Na današnji dan: Ubijeni Aleksandar Obrenović i Draga Mašin

BEOGRAD - Na današnji dan 1903. godine oficiri zaverenici ubili su u rano jutro u Beogradu kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu Mašin, posle čega je na srpski presto dovedena dinastija Karađorđević. Aleksandar je došao na vlast 1889. posle abdikacije oca, kralja Milana, ali su zemljom četiri godine upravljali namesnici, jer je bio maloletan.

Izvršio je državni udar 1893. i zaveo autokratski režim. Zbog ženidbe 1900. s dvorskom damom Dragom, sukobio se sa ocem i navukao na sebe veliko nezadovoljstvo naroda, mnogih političara i oficira koji su ga ubili u "Majskom prevratu" (prema Julijanskom kalendaru, tada važećem u Srbiji, kraljevski par je ubijen 29. maja).

Danas je ponedeljak, 11. jun, 163. dan 2012. Do kraja godine ima 203 dana.

1509. - Engleski kralj Henri VIII oženio se prvom od šest žena, Katarinom Aragonskom.

1572. - Rođen je engleski pisac Bendžamin DŽonson, koji je realistički prikazivao ljudske nastranosti i strasti. Dela:

komedije "Ljudi i ćudi", "Volpone", "Vartolomejski vašar", proza "Građa, ili otkrića o ljudima i stvarima".

1727. - Umro je britanski vladar nemačkog porekla DŽordž I, prvi monarh Velike Britanije iz hanoverske dinastije, a na prestolu ga je nasledio sin DŽordž II. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti položaj premijera se iskristalisao kao ključni u izvršnoj vlasti.

1776. - Rođen je engleski slikar DŽon Kanstebl, jedan od tvoraca modernog pejzaža u evropskom slikarstvu. Njegova platna odlikuje jednostavnost motiva, slobodan potez i prozračnost atmosfere, čime je znatno uticao na francuske impresioniste.

1793. - Rođen je Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac, izdavač, lingvista, novinar. Rođen je u Čakovu u Banatu (danas Rumunija). Bio je upravnik srpskih škola u Temišvaru i inspektor Državne štamparije u Beogradu. Od 1842. redovni je član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske kraljevske akademije. Bio je izdavač i priređivač almanaha i kalendara:

"Banatski almanah", "Novi zabavni kalendar", "Uranija". Sarađivao je s Dimitrijem Davidovićem u "Srbskim novinama", "Zabavniku".

Uređivao je "Novine čitališta beogradskog". Objavio je i "Nemačku gramatiku: za upotreblenije srbske mladeži".

1859. - Umro je austrijski knez Klemens Meternih, koji je kao ministar inostranih poslova i kancelar četiri decenije krojio spoljnu i unutrašnju politiku Austrije, umnogome i sudbinu Evrope.

Šef diplomatije bio je od 1809. do 1821, a kancelar od 1821. do 1848, kada je zbačen u martovskoj Bečkoj revoluciji i bio primoran da emigrira u Englesku. Predvodio je 1813. koaliciju protiv francuskog cara Napoleona I. U međunarodnoj politici bio je stub reakcionarnog saveza evropskih vladara "Svete alijanse", stvorene radi gušenja revolucionarnih pokreta u Evropi. Period njegove uprave najčešće se naziva "Meternihov apsolutizam" - bio je to strog policijski režim. Dve godine posle zbacivanja s vlasti vratio se u Austriju, gde je do smrti bio angažovan kao izraziti reakcionar.

1864. - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, dugogodišnji direktor Bečke opere. Počeo je da stvara u maniru kasnog romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek ispoljavao visoko majstorstvo orkestracije. Jedan je od najboljih operskih kompozitora uopšte. Komponovao je i operete, balete, solo pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske poeme "Don Huan", "Til Ojlenšpigel", "Simfonija Alpa", "Sinfonia domestica", "Život junaka", opere "Saloma", "Elektra", "Kavaljer s ružom", "Egipatska Helena", "Arabela", "Danajina ljubav".

1880. - Rođena je američka pacifistkinja DŽenet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD. Kao ubeđeni antimilitarista, u američkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.

1891. - Velika Britanija i Portugal potpisale su konvenciju o podeli interesnih sfera severno i južno od reke Zambezi u Africi, kojom je Njasa (sadašnji Malavi) postao britanski protektorat.

1895. - Rođen je sovjetski državnik Nikolaj Aleksandrovič Bulganjin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza od 1955. do 1958, učesnik Oktobarske revolucije. Boljševicima se priključio 1917. uoči revolucije i do 1922. radio je u ČEKI (politička policija).

Član Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza postao je 1934. a Politbiroa 1948. Tokom Drugog svetskog rata bio je u vojnim savetima Zapadnog, Drugog pribaltičkog i Prvog beloruskog fronta, potom zamenik ministra odbrane, a posle rata ministar oružanih snaga i zamenik predsednika vlade, pre nego što je postao šef vlade.

1910. - Rođen je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film "Deset hiljada metara pod morem" snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći svetom svojim brodom-laboratorijom "Kalipso". Za film "Svet tišine", koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio "Zlatnu palmu". Dobitnik je tri Oskara.

Napisao je više knjiga, uključujući "Putovanje 'Kalipsa'" i "Kroz 18 metara vode". Ostali filmovi: "Svet bez sunca", "Zlatna riba".

1918. - Italijanski borbeni čamci potopili su u Prvom svetskom ratu u Jadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od Zadra, veliki austrougarski bojni brod "Sent Ištvan", posle čega je komandant austrougarske mornarice admiral Mikloš Horti - potonji regent Mađarske - morao da obustavi operaciju razbijanja blokade na ulazu u Jadran. Horti je planirao da čitava austrougarska flota, uz pomoć avijacije, kod Otrantskih vrata razbije blokadu sila Antante.

1936. - U Moskvi je saopšteno da je uhapšeno, osuđeno na tajnom suđenju i potom pogubljeno osam visokih sovjetskih vojnih rukovodilaca, uključujući maršala i vojnog teoretičara Mihaila Tuhačevskog, što je označilo početak masovne čistke i fizičkih likvidacija unutar vojske. Tuhačevski je bio jedan od najistaknutijih komandanata Crvene armije tokom građanskog rata posle Oktobarske revolucije. Kao komandant Zapadnog fronta 1920. u ratu protiv Poljske dopro je do Varšave, 1922. postao je načelnik Vojne akademije, 1925. član Revolucionarnog vojnog saveta Sovjetskog Saveza, a 1931. zamenik predsednika tog tela i zamenik ministra odbrane. Dela: "Rat klasa", "Pitanja savremene strategije".

1942. - Stupio je na snagu sporazum vlada Sovjetskog Saveza i SAD u Drugom svetskom ratu o principima uzajamne pomoći i vođenju rata protiv Sila osovine, poznat kao "Sporazum o zajmu i najmu". SAD su se obavezale da snabdevaju Sovjetski Savez, koji će sarađivati u odbrani SAD i dostavljati materijale i informacije.

Dogovorene su i koordinirane akcije radi povećanja proizvodnje, razmene i potrošnje i uklanjanja trgovinskih i carinskih barijera.

1949. - Ubijen je albanski revolucionar i rukovodilac Koči Dzodze, odmah posle izricanja smrtne presude na montiranom tajnom procesu. Prethodno je smenjen sa svih položaja i uhapšen zato što se nije složio s rezolucijom Informiroa 1948, osudivši staljinističke metode osude i izolacije Jugoslavije. U zatvoru se odrekao stava da je politika Moskve prema Beogradu pogrešna. Bio je 1941. glavni inicijator osnivanja KP Albanije i njen organizacioni sekretar, organizator komunističkog pokreta u Albaniji i član Vrhovnog štaba NV Albanije. Od 1945. bio je potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova, a 1946. postao je predsednik "Demokratskog fronta Albanije". Zalagao se za blisku saradnju Albanije i Jugoslavije.

1955. - Na automobilskoj trci "24 sata Le Mana" poginulo je 80 i povređeno više od 100 posmatrača posle sudara tri automobila koji su uleteli u gledalište.

1963. - Vijetnamski budistički kaluđer Kvang Duk spalio se u Sajgonu (sadašnji Ho Ši Min), u znak protesta protiv tretmana kojem je vlada Južnog Vijetnama podvrgla budiste.

1970. - Umro je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski, član a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917. Emigrirao je 1918. i od 1940. živeo je u SAD gde je i umro.

1970. - Poslednji američki vojnik je napustio vazduhoplovnu bazu "Vilus" u Libiji, na zahtev pukovnika Moamera el Gadafija, koji je 1. septembra 1969. oborio režim kralja Idriza I iz dinastije Senusi.

1970. - Posle sedmice žestokih okršaja u Jordanu, palestinski gerilci i jordanska armija potpisali su primirje.

1979. - Umro je američki filmski glumac DŽon Vejn, koji je igrao uglavnom u vesternima, tumačeći likove pravdoljubivih i usamljenih junaka. Filmovi: "Veliko suđenje", "Poštanska kola", "Dugo putovanje kući", "Rio Grande", "Pesak Ivo DŽime", "Miran čovek", "Crvena reka", "Tragači", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Rio Bravo", "Eldorado", "Alamo".

1981. - U zemljotresu u jugoistočnoj iranskoj provinciji Kerman poginulo je 1.500 ljudi.

1984. - Umro je italijanski političar Enriko Berlinguer, generalni sekretar Komunističke partije Italije od 1972. do smrti, jedan od najistaknutijih pobornika "evrokomunizma" (spoj demokratije i socijalizma) i tvorac strategija "istorijskog kompromisa" (s građanskim strankama, pre svega s demohrišćanima) i "demokratske alternative". U ranoj mladosti je postao komunista i 1944. je uhapšen kao sekretar komunističke omladine u rodnom Sasariju na Sardiniji. U Centralni komitet partije ušao je 1945, član Politbiroa postao je 1959, a zamenik generalnog sekretara 1969.

1988. - Umro je italijanski državnik Đuzepe Saragat, bivši predsednik Italije, osnivač italijanske Socijaldemokratske partije. Posle dolaska na vlast fašističkog režima Benita Musolinija emigrirao je sa ostalim rukovodiocima Socijalističke partije, u kojoj je bio član Direkcije, a u zemlju se vratio 1943.

posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu. Nemci su ga ubrzo uhapsili, ali je uspeo da pobegne iz zatvora. Iz Socijalističke partije je istupio 1947. a 1952. osnovao je Socijaldemokratsku partiju. Bio je ministar u prvoj posleratnoj italijanskoj vladi, potom do 1957. potpredsednik vlade. Šef diplomatije postao je 1963.a na čelu države bio je od 1964. do 1971.

1990. - Umro je srpski istoričar, akademik Vasa Čubrilović, aktivni član "Mlade Bosne", profesor Beogradskog univerziteta. Kao učenik pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji "Mlada Bosna", a kao učesnik Sarajevskog atentata osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske 1918. bio je u zatvoru. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradničke stranke. Posle Drugog svetskog rata izvesno vreme bio je ministar, zatim profesor Univerziteta a po obnovi predratnog Balkanološkog instituta (izvorno "Balkanski institut") postaje njegov direktor. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija. Dela: "Bosanski ustanak 1875-1878", "Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini", "Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi", "Politička prošlost Hrvata", "Istorija političke misli u Srbiji XIX veka", "Odabrani istorijski radovi".

1995. - U eksploziji bombe podmetnutoj u kolumbijskom gradu Medeljin u vreme održavanja muzičkog festivala, poginulo je 28 ljudi i povređeno više od 200.

1996. - U eksploziji u trgovinskom centru u brazilskom gradu Sao Paolo poginulo je 39 i povređeno više od 500 ljudi.

1999. - Komandant Treće armije Vojske Jugoslavije general Nebojša Pavković obelodanio je da je Treća armija tokom 79 dana agresije NATO na Srbiju (SRJ) iako najisturenija (teritorija Kosova i Metohije) izgubila 161 pripadnika i da je uništeno 13 tenkova, šest oklopnih transportera, osam artiljerijskih oruđa, 19 protivavionskih topova i jedan radar. Što je nesumnjiv uspeh imajući u vidu ogromnu nesrazmeru zaraćenih strana.

1999. - Ruski bataljon s 23 kamiona, 16 oklopnih transportera, pet džipova i jednim vozilom veze prešao je iz Bosne i Hercegovine na teritoriju Srbije (SRJ) tokom prepodneva i uveče je prispeo na Kosovo i Metohiju kao prva jedinica iz sastava Kfora, zaposevši potom aerodrom Slatina kod Prištine.

2001. - Pogubljen je američki ratni veteran Timoti Mekvej, šest godina pošto je aktivirao kamion-bombu ispred jedne federalne zgrade u Oklahoma sitiju, pri čemu je poginulo 168 ljudi.

2003. - U samoubilačkom bombaškom napadu islamskog teroriste u autobusu u centru Jerusalima poginulo je 17 ljudi.

2005. - Ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije, tzv. Grupa osam (G8), postigli su u Londonu istorijski sporazum da otpišu 40 milijardi duga najsiromašnijim zemljama sveta.

2005. - Umro je bivši portugalski predsednik vlade general Vasko Gonsalveš, jedan od vođa portugalske "Revolucije karanfila" 1974. godine, kada je zbačen sa vlasti režim koji je svojevremeno utemeljio Antonio Salazar.

2008. - Svrgnuti kralj Nepala Gjanendra napustio je svoju palatu u Katmanduu i započeo život običnog građanina Nepala.

Dinastija koja je tom zemljom vladala 240 godina uklonjena je pošto su drevnom himalajskom monarhijom ovladali maoisti.

2009. - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je, posle više od 40 godina, pandemiju novog gripa, pošto je ocenjeno da se virus H1N1 globalno proširio. Na kraju se ispostavilo da je opšta panika koja je potom usledila bila suvišna i da novi grip nije ozbiljna opasnost.

(Tanjug)