Na današnji dan: Rođen Dobrica Ćosić; Umro Filip Višnjić: Vlada Kraljevine SHS zabranila rad Komunističke partije Jugoslavije; Ubijen Grigorij Raspućin

Na današnji dan 1835. godine umro je srpski guslar i pesnik Filip Višnjić, "Homer srpske epske književnosti". Rodom Srbin iz Bosne, slep od osme godine, krstario je srpskim zemljama od Temišvara do Skadra, od Banja Luke do Smedereva, i pevao o borbama protiv Turaka. Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao "pesnik bune". Posle sloma ustanka 1813. prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (sadašnje Višnjićevo) u kojem je ostao do smrti. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, kao što su "Početak bune na dahije", "Boj na Mišaru", "Knez Ivo od Semberije", "Smrt Marka Kraljevića".

1721 - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.

1721 - Rođena je Žana Antoaneta Poason, poznata kao madam de Pompadur, izuzetno uticajna ljubavnica francuskog kralja Luja XV. Od 1754. je imala snažan uticaj na državnu politiku i uticala je na kralja da uđe u Sedmogodišnji rat u kojem je Francuska izgubila kolonijalno carstvo, ali je doprinela usponu francuske kulture, pomažući enciklopediste, filozofe i umetnike. Pre nego što je umrla 1764. uticala je na kralja da u Francuskoj ukine rimokatolički jezuitski red.

1753 - U Petrovaradinu je otvorena prva pošta. U to vreme na prostorima monarhije Habzburga bilo je oko 50 poštanskih stanica. Petrovaradinska pošta opsluživala je obe obale Dunava, dakle i Novi Sad. Garnizon u Petrovaradinu bio je tada jedan od najvećih u Habzburškim zemljama.

1800 - Rođen je američki pronalazač Čarls Gudjer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum doprineo je brzom razvoju industrije gume, posebno proizvodnji automobilskih guma.

1809 - Rođen je engleski državnik Vilijam Juert Gledston, koji je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i zalagao se za nacionalna prava Srba pod Osmanskim carstvom. Nastavljajući osvajačku politiku konzervativaca, 1882. zauzeo je Egipat.

1825 - Umro je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa (skupštine) i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na antičkim uzorima, negovao je virtuozan crtež, a portretima je postigao vanrednu neposrednost izraza. Dela: "Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje".

1859 - Rođen je meksički državnik Venustijano Karansa, koji je 1917. postao prvi predsednik Meksika na osnovu ustava donesenog te godine, posle višegodišnjeg građanskog rata. Tokom trogodišnje vladavine bio je u stalnom konfliktu sa SAD, dok 1920. nije ubijen u vojnom udaru.

1876 - Rođen je španski (katalonski) violončelista Pablo Kazals, dirigent, kompozitor i muzički pedagog. Bio je profesor Konzervatorijuma u Barseloni i potom u Parizu, pošto je od 1938. kao protivnik Frankovog režima u Španiji, živeo van otadžbine.

1890 - Vojska SAD je kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirala više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među njima mnoštvo dece i žena.

1911 - Revolucionarna privremena skupština izabrala je za prvog predsednika Kine Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.

1914 - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je ruska vojska, iako brojčano slabija, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1916 - U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu Grigorij Jefimovič Raspućin, izuzetno uticajna ličnost na ruskom carskom dvoru. Posebno je imao veliki uticaj na caricu, zbog neizlečive bolesti prestolonaslednika Alekseja. Tokom Prvog svetskog rata, i pod uticajem nemačkih agenata, smenjivao je i postavljao vojne zapovednike i ministre. Ubistvo su organizovali lojalisti, verujući da će eliminisanjem tog čudaka spasiti monarhiju. Sibirski seljak Raspućin bio je pustolov, u mladosti čak konjokradica, zatim monah, sklon jednoj tradicionalnoj ruskoj sekti. Važio je za vidovitog, o čemu postoje brojna i svedočenja i osporavanja. U Petrograd je došao 1905. a 1907. dospeo je u kontakt s dvorskim krugovima.

1920 - Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zabranila je Obznanom Komunističku partiju Jugoslavije, prokomunističke sindikate i Savez komunističke omladine Jugoslavije - zbog korišćenja terorističkih metoda i nepriznavanja države SHS.

1921 - Rođen je srpski pisac Dobrica Ćosić, član SANU, prvi predsednik SRJ, učesnik NOP-a od 1941. Iz političkog života izopšten je u maju 1968. zbog otvaranja pitanja teškog položaja Srba na Kosovu i Metohiji. Predsednik SRJ je od 15. juna 1992. a Savezna skupština izjasnila se protiv njega 2. juna 1993. uz obrazloženje da je prekršio Ustav. Kao literata postao je poznat romanom "Koreni" svojevrsnim psihološkim prikazom srpskog sela u vreme poznih Obrenovića. U romanu "Deobe" prikazao je dramu Srbije u Drugom svetskom ratu, sukobe komunista i monarhista, koji su prolazili ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine ličnosti. Roman "Vreme smrti", prikaz je Srbije uoči i tokom Prvog svetskog rata. Ostala dela: romani "Daleko je sunce", trilogija "Vreme zla" ("Grešnik", "Otpadnik", "Vernik"), "Vreme vlasti", knjiga članaka "Sedam dana u Budimpešti", eseji "Akcija", "Moć i strepnje", "Odgovornosti", "Stvarno i moguće", "Kosovo".

1921 - SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Japan potpisali su Vašingtonski sporazum o ograničenju mornaričkog naoružanja, ali je Japan izabrao isti dan 1934. da odustane od sporazuma.

1926 - Umro je austrijski pisac Rajner Marija Rilke, jedan od najvećih liričara na nemačkom jeziku. Studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu, a zatim ga je istraživački duh odveo na putovanja širom Evrope i Afrike. Povučen u sebe i preosetljiv, postao je izraz jednog vremena i sveta na razmeđu Istoka i Zapada, mešavine slovenskog i germanskog. Dela: zbirke "Nove pesme", "Devinske elegije", "Soneti Orfeju", "Melodija o ljubavi i smrti", "Knjiga časova", "Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea", "Knjiga slika", "Časlovac", roman "Zapisi Maltea Lauridsa Brigea".

1940 - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada.

1972 - Prilikom pada putničkog aviona tipa "Lokid L-1011" američke kompanije "Istern Erlajnz" u močvaru Everglejds na Floridi poginulo je 99 ljudi.

1973 - Filipinski diktator Ferdinand Markos, štićenik SAD, nastavio je da vlada i po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako ustav Filipina nije dozvoljavao treći mandat. Kao izgovor poslužilo mu je vanredno stanje koje je zaveo 1972. Vladao je dekretima sve dok u pobuni nije zbačen s vlasti 1986.

1984 - Umro je pisac Gvido Tartalja, kojeg su pojedini književni kritičari nazvali "Zmajem savremene srpske književnosti za decu". Objavio je više od 30 knjiga a na mnoge njegove pesme komponovana je muzika za dečje horove. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesma i grad", "Lirika", "Začarani krug", "Srmena u gradu ptica", "Pesme", pesme za decu "Oživela crtanka", "Šta meseci pričaju", "Od oblaka do maslačka", "Dedin šešir i vetar", "Gusarska družina", "Prvi let".

1986 - Umro je engleski državnik i publicista Moris Harold Makmilan, premijer Velike Britanije od 1957. do 1963. Prethodno je u kabinetima konzervativaca bio državni podsekretar, ministar avijacije, stambenih pitanja, odbrane, finansija i inostranih poslova. Dela: politički spisi "Srednji put", "Ekonomski aspekti odbrane", memoari o Drugom svetskom ratu "Vetrovi promene", "Izbijanje rata", "Plima sreće", "Jahanje oluje".

1989 - Skupština Čehoslovačke izabrala je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Nasledio je Gustava Husaka, koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

1992 - Skupština SRJ izglasala je nepoverenje prvoj vladi Milana Panića, koja je zapala u krizu mesec dana ranije, kad je iz nje istupilo troje ministara iz Srbije. Za vršioca dužnosti imenovan je zatim potpredsednik vlade Radoje Kontić.

1993 - Vatikan i Izrael su, posle 2000 godina uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, usvojili dokument o međusobnom priznanju Svete stolice i jevrejske države.

1994 - U udesu turskog putničkog aviona, koji se srušio na istoku Turske, poginulo je 53 od 76 putnika i članova posade.

1996 - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta "Revolucionarni nacionalnog jedinstva Gvatemale" (URNG) potpisali su sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

2001 - U požaru koji je izbio u prodavnici pirotehničkih naprava u tržnom centru u Limi, prestonici Perua, poginulo je oko 300 ljudi.

2006 - Stotine ljudi nastradalo je kada je između indonežanskih ostrva Borneo i Java u oluji potonuo trajekt sa 638 putnika i članova posade, dok su spasilačke ekipe izvukle 59 ljudi. Trajekt je najčešće prevozno sredstvo u Indoneziji, zemlji koja se prostire na preko 16.000 ostrva.

2008 - Umro je Vladislav Lalicki, srpski scenograf i kostimograf. Kao scenograf započeo je 1958. u šabačkom Narodnom pozorištu, a od 1961. radio je u Ateljeu 212 gde je izradio scenografiju za više kultnih predstava: "Dragi moj lažljivče", "Kartoteka", "Arsenik i stare čipke", "Kralj Ibi", "Kafanica, sudnica, ludnica", "Kosa", "Purpurno ostrvo", "Čudo u Šarganu". Lalicki je bio scenograf i kostimograf za preko 500 pozorišnih predstava, 200 filmova i serija i ilustrator više od 500 knjiga. Od 1984. do 2002. godine živeo je u Johanesburgu, gde je takođe imao zapaženu karijeru.

2008 - Umro je francuski modni kreator Ted Lapidus. Proslavio se šezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i safari stilom. Edmond Ted Lapidus rođen 1929. godine u Parizu, kao sin ruskog emigranta krojača, svoju modnu kuću osnovao je 1958. Oblačio je brojne poznate ličnosti, među kojima su i Brižit Bardo i Alen Delon.

2010 - Preminuo je Vladan Batić, političar. Kao doktor prava i uspešan advokat ušao je u aktivan politički život kada je obnovljena Demokratska stranka 1990. da bi 1997. osnovao Demohrišćansku stranku Srbije. Bio je ministar pravde od 2001. do marta 2004.

2013 - Žena-samoubica, udovica jednog islamskog militanta, izvela je teroristički bombaški napad na železničkoj stanici u Volgogradu. Poginulo je 18 osoba a 44 je povređeno.

(Tanjug)