve.

2006 - Američki milioner i avanturista Stiv Fosit postavio je novi svetski rekord u najdužem letenju bez zaustavljanja, preletevši za 76 sati 42.469 kilometara - od Floride oko Zemlje u smeru istoka, pa sve do južne Engleske, dvaput preletevši Atlantski okean.

2013 - Zvanično je obelodanjeno da je tokom NATO agresije 1999. na Srbiju (odnosno SRJ) ukupno stradalo 1.008 pripadnika vojske i policije, pri čemu je poginuo 631 pripadnik vojske, dok je 28 nestalo, a poginulo je 325 policajaca, a nestalo 24.

2013 - Papa Benedikt XVI (Jozef Racinger) najavio je, na opšte iznenađenje, da se povlači sa papskog trona.

(RT Vojvodine)