На данашњи дан умрли Ђура Даничић (1882) и руска царица Катарина II Алексејевна, названа Катарина Велика (1796); 1918. српска војска ослободила Зрењанин

 БЕОГРАД - На данашњи дан 1882. године умро је српски филолог Ђура Даничић (крштено име било му је Ђорђе Ј. Поповић), сарадник Вука Караџића у борби за реформу српског правописа и језика. Након школовања у родном Новом Саду, студија у Пожуну (сада Братислава), Пешти и Бечу радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. У првом раду "Рат за српски језик и правопис" 1847. којим је допринео победи Вукових идеја, потписао се презименом Даничић, уместо породичним Поповић. Превео је "Стари завјет". Објавио је више дела старе српске књижевности ("Житије св. Саве" од Теодосија, "Житије св. Симеона и св. Саве" од Доментијана, "Животи краљева и архиепископа српских" од Данила, "Никољско јеванђеље"). Израдио је "Рјечник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Рјечник хрватскога или српскога језика". Помогао је Вуку у преводу "Новог завета". Остала дела: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српског језика", "Историја облика", "Основе српскога или хрватскога језика", "Коријени", "Српски акценти".

Данас је недеља, 17. новембар, 322. дан 2024. До краја године има 44 дана.

1558 - Умрла је енглеска краљица Мери I Тјудор, кћерка Хенрија VIII, и на престо је ступила њена сестра Елизабета I. Током владавине од 1553. као супруга шпанског краља Фелипеа II подредила је Енглеску шпанском утицају и покушала је "чврстом руком" због чега је прозвана "Крвава Мери" да уклоно протестантизам. Енглеско грађанство, удружено с "новим племством", после њене смрти поново је успоставило протестантизам (англиканска црква коју је због сукоба с Римом основао Хенри VIII).

1587 - Рођен је холандски писац Јост ван ден Вондел, најплоднији и најзначајнији књижевник холандског барока. Писао је тужбалице, патриотске, сатиричне и пригодне песме, а драмама на библијске, античке и историјске теме знатно је утицао на европску литературу. Дела: драме "Пасха", "Паламед", "Хизбрехт ван Амател", "Левендалци", "Луцифер", "Јефта", "Адам у изгнанству".

1755 - Рођен је француски краљ Луј XVIII, који је владао у време рестаурације после пада цара Наполеона I. Титулу краља носио је од 1795. али је стварно владао од 1814. до смрти 1824. кад га је на престолу наследио брат Шарл X. Њихов трећи, најстарији, брат краљ Луј XVI погубљен је на гиљотини 1793. у време Француске револуције.

1771 - Рођен је Јован Пачић, српски песник и сликар. Школовао се у родној Баји, Калочи и Будиму. Због сиромаштва, ступио је 1792. или 1793. у војску, и као коњаник војевао је у Наполеоновим ратовима. Објављивао је у Летопису и Српском народном листу до 1842. а још 1827. штампао је у Будиму три свеске "Сочиненија пјеснословска". Песме Јована Пачића су љубавне, војничке, елегије, по узору на немачке романтичаре. Године 1828. с Јаном Коларом објавио је "Именослов или речник лични имена разни народа словенски". Био је ретко учен, говорио десетак језика. Био је противник Вукове језичке реформе. Пачић је први српски књижевник који је преводио Гетеа. Махом је сликао пејзаже техником акварела. Посебно су важни његови акварели о становницима родне Бачке.

1788 - Рођен је руски глумац Михаил Семјонович Шчепкин, најзначајнији уметник руског и светског позоришта у првој половини 19. века. Сматра се претечом позоришног режисера и глумца Константина Станиславског.

1796 - Умрла је руска царица Катарина II Алексејевна, названа Катарина Велика. Владала је чврстом руком од 1762. до смрти. У духу просвећеног апсолутизма и под утицајем француских филозофа и идеја просвећености, отварала је школе, помагала науку и уметност, модернизовала администрацију и судство, уредила финансије, укинула тортуру, смртну казну заменила прогонством у Сибир. Успешно је ратовала против Пољске и Турске и Русији је припојила Казахстан, Грузију, Јерменију, Камчатку, Крим, део Бесарабије (Молдавије) и велике делове Украјине, Белорусије и Пољске. Додатно је појачала подређеност сељака племству, а потези те врсте изазвали су устанак козака и сељака 1773. под вођством Јемељана Пугачова који је брутално угушен.

1800 - Конгрес САД састао се први пут у новој престоници Вашингтону, а амерички председник Џон Адамс је постао први становник званичне резиденције председника САД касније назване Бела кућа.

1855 - Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио је водопаде ширине 1.717 метара и висине око 100 метара, на реци Замбези, који су потом названи - Викторијини водопади, по краљици Викторији.

1858 - Умро је велшки филантроп Роберт Овен, социјалиста утописта и социјални реформатор, индустријалац који је богатство утрошио покушавајући да оствари пројекте социјалних реформи. Њега и његове присталице савременици су називали "социјалистима", чиме је тај израз ушао у употребу. Прве узорне заједнице створио је у Њу Ланарку у Шкотској, као кооперативе произвођача и потрошача. Установио је болесничке благајне, ограничио радно време, основао читаонице. Да би доказао остварљивост реформи, отишао је у САД, где је 1825. основао комуну "Нова хармонија". Кад је експеримент пропао вратио се у Енглеску, где је створио Велики национални струковни савез (синдикат). Дела: "Нови поглед на друштво", "Скица рационалног система друштва", "Књига о новом светском моралу".

1864 - Рођен је оснивач српског земљорадничког задругарства Михаило Аврамовић. Прву задругу основао је 1894. у Вранову, недалеко од родног Смедерева. Израдио је нацрт првог српског закона о задругама и покренуо лист "Земљорадничка задруга" који је уређивао 20 година. Објавио је бројне радове о пољопривреди, а његово највеће и последње дело је "Социологија задругарства". Учествовао је у стварању Међународног задружног савеза. Дела: "Аграрни покрет у Србији", "Социологија задругарства', "Наше сељачко газдинство".

1869 - После више од 10 година рада под руководством Француза Фердинанда де Лесепса, отворен је Суецки канал којим су повезани Средоземно море и Црвено море, односно Индијски океан. Укупан трошак је био 287 милиона златних франака, а изузетно тешки услови рада однели су чак 20.000 живота. Канал је дуго био недаћа за Египат, пошто је Британија због канала држала под окупацијом ту земљу. Насер га је национализовао 1956. што је изазвало војну интервенцију Британије и Француске, уз подршку још неких земаља. Ипак, од тада он је у власништву египатске државе.

1876 - У Москви је први пут изведен "Српско-руски марш" Петра Иљича Чајковског, данас познат као "Словенски марш" Инспирисан Српско-турским ратом, Чајковски је компоновао ово дело на мотивима које је пронашао у збирци Корнелија Станковића "Српске народне мелодије", штампаној 1862. у Бечу (прво издање 1859). За ту збирку Корнелије Станковић награђен је од руског царског двора Орденом светог Станислава. Прво извођење "Српско-руског марша" догодило се у Москви под управом Н.Г. Рубинштајна, на симфонијском концерту Руског музичког друштва у корист Словенског добротворног комитета.

1887 - Рођен је британски фелдмаршал Бернард Ло Монтгомери, један од најпознатијих савезничких војсковођа у Другом светском рату. Историчари га сматрају највећим британским војсковођом после Артура Велзлија Велингтона. Победа његове Осме армије над Афричким корпусом немачког генерала Ервина Ромела у бици код Ел Аламејна крајем 1942. преокренула је ток рата у Африци.

1908 - Умро је Милан Милићевић, српски књижевник, председник Српске краљевске академије, историчар, етнограф, фолклориста, педагог, преводилац. Био је члан Српске краљевске академије од њеног оснивања и њен председник од 1896. до 1899. По основном образовању богослов, деценијама је био високи чиновник Министарства просвете, библиотекар Народне библиотеке и државни саветник. Написао је низ етнографско-географско-историјских радова. Главна дела: "Кнежевина Србија", "Краљевина Србија", "Кнез Милош у причама", "Карађорђе у говору и твору", "Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба", "Живот Срба сељака", "Успомене". Литерарна дела: "Зимње вечери", "Летње вечери", "Међудневница".

1913 - Први бродови су прошли кроз Панамски канал.

1917 - Умро је француски вајар Огист Роден, један од највећих уметника крајем 19. и почетком 20. века, чије је дело објединило романтичарски дух и модерне тежње и пресудно је утицало на европско вајарство. Скулптуре: "Мислилац", "Пољубац", "Балзак", "Грађани Калеа", "Врата пакла", "Вечни идол", "Пролеће", "Човек сломљеног носа", бисте, актови.

1918 - Српска војска ослободила је Зрењанин, тада Бечкерек. Од 1935. до 1946. град се звао Петровград по ослободиоцу краљу Петру I Карађорђевићу.

1939 - Нацисти су убили више од 20 чехословачких студената који су протествовали против окупације њихове земље, затворили у концентрационе логоре преко 1200, а Универзитет у Прагу и студентске домове претворили у касарне. Карлов универзитет у Прагу, основан 1348. један је од најстаријих у Европи. Студенти више европских земаља окупили су се потом у Лондону где је Међународно веће студената прогласило 17. новембар за Међународни дан студената.

1954 - Египатски генерал Гамал Абдел Насер постао је шеф државе после пада председника Мохамеда Нагиба, с којим је 1952. срушио краља Фарука И, а тиме и монархију у Египту.

1958 - Суданска војска је срушила цивилну владу, свега две године након стицања независности, а нови председник владе је постао генерал Ибрахим Абуд.

1969 - Совјетски Савез и САД отпочели су у Хелсинкију разговоре о ограничењу стратешког наоружања (САЛТ).

1971 - Фелдмаршал Вемид Таном Китикачорн војним ударом је, без проливања крви, уклонио тајландску владу, распустио скупштину и суспендовао устав, али суштину тајландског монархистичког режима није доводио у питање.

1972 - Бивши председник Аргентине Хуан Перон се вратио у земљу после 17 година изгнанства.

1974 - Први скупштински избори у Грчкој после више од 10 година и седмогодишње војне управе окончани су уверљивом победом Нове демократије Константина Караманлиса.

1976 - Кина је извела највећу нуклеарну експлозију у атмосфери.

1977 - Председник Египта Анвар ел Садат прихватио је позив да посети Израел, игноришући незадовољство арапских земаља, као и сопствене владе.

1989 - У несрећи у јами "Морава" Алексиначких рудника угља погинуло је 90 рудара.

1989 - Бугарска скупштина сменила је Тодора Живкова са положаја шефа државе.

1991 - Скупштина (Собрање) Македоније је усвојила устав који је ту бившу југословенску републику одредило као независну државу у постојећим административним границама. Од 120 посланика за устав су гласала 92.

1993 - Нигеријски генерал Сани Абача збацио је цивилну владу Ернеста Шонекана.

1996 - У другом кругу локалних избора у Србији, коалиција опозиционих партија "Заједно" победила је у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац.

1997 - Највећа египатска организација исламских терориста "Ел Гама ел Исламија" убила је поред храмова у Луксору 58 страних туриста и четворицу Египћана, што је био до тада најкрвавији терористички напад у Египту.

1998 - Израелска скупштина (Кнесет) је већином гласова ратификовала "Вај споразум", којим је предвиђено уступање дела окупиране територије палестинској самоуправи.

2002 - Бивши италијански председник владе Ђулио Андреоти осуђен је на 24 године затвора као наручилац убиства новинара Миноа Пекорелија 1979. године. Годину дана потом, врховни суд Италије донео је ослобађајућу пресуду у којој је наведено да сенатор Андреоти није ни на који начин умешан у то убиство.

2005 - Алберт II свечано је устоличен као монарх Кнежевине Монако. Владајућа породица Монака, Грималди, којој припада и Алберт II, најстарија је владарска кућа Европе.

2006 - Умро је Ференц Пушкас најбољи фудбалер у историји мађарског фудбала.

2006 - Холандска влада донела је одлуку о потпуној забрани ношења у јавности бурки и других марама којима муслиманке покривају лице. Холандија је прва европска земља која је увела потпуну забрану прекривања лица, из безбедносних разлога, док су неке државе донеле законе који то забрањују на одређеним местима, у државним институцијама, школама или факултетима.

2007 - Умро је руски академик Олег Газенко родоначелник космичке биологије и медицине. Газенко, иначе генерал, је 1950. био један од идејних твораца и реализатора научних програма на земљиним био-сателитима чије је истраживање имало велики допринос у припреми човекових летова у космос. Методе и систем одржавања здравља и радне способности посаде приликом дужих летова у космос и повратка у услове гравитације, које је Газенко разрадио пре више деценија, још увек су непревазиђене.

2013 - Преминула је Дорис Лесинг, британска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност 2007. године. Аутор је више од 50 дела с тематиком од политике до научне фантастике. Њен роман "Златна бележница" из 1962. године сматра се неком врстом феминистичке "свете књиге".

2016 - Подсекретар за економско планирање Филипина Розмари Едилон званично је саопштила да је та земља најбрже растућа привреда у Азији. По речима Едилон, током прва три месеца мандата председника Родрига Дутертеа, бруто домаћи производ (БДП) је порастао за 7,1 одсто на годишњем нивоу у периоду од јула до краја септембра, надмашивши претходну прогнозу од 6,8. Раст Филипина је постао бржи од кинеских 6,7 одсто, а претекао је и друге велике економије у успону у посматраном периоду.

2017 - Европска одбојкашка федерација (Цонфéдéратион Еуропéенне де Воллеyбалл) прогласила је Тијану Бошковић за најбољу одбојкашицу Европе за 2017. годину на традиционалној "Гала вечери" ЦЕВ-а одржаној у Москви.

2017 - Преминуо је Младомир Тодоровић, ректор Карловачке богословије, професор, преводилац, протојереј. Био је професор Светог писма Старог завета у богословијама у Призрену, Београду и Сремским Карловцима, где је обављао дужност ректора 1977-1993. Једна је од најистакнутијих и најзаслужнијих личности српске црквене просвете. Дела: "Речник мање познатих речи и израза у Светом писму", "Превод Светог писма Платона Атанацковића". За "Србљак" (старо црквено песништво, службе и житија канонизованих Срба), СКЗ 1970, написао је Речник појмова, личности и навода из Светога писма, као и за издање дела Теодосија Хиландарца. Приредио је Свето Писмо за децу, као и "Божићну читанку", у издању библиотеке Свечаник, Минхен. Превод дела "Пророци" Алексеја Књазева.

2018 - У Паризу су се догодили масовни немири у којима су учествовале стотине хиљада незадовољних грађана. Демонстранти, познати под називом "Жути прслуци" иницијално су започели протесте због раста пореза на гориво, да би се временом окупљања, праћена озбиљним сукобима с полицијом, па и жртвама, претворила у крупне социјалне немире.

2020 - Умро је Коља Мићевић, преводилац, музиколог, есејиста, песник. Живео је и радио као самостални уметник у Бања Луци, Београду и Паризу. Био је ретко плодан стваралац, и као преводилац и као есејиста. Преводио је поезију, са француског (и старофранцуског), енглеског, шпанског, италијанског, словеначког, од средњовековних трубадура до Стефана Малармеа, Пола Валерија, Дантеа Алигијерија. Бавио се и музикологијом.

(Танјуг)