Na današnji dan rođen Neron Klaudije Cezar; 1890. ubijen indijanski poglavica "Bik koji sedi"; 1914. završena Kolubarska bitka; Umrli Volt Dizni, Stanislav Krakov i Borislav Mihajlović Mihiz

 BEOGRAD - Na današnji dan 37. godine rođen je rimski car Neron Klaudije Cezar Avgust Germanik, jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rimskog carstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija Agripina Mlađa, koja je prethodno, najverovatnije, otrovala cara Klaudija, čija je bila četvrta žena. Sužavao je ovlašćenja Senata i vladao brutalno, uklonivši brojne ugledne Rimljane čiju je imovinu pritom konfiskovao. Pogubio je čak i majku i vaspitača, filozofa Seneku. Podražavajući Aleksandra Velikog, vodio je skupe ratove i uzalud pokušavao da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Trošio je ogromna sredstva na cirkuske igre, što je bio način za zabavu svetine u Rimu. Uobražavajući da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozorištu i cirkuskoj areni kao glumac, pevač, svirač, što je bilo skandalozno pošto su to u Rimu bila robovska zanimanja, i učesnik u trkama dvokolica. Povećanjem poreza izazvao je niz ustanaka u Britaniji, Španiji, Galiji i Judeji. Nezadovoljstvo, pojačano posle požara koji je 64. uništio veliki deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu, kako bi izgradio novi Rim, i učestale pobune u vojsci, na kraju su ga koštale i vlasti i glave. Ubio se 68. prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom opšteg nezadovoljstva.

Danas je nedelja, 15. decembar, 349. dan 2019. Do kraja godine ima 16 dana.

1675 - Umro je holandski slikar Jan Vermer, majstor u slikanju svetlosti, koji se ubraja među najveće umetnike u istoriji slikarstva iako je izradio samo oko 40 slika. Pretežno je radio figure u enterijeru i njegove kompozicije odlikuju harmoničnost, produhovljenost, blistav kolorit i svetlost koja obavija svaki predmet. Dela: "Žena s pismom", "Devojka s đerdanom", "U ateljeu", "Mlekarka", "Čas muzike", "Devojka s turbanom", "Pogled na Delft", "Uličica u Delftu".

1711 - U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, odnevši hiljade života.

1801 - Dahije su ubile beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i potom zavele strahovladu u Beogradskom pašaluku, što je 1804. izazvalo Prvi srpski ustanak.

1806 - Francuski car Napoleon I ušao je na čelu svojih trupa u Varšavu.

1832 - Rođen je francuski inženjer Aleksandar Gustav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom, izgrađene 1889. za svetsku izložbu. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

1840 - Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u "Dom invalida" u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.

1852 - Rođen je francuski fizičar Antoan Anri Bekerel, pronalazač radioaktivnih zraka (Bekerelovi zraci) iz uranskih jedinjenja, dobitnik Nobelove nagradu za fiziku 1903. Njemu u čast merna jedinica za radioaktivnost nazvana je bekerel.

1859 - Rođen je poljski lekar i filolog Lazar Ludvig Zamenhof, tvorac međunarodnog jezika esperanto. Prvi udžbenik tog jezika objavio je 1887. pod pseudonimom dr Esperanto (onaj koji se nada). Esperanto nije postao međunarodni jezik u širokoj upotrebi kako se nadao njegov tvorac, ali je najvažniji i najrašireniji od svih veštačkih jezika.

1874 - Vladar Sandvičkih ostrva (sadašnji Havaji) Dejvid Kalakua postao je prvi vladajući kralj koji je, na poziv predsednika Simpsona Granta, posetio SAD.

1890 - Ubijen je indijanski poglavica "Bik koji sedi", vođa plemena Sijuks, na osnovu naredbe poverenika vlade SAD u rezervatu u Južnoj Dakoti. Predvodio je savez plemena, poznat kao "Dakota". Borio se protiv brutalne politike koju je vlada SAD sistematski sprovodila nad Indijancima. Najzaslužniji je za pobedu njegovih sunarodnika u bici kod Litl Big Horna 1876. kada je uništen deo Sedme konjičke divizije pod komandom DŽordža Kastera.

1897 - Umro je francuski pisac Alfons Dode, autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humorističke proze. Bio je naturalista, ali se odlikovao toplinom u razumevanju ljudske nesreće, nenametljivim humanizmom i izuzetnim darom zapažanja. Pisao je romane, drame i novele. Dela: "Pisma iz mog mlina", "Tartaren Taraskonac", "Nabob", "Safo", "Numa Rumestan", "Kraljevi u izgnanstvu", "Besmrtnik".

1898 - Donet je Zakon kojim je osnovana "Državna arhiva kraljevine Srbije", tada u sklopu Ministarstva prosvete i crkvenih dela. Taj datum obeležava se kao Dan arhiva u Srbiji.

1914 - Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Srpska vojska je u kontranapadu proterala austrougarske trupe koje su 28. jula 1914. napale Srbiju i time započele svetski rat. Pobeda srpskih vojnika, za koju velika zasluga pripada komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću, unapređenom posle jednomesečne bitke u čin vojvode, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.

1920 - Održana su prva predavanja na novoosnovanom Teološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (danas Pravoslavni bogoslovski fakultet). Formalno on je počeo da radi 6. septembra 1920. kada je održana prva sednica fakulteta u zdanju Rektorata Univerziteta u Beogradu (Kapetan Mišino zdanje). Visoko teološko obrazovanje kod pravoslavnih Srba postojalo je prethodno samo u Karlovačkoj bogosloviji, koja ipak nikada nije i formalno uzdignuta u rang visoke škole, mada je po oceni stručne javnosti, kvalitetom i programom taj rang dosegla.

1938 - Isprobavajući novi tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Pavlovič Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima, uključujući preletanje preko Severnog pola. Ostvario je 1937. prvi let preko najsevernije tačke zemlje bez spuštanja, preletevši avionom "An-25" za 64 časa i 25 minuta 12.000 kilometara od Moskve do američkog grada Vankuver kod Portlanda, što je bio svetski rekord. U čast tog senzacionalnog leta, u Vankuveru mu je podignut spomenik i posvećen muzej.

1961 - Bivši nacistički glavešina Adolf Ajhmah, rukovodilac nemačke mašinerije koja je u Drugom svetskom ratu usmrtila milione Jevreja, u Jerusalimu je osuđen na smrt.

1961 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.

1964 - Skupština Kanade prihvatila je novu nacionalnu zastavu - crveno belo crvena vertikalna polja, pri čemu se na centralnom belom polju nalazi crveni javorov list - prihvaćen kao simbol Kanade.

1966 - Umro je američki režiser Volt Dizni, autor stripova, filmski animator i producent, tvorac crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvoren mu je kad je krajem dvadesetih godina 20. veka osmislio lik Miki Mausa. Njegovi crtani filmovi "Snežana i sedam patuljaka", "Pepeljuga", "Petar Pan", "Bambi", "Pinokio", "Alisa u zemlji čuda" i stripovi "Paja Patak", "Tri praseta" i drugi, i sada su popularni širom sveta. Prema njegovoj zamisli uređeni su zabavni parkovi "Diznilend" u Kaliforniji i "Diznivorld" u Floridi.

1968 - Umro je Stanislav Krakov, srpski književnik, novinar, filmski stvaralac. Njegov otac, rodom Poljak, došao je u Srbiju kao vojni lekar. Stanislav je, kao gimnazijalac, po izbijanju Prvog balkanskog rata 1912. s nepunih 17 godina pokušao je da se priključi srpskoj vojsci, ali je pošto je zbog mladosti odbijen, stupio u dobrovoljce Vojvode Vuka. Iz Balkanskih i Prvog svetskog rata izašao je s najvišim srpskim i savezničkim odlikovanjima. Apsolvirao je prava 1924. Spadao je među najuticajnija i najpopularnija "pera" u novinarstvu Kraljevine Jugoslavije. Uređivao je "Vreme", "Naša krila", "Telegram". Bio je direktor Radio Beograda (1940-41). Kao književnik postao je poznat dvadesetih ratnim romanom "Krila". Bavio se i filmskim stvaralaštvom, autor je poznatog filma "Za čast otadžbine". Svojim sredstvima osnovao je muzej, čija su centralna tema bile starine Južne i Stare Srbije. Tokom Drugog svetskog rata podržavao je generala Milana Nedića, otuda je ostatak života proveo u bedi u Francuskoj. Književna kritika njegova dela smatra najvišim dometom srpske ratne proze. Dela: "Kroz buru", "Krila", "Kroz Južnu Srbiju", "Naše poslednje pobede", "Plamen četništva", "Prestolonaslednik Petar", "Crveni Pjero", "General Milan Nedić I-II", "Život čoveka na Balkanu" (autobiografija).

1970 - Na Veneru se spustio sovjetski vasionski brod "Venera 7", s kojeg su signali stizali samo nekoliko minuta, ali su dali odgovore na mnoga pitanja naučnika.

1978 - Predsednik SAD DŽimi Karter saopštio je da će njegova zemlja od 1. januara 1979. uspostaviti diplomatske odnose s Kinom.

1989 - Skupština Paname naimenovala je za predsednika vlade generala Antonija Norijegu, bivšeg štićenika SAD, i proglasila je da je Panama "u ratnom stanju" sa SAD.

1991 - Ispred egipatske luke Safaga feribot "Salem Ekspres" udario je u koralni greben i potonuo, pri čemu su stradale 474 osobe.

1992 - Vlada SAD optužila je američkog velemajstora i neporaženog prvaka sveta u šahu Bobija Fišera da je igranjem meča s bivšim svetskim prvakom Borisom Spaskim prekršio ekonomske sankcije protiv Srbije (SRJ). Fišer je prethodno javno ismejao takav nagoveštaj i doslovno pljunuo na tekst optužbe.

1996 - Sudskom presudom potvrđena je pobeda opozicione koalicije "Zajedno" u Nišu, u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održane 17. novembra 1996.

1997 - Preminuo je srpski književnik Borislav Mihajlović Mihiz, pesnik, književni kritičar, dramski pisac. Rođen je u Irigu, završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, kritičar Nin-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike. Bio je umetnički direktor Avala-filma , umetnički savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno sa Mirom Trailović), urednik u Prosveti. Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao književni kritičar. Takođe, bio je izuzetno društveno angažovan, jedno vreme i narodni poslanik, na listi Deposa. Bio je poznat kao čovek "bez dlake na jeziku". Dela: "Pesme", "Ogledi", "Od istog čitaoca", "Srpski pesnici između dva rata", "Književni razgovori", "Autobiografija o drugima". Autor je ili koautor više filmskih scenarija: "Orlovi rano lete", "Ponoćna zvona", "Vojnik i pas", "Čovek i ptica", "Zaseda". Autor je dramskih tekstova: "Banović Strahinja", "Komandant Sajler", "Kraljević Marko", "Optuženi Petar Todorović".

1999 - Šef UNMIK-a Bernar Kušner formirao je prelaznu vladu Kosova, o čemu je u Prištini potpisao dokument sa albanskim političkim predstavnicima. Dokument je napisan na engleskom i albanskom i donesen bez konsultacija s predstavnicima Srba. Izvršni odbor Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije zaključio je da je stvaranjem prelazne vlade UNMIK produbio jaz između Srba i Albanaca.

2000 - Ukrajinski predsednik Leonid Kučma naredio je zatvaranje nuklearne elektrane u Černobilju u kojoj se 14 godina ranije dogodio najteži incident u atomskim elektranama uopšte, s veoma opasnim posledicama po stanovništvo koje je tada bilo izloženo visokom radioaktivnom zračenju.

2001 - Krivi toranj u italijanskom gradu Piza otvoren je za javnost, posle 12 godina komplikovanih radova kojima je sprečeno urušavanje te turističke atrakcije.

2002 - Na Prevlaci je okončana posmatračka misija Ujedinjenih nacija (UNMOP), pet dana pošto su SRJ i Hrvatska potpisale Protokol o privremenom režimu na tom strateški značajnom poluostrvu na ulazu u bokokotorski zaliv.

2004 - Na jugu Francuske svečano je otvoren najviši drumski most na svetu "Mijo", čiji najviši stub ima 340 metara. Most, dug dva kilometra, zajednički je francusko-britanski poduhvat.

2006 - Japan je prvi put nakon poraza u Drugom svetskom ratu dobio Ministarstvo odbrane. Do ove odluke japanska vlada u svom sastavu je imala samo Agenciju za odbranu, formiranu uoči Korejskog rata 1954. Neposredno posle kapitulacije 1945. Japanu je strogo zabranjeno posedovanje oružanih snaga.

2011 - Vojska SAD je, posle gotovo devet godina, zvanično okončala ratni angažman u Iraku, svečanošću na kojoj je, između ostalog, spuštena vojna zastava SAD. Manifestaciji je prisustvovao i američki ministar odbrane Leon Paneta. Tokom svečanosti obelodanjeno je da je predviđeno da poslednjih 4.000 američkih vojnika bude povučeno iz Iraka do kraja 2011.

2011 - Viši sud u Beogradu rehabilitovao je kneza Pavla Karađorđevića, nekadašnjeg prvog namesnika Kraljevine Jugoslavije, poništivši odluke Državne komisije iz 1945. godine kao i sve pravne posledice te odluke.

(Tanjug)