На данашњи дан: Рођена Надежда Петровић; Лутер оптужен за јерес; Колумбо открио Америку; Ниш ослобођен у I светском рату; Екваторијална Гвинеја, Парагвај и Бразил стекли независност; Србији одобрен статус кандидата за пријем у ЕУ

На данашњи дан 1873. године рођена је српска сликарка Надежда Петровић, професор сликарства и саоснивач "Кола српских сестара" (с Браниславом Нушићем). Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу је приредила 1900. Њена дела носе снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја.

Сачувано је око 200 њених дела, а поједине слике ("Ресник", "Аутопортрет", "Нотр Дам", "Булоњска шума") су равне радовима врхунских европских мајстора тог времена.

Рођена је у породици у којој су две сестре постале сликарке, једна музичар, а најмлађи брат Растко писац. Умрла је од тифуса 1915. у ваљевској болници, где је као добровољна болничарка неговала рањене српске војнике.

1492 - Шпански морепловац Кристифор Колумбо је открио Америку, искрцавши се на острвце Гванахани - он му је дао име Сан Салвадор - у саставу Бахамских острва, након 33 дана пловидбе Атлантским океаном од Канарских острва.

1518 - Немачки верски реформатор Мартин Лутер, оптужен за јерес, одбио је да се одрекне својих теза пред папским изаслаником кардиналом Томазом Кајетаном. Дубоко погођен трговином индулгенцијама (папски опрост), Лутер је 1517. на врата цркве у Витенбергу окачио својих 95 теза о преуређењу католичке цркве и позвао на јавну расправу. Тај догађај сматра се почетком реформације.

1777 – Умро Александар Сумароков, руски песник и драматург, творац класичног позоришта у Русији.

1810 - Дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест).

1811 - Парагвај је прогласио независност од Шпаније и Аргентине.

1822 - Бразил је стекао независност од Португала.

1860 - Издат Канун за Лесковац.

1870 - Умро је амерички генерал Роберт Едвард Ли, командант армије Вирџиније и војске Конфедерације (Југ) у грађанском рату у САД од 1861. до 1865, најспособнији војсковођа тог рата. Предводећи јужњачке трупе, победио је војску Севера у биткама код Ричмонда и Фредериксбурга 1862. и код Чанселорсвила 1863. али је суочен с неупоредиво надмоћнијом армијом Севера морао да капитулира 9. априла 1865.

1875 – Рођен Алистер Кроули, енглески окултиста, мистик и астролог.

1878 – Рођен Карл Буреш, аустријски политичар.

1897 - У Београд су из Беча пренети посмртни остаци српског језичког реформатора Вука Стефановића Караџића и сахрањени у порти Саборне цркве.

1909 – Преминуо Франсеск Ферер, каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа.

1915 – Умро Лазар Пачу, лекар и политичар, министар финансија.

1918 - "Марш на Дрину" српског композитора Станислава Биничког је први пут одјекнуо улицама Ниша, тек ослобођеног у Првом светском рату. Уз звуке марша победоносно је корачала Дринска дивизија српске војске.

Гонећи аустријску и немачку војску долином Јужне Мораве, српска војска под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Ниш у муњевитом нападу и приморала окупаторе на повлачење према северу.

1924 - Умро је француски писац Анатол Франс, члан Француске академије и добитник Нобелове награде за књижевност 1921. Изванредан стилиста, извргавао је оштрој сатири француско друштво у време Треће републике и иступао против милитаризма и шовинизма, разобличавајући корумпираност званичника и штампе, што му је донело назив "бунтовног академика". Дела: збирка песама "Златне песме", романи "Злочин Силвестра Бонара", "Савремена историја", "Црвени крин", "Богови су жедни", "Побуна анђела", "Таида", "Епикуров врт", "Мишљења опата Жерома Коањара", "Острво пингвина", "Печењарница краљице Педок", "Живот у цвећу".

1928 - У дечјој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболелом од полиомиелитиса примењена „гвоздена плућа“.

1934 - Малолетни Петар II Карађорђевић је проглашен краљем Југославије, три дана пошто је у Марсељу убијен његов отац Александар I, у атентату који су извели хрватски терористи усташе.

1935 - Рођен је Лучано Павароти, италијански оперски певач. Један је од најзначајнијих тенора 20. века. Рођен у породици музичара, бавио се педагогијом и извесно време радио је као учитељ. Узимао је часове певања од 1956. код Арига Поле и Етора Кампољанија. Каријеру светске оперске звезде је започео 1961. улогом Роберта у опери "Боеми" Ђакома Пучинија. Први јавни наступ ван Италије имао је у Београду. Био је познат и по хуманитарном раду, добитник је посебног признања Високог комесаријата УН за избеглице.

1938 – Рођен Милутин Поповић Захар, правник, композитор и виолиниста.

1941 - У селу Засавица код Сремске Митровице, нацистички окупатор је стрељао 1057 Јевреја: 56 из Шапца, 800 избеглица из Аустрије и 201 избеглицу из Немачке, Словачке, Пољске и Русије.

1942 - У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.

1944 - Почела „Београдска операција“ којом је Београд ослобођен од немачких окупатора.

1960 - Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, Никита Хрушчов совјетски лидер, је у љутњи, скинувши претходно ципелу, лупио њоме по столу више пута.

1964 - У орбиту око Земље је лансиран совјетски васионски брод "Васход 1", прва свемирска летелица с вишечланом посадом.

1968 - Афричка држава Екваторијална Гвинеја, до тада Шпанска Гвинеја, стекла је независност после 190 година шпанске колонијалне управе.

1968 - Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме је оборила председника Арнулфа Аријаса Мадрида.

1969 - Лансиран је совјетски васионски брод "Сојуз 7" с трочланом посадом, који се потом спојио са "Сојузом 6" у којем су се налазила два члана посаде.

1969 – Преминула Соња Хени, славна клизачица

1976 - Премијер Кине Хуа Гуофенг је постао шеф владајуће Комунистичке партије.

1978 - У Вашингтону су почели мировни преговори Израела и Египта уз учешће председника САД Џимија Картера.

1983 - Бивши јапански председник владе Какуеи Танака је осуђен на четири године затвора због умешаности у аферу подмићивања "Локид".

1984 - Током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА. Пет људи је погинуло, а 30 је рањено.

1990 - Исламски терористи на мотоциклима у Каиру су из заседе убили председника египатске скупштине Рифата Махџуба и тројицу његових телохранитеља.

1992 - У Каиру је погинуло више од 550 особа у земљотресу чији је епицентар био недалеко од великих пирамида у Гизи.

1996 - Умро је француски тенисер Рене Лакост, оснивач компаније за производњу спортске опреме с препознатљивим "крокодилчићем" као заштитним знаком, последњи од француска "четири мускетира" који су доминирали светским тенисом двадесетих година 20. века.

1999 - Генерал Первез Мушараф је војним ударом оборио владу пакистанског председника владе Наваза Шарифа, распустио скупштину Пакистана и завео ванредно стање.

1999 - УН су симболично прогласиле за шестомилијардитог становника Земље бебу рођену у Сарајеву. Мајци новорођеног дечака уручена је сребрна медаља мира УН.

2000 - Исламски терористи су у јеменској луци Аден ударили бродићем напуњеним експлозивом амерички разарач "Кол", усмртивши 17 и ранивши више десетина америчких морнара.

2001 - У пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић.

2001 - Нобелова награда за мир додељена је Уједињеним нацијама и генералном секретару Кофи Анану.

2002 - У експлозији две подметнуте бомбе у летовалишту "Кута бич" на индонежанском острву Бали погинуле су 202 особе, а повређено је више од 300. Већина жртава били су туристи, углавном из Аустралије, Велике Британије, САД, Француске, Немачке и Шведске.

2006 - Турски писац Орхан Памук добио је Нобелову награду за књижевност.

2011 - Европски комесар за проширење Штефан Филе препоручио је да се Србији додели статус кандидата за чланство у ЕУ.

2013 - Преминуо је Јован Ристић, тв редитељ, аутор бројних емисија, филмова, ТВ серија и позоришних представа. Рођен је 1939. у Београду, где је завршио гиманзију а потом и Факултет драмских уметности. Режирао је око 2.500 ТВ емисија, два филма, педесетак позоришних представа, спотове и бројне манифестације. Режирао је: "Седморицу младих", ТВ серије "Концерт за луди млади свет", "Дивље године", емисије "Повратак џезу", квиз "Мало ја, мало ти", био је аутор "Недељног поподнева".

(Танјуг)