Početna strana > Hronika > Na današnji dan: Rođen Đorđe Petrović Karađorđe
Hronika

Na današnji dan: Rođen Đorđe Petrović Karađorđe

PDF Štampa El. pošta
petak, 15. novembar 2013.

Na današnji dan 1752. godine rođen je Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka. Karađorđe je tvorac novovekovne srpske države i rodonačelnik kraljevske porodice Karađorđević.

U Austrijsko-turskom ratu (Kočina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Koče Anđelkovića, na austrijskoj strani. Kao buljubaša (turski čin u rangu komandanta bataljona) učestvovao je u akcijama protiv Janjičara. Na zboru srpskih prvaka u Orašcu 14. februara 1804. izabran je za "vožda" u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Beogradskog pašaluka (Smederevskog) posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Pokušavao je da se osloni na Rusiju i 1807. stvorena je neka vrsta srpsko-ruskog vojnog savezništva, što je okončano za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813. izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, da bi po povratku u Srbiju 1817. tragično nastradao.

1492 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo napravio je zabelešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci koja je ubrzo osvojila svet.

1577 - Engleski gusar, admiral Frensis Drejk započeo je putovanje tokom kojeg će oploviti svet, postavši nakon trogodišnje plovidbe prvi Englez kojem je to uspelo. Tokom putovanja obišao je obale Afrike i Amerike, izvodeći usput povremene pljačkaške napade na španske brodove.

1630 - Umro je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler, koji je s tri zakona o kretanju planeta konačno utvrdio valjanost heliocentričnog sistema i udario temelje nove astronomije. Izračunao je i površinu i zapreminu geometrijskih tela koja do tada nisu proučavana.

1708 - Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Stariji, vođa vigovaca, britanski premijer od 1756. do 1761. i od 1766. do 1768. čija je agresivna spoljna politika preobrazila Veliku Britaniju u najveću svetsku kolonijalnu silu a Francusku gotovo lišila kolonija. Kao šef diplomatije i ministar vojni sprovodio je politiku kolonijalne ekspanzije i pokrenuo je 1756. Sedmogodišnji rat, posle kojeg je Francuska 1763. morala da Kanadu ustupi Velikoj Britaniji i da se povuče iz Indije.

1738 - Rođen je engleski astronom nemačkog porekla Frederik Vilijam Heršel, koji je 1781. otkrio Uran, sedmu planetu Sunčevog sistema. Bio je najpre muzičar, ali ga je astronomija toliko fascinirala da se i sam bavio brušenjem ogledala i konstrukcijom teleskopa. Posle otkrića Urana postao je član a potom predsednik Londonskog kraljevskog društva. Otkrio je i dva Uranova i dva Saturnova satelita. Proučavanje maglina, dvojnih i mnogostrukih zvezda, Mlečnog puta i Sunčevog sistema donelo mu je naziv tvorca zvezdane (stelarne) astronomije.

1787 - Umro je nemački kompozitor Kristof Vilibald Gluk, kompozitor i dirigent na bečkom dvoru carice Marije Terezije. Reformisao je operu. Utro je put muzičkoj drami. Napisao je stotinak opera, od kojih je sačuvano oko 40, nekoliko baleta, simfonija, uvertira i oda. Dela: opere "Orfej i Euridika", "Alčesta", "Paris i Helena", "Armida", "Ifigenija na Tauridi", "Ifigenija na Aulidi".

1862 - Rođen je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. Njegova lirika ima idealističku notu, a u dramama preovlađuje socijalna problematika najčešće na temu života malih ljudi njegove rodne Šlezije. Napisao je mnoštvo drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i autobiografskih knjiga. Dela: "Tkači", "Pred zoru", "Luda u Hristu Emanuel Kvint", "Dabrovo krzno", "Ifigenija u Delfima", "Zimska balada", "Crveni petao", "Agamemnonova smrt", "Elektra", ", "Prevoznik Henšel", "Usamljeni ljudi", "Svečanost mira", "Kolega Krampton", "Potopljeno zvono", "A Pipa igra", "Roza Bernd", "Pacovi", "Čuvar pruge Til".

1889 - Abdicirao je car Pedro II, drugi i poslednji brazilski monarh i Brazil je proglašen republikom. Prilikom sticanja nezavisnosti 1822. koju je bivša metropola priznala tek 1828. jedan od prinčeva iz portugalske kraljevske porodice Braganca postao je vladar Brazila, s titulom cara.

1891 - Rođen je nemački feldmaršal Ervin Romel, nazvan "pustinjska lisica", koji je kao komandant ekspedicionih snaga Nemačke u Drugom svetskom ratu 1941. i 1942. zabeležio više pobeda nad saveznicima u severnoj Africi, ali je u decembru 1942. poražen u ključnoj bici kod El Alamejna. Nije uspeo da spreči savezničko iskrcavanje u Normandiji u junu 1944. a posle neuspelog atentata na Hitlera u julu 1944. u koji je bio umešan, primoran je da izvrši samoubistvo.

1914 - Rođen je narodni heroj Petar Drapšin, general, dobrovoljac u Španskom građanskom ratu, jedan od organizatora ustanka u Hercegovini. Bio je komandant 12. divizije, Šestog udarnog korpusa i Četvrte armije i Prve tenkovske armije. Vojničke sposobnosti je ispoljio naročito u oslobađanju Istre i Trsta. Krajem 1945. gine nesrećnim slučajem.

1916 - Umro je poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. koji je svetsku literarnu slavu stekao istorijskim romanima. Dela: romani "Quo vadis", "Ognjem i mačem", "Potop", "Pan Volodijovski", "Bez dogme", "Porodica Polanjeckih", "Kroz pustinju i prašumu", zbirka pripovedaka "Skice ugljenom".

1920 - Skupština Društva naroda je održala prvu sednicu u Ženevi. Društvo je osnovano posle Prvog svetskog rata s ciljem obezbeđenja mira i međunarodne saradnje, ali je ubrzo zbog suprotnosti među velikim silama izgubilo na značaju.

1923 - Galopirajuća inflacija u Nemačkoj je dostigla vrhunac - četiri triliona maraka menjano je za jedan američki dolar.

1928 - Veliki fašistički savet u Italiji postao je vrhovno telo u zemlji i preuzeo je svu vlast.

1929 - Umro je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više monumentalnih građevina, uključujući zgrade Uprave fondova (danas Narodni muzej), Beogradske zadruge u Karađorđevoj, Srpske kraljevske akademije (danas SANU). Proučavao je staru srpsku crkvenu arhitekturu i sakupio je značajnu građu za monografije o manastirima Gračanica, Kalenić, Dečani.

1935 - Manuel Keson je postao prvi predsednik Filipina.

1942 - U ilegalnoj štampariji u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu štampan je prvi broj "Slobodne Vojvodine". List je kasnije štampan povremeno u Surduku, a posle sloma okupatora počeo je da izlazi kao dnevni list u Novom Sadu. Od 1. januara 1952. naziv mu je promenjen u "Dnevnik".

1942 - Kod Gvadalkanala u Tihom okeanu u Drugom svetskom ratu je okončana trodnevna bitka japanske i američke flote i avijacije, koja je označila preokret u ratu na Pacifiku. Japanci su pretrpeli manje gubitke u brodovima, ali je strateški uspeh pripao Amerikancima, koji su pored brodova uništili gotovo kompletnu japansku diviziju.

1946 - Ugovorom potpisanim u Lingđatiju Holandija je priznala Indoneziju, ali samo na teritoriji Jave, Sumatre i Madure. Holandija je, suprotno ugovoru, 1947. i 1948. pokušala oružjem da ponovo osvoji Indoneziju, ali je na konferenciji u Hagu 1949. definitivno priznala nezavisnost te zemlje, koja je bila njena kolonija od 1816. pod imenom Holandska Istočna Indija.

1954 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor, koji se kao dete proslavio glumeći Olivera Tvista, a pred kraj života je kao težak invalid, sedeći u stolici, odigrao više izvanrednih karakternih uloga. Filmovi: "Grand hotel", "Ostrvo Largo", "Dama s kamelijama", "Raspućin i carica", TV serija "Dr Kilder".

1971 - Delegacija Kine je prvi put zvanično zauzela mesto u UN. Do tada je Kinu predstavljao Tajvan, kao nacionalistička Kina (nekomunistička).

1976 - Umro je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem pozorištu Udruženja glumaca, a zalaganjem Branislava Nušića postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kasnije je prešao u Skoplje, a 1932. ostvario je dugogodišnji san - primljen je u Narodno pozorište u Beogradu. Kad je 1947. osnovano Jugoslovensko dramsko pozorište, koje je okupilo veliki deo glumačke elite, našao se u novom ansamblu. Za izuzetne glumačke kreacije dobio je niz priznanja, uključujući "Zlatnu medalju Stanislavskog" koju mu je dodelio Moskovski hudožestveni teatar na čijim je daskama često gostovao.

1976 - Umro je francuski filmski i pozorišni glumac Žan Gaben, jedna od najsugestivnijih ličnosti svetske kinematografije. Igrao je u oko 90 filmova, tumačeći mahom karakterne uloge, s neponovljivim šarmom i uverljivošću, protkanim karakterističnim nenametljivim humorom. Filmovi: "Zastava", "Pepe le Moko", "Velika iluzija", "Obala u magli", "Zver-čovek", "Zora sviće", "Iza rešetaka", "Noć je moje carstvo", "Ne diraj u lovu", "U slučaju nesreće", "Klošar Arhimed".

1976 - Sirijska armija je preuzela punu kontrolu nad Bejrutom, u pokušaju da okonča 18-mesečni građanski rat u Libanu.

1978 - Prilikom pada u Šri Lanki islandskog putničkog aviona "DC-8", koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske hodočasnike, poginulo je svih 175 putnika i osam članova posade.

1983 - "Turska Republika Severni Kipar", koju je priznala jedino Ankara, proglasila je "nezavisnost".

1988 - Prvi sovjetski raketoplan "Buran" poleteo je na uspešan let u Kosmos. Reč je o letilici koja je mogla uspešno da sleti nazad na Zemlju, kao i da se ponovo koristi u vasionskim letovima, nasuprot ranijim tehničkim rešenjima.

1988 - U Alžiru je palestinska skupština u izbeglištvu proglasila nezavisnu palestinsku državu na Zapadnoj obali i Gazi s Jerusalimom kao glavnim gradom.

1990 - U prvom sporazumu od Drugog svetskog rata koji se odnosio na konvencionalno naoružanje, Varšavski pakt i NATO su se u principu dogovorili da drastično smanje količinu tog oružja.

1994 - Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao je prilikom obraćanja članovima izraelskog parlamenta da je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna sopstvenu ulogu u nacističkim zločinima.

2002 - Ruski general Igor Šifrin ubijen je u zasedi čečenskih islamskih terorista u Groznom.

2003 - Ispred dve sinagoge u centru Istanbula skoro istovremeno su eksplodirala dva automobila puna eksploziva, usmrtivši ukupno 23 osobe. Odgovornost je preuzeo "Islamski front boraca Velikog Istoka", osnovan 1985. godine s ciljem da formira islamsku državu u Turskoj.

2005 - Izraelski i palestinski zvaničnici postigli su dogovor koji, prvi put od izraelske okupacije 1967. godine, daje Palestincima kontrolu nad graničnim prelazom Rafa, između pojasa Gaze i Egipta.

2007 - Ciklon "Sidr" odneo je najmanje 3000 života u Bangladešu. "Sidr" je brzinom od 250 kilometara na čas "sravnio sa zemljom" stotine hiljada kuća u jugozapadnim delovima te zemlje, dok je nekoliko miliona ljudi ostalo bez struje, uključujući i pojedine delove Dake, desetomilionske prestonice Bangladeša. Ciklon je izazvao i talas visine pet metara koji je pogodio priobalna područja zemlje, nateravši oko 3,2 miliona ljudi na evakuaciju.

2009 - Umro je patrijarh srpski Pavle. Rođen je 1914. u Slavoniji, teologiju je završio u Beogradu a postdiplomske studije u Atini. Zamonašio se 1946. a 1957, postao je arhijerej. Na čelu Srpske pravoslavne crkve nalazio se od 1990. Uživao je veliku popularnost, najviše zbog naglašene skromnosti.

2012 - Sirijska Opservatorija za ljudska prava objavila je da je u toj zemlji tokom 20 meseci, od početka oružanih sukoba, poginulo više od 39.000 ljudi, i to 27.410 civila, 9.800 vojnika i 1.359 vojnih dezertera, pri čemu je naglašeno da ove brojke verovatno nisu potpune.

(Tanjug)