Na današnji dan: Rođen Đorđe Petrović Karađorđe

Na današnji dan 1752. godine rođen je Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka. Karađorđe je tvorac novovekovne srpske države i rodonačelnik kraljevske porodice Karađorđević.

U Austrijsko-turskom ratu (Kočina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Koče Anđelkovića, na austrijskoj strani. Kao buljubaša (turski čin u rangu komandanta bataljona) učestvovao je u akcijama protiv Janjičara. Na zboru srpskih prvaka u Orašcu 14. februara 1804. izabran je za "vožda" u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Beogradskog pašaluka (Smederevskog) posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Pokušavao je da se osloni na Rusiju i 1807. stvorena je neka vrsta srpsko-ruskog vojnog savezništva, što je okončano za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813. izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, da bi po povratku u Srbiju 1817. tragično nastradao.

1492 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo napravio je zabelešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci koja je ubrzo osvojila svet.

1577 - Engleski gusar, admiral Frensis Drejk započeo je putovanje tokom kojeg će oploviti svet, postavši nakon trogodišnje plovidbe prvi Englez kojem je to uspelo. Tokom putovanja obišao je obale Afrike i Amerike, izvodeći usput povremene pljačkaške napade na španske brodove.

1630 - Umro je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler, koji je s tri zakona o kretanju planeta konačno utvrdio valjanost heliocentričnog sistema i udario temelje nove astronomije. Izračunao je i površinu i zapreminu geometrijskih tela koja do tada nisu proučavana.

1708 - Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Stariji, vođa vigovaca, britanski premijer od 1756. do 1761. i od 1766. do 1768. čija je agresivna spoljna politika preobrazila Veliku Britaniju u najveću svetsku kolonijalnu silu a Francusku gotovo lišila kolonija. Kao šef diplomatije i ministar vojni sprovodio je politiku kolonijalne ekspanzije i pokrenuo je 1756. Sedmogodišnji rat, posle kojeg je Francuska 1763. morala da Kanadu ustupi Velikoj Britaniji i da se povuče iz Indije.

1738 - Rođen je engleski astronom nemačkog porekla Frederik Vilijam Heršel, koji je 1781. otkrio Uran, sedmu planetu Sunčevog sistema. Bio je najpre muzičar, ali ga je astronomija toliko fascinirala da se i sam bavio brušenjem ogledala i konstrukcijom teleskopa. Posle otkrića Urana postao je član a potom predsednik Londonskog kraljevskog društva. Otkrio je i dva Uranova i dva Saturnova satelita. Proučavanje maglina, dvojnih i mnogostrukih zvezda, Mlečnog puta i Sunčevog sistema donelo mu je naziv tvorca zvezdane (stelarne) astronomije.

1787 - Umro je nemački kompozitor Kristof Vilibald Gluk, kompozitor i dirigent na bečkom dvoru carice Marije Terezije. Reformisao je operu. Utro je put muzičkoj drami. Napisao je stotinak opera, od kojih je sačuvano oko 40, nekoliko baleta, simfonija, uvertira i oda. Dela: opere "Orfej i Euridika", "Alčesta", "Paris i Helena", "Armida", "Ifigenija na Tauridi", "Ifigenija na Aulidi".

1862 - Rođen je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. Njegova lirika ima idealističku notu, a u dramama preovlađuje socijalna problematika najčešće na temu života malih ljudi njegove rodne Šlezije. Napisao je mnoštvo drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i autobiografskih knjiga. Dela: "Tkači", "Pred zoru", "Luda u Hristu Emanuel Kvint", "Dabrovo krzno", "Ifigenija u Delfima", "Zimska balada", "Crveni petao", "Agamemnonova smrt", "Elektra", ", "Prevoznik Henšel", "Usamljeni ljudi", "Svečanost mira", "Kolega Krampton", "Potopljeno zvono", "A Pipa igra", "Roza Bernd", "Pacovi", "Čuvar pruge Til".

1889 - Abdicirao je car Pedro II, drugi i poslednji brazilski monarh i Brazil je proglašen republikom. Prilikom sticanja nezavisnosti 1822. koju je bivša metropola priznala tek 1828. jedan od prinčeva iz portugalske kraljevske porodice Braganca postao je vladar Brazila, s titulom cara.

1891 - Rođen je nemački feldmaršal Ervin Romel, nazvan "pustinjska lisica", koji je kao komandant ekspedicionih snaga Nemačke u Drugom svetskom ratu 1941. i 1942. zabeležio više pobeda nad saveznicima u severnoj Africi, ali je u decembru 1942. poražen u ključnoj bici kod El Alamejna. Nije uspeo da spreči savezničko iskrcavanje u Normandiji u junu 1944. a posle neuspelog atentata na Hitlera u julu 1944. u koji je bio umešan, primoran je da izvrši samoubistvo.

1914 - Rođen je narodni heroj Petar Drapšin, general, dobrovoljac u Španskom građanskom ratu, jedan od organizatora ustanka u Hercegovini. Bio je komandant 12. divizije, Šestog udarnog korpusa i Četvrte armije i Prve tenkovske armije. Vojničke sposobnosti je ispoljio naročito u oslobađanju Istre i Trsta. Krajem 1945. gine nesrećnim slučajem.

1916 - Umro je poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. koji je svetsku literarnu slavu stekao istorijskim romanima. Dela: romani "Quo vadis", "Ognjem i mačem", "Potop", "Pan Volodijovski", "Bez dogme", "Porodica Polanjeckih", "Kroz pustinju i prašumu", zbirka pripovedaka "Skice ugljenom".

1920 - Skupština Društva naroda je održala prvu sednicu u Ženevi. Društvo je osnovano posle Prvog svetskog rata s ciljem obezbeđenja mira i međunarodne saradnje, ali je ubrzo zbog suprotnosti među velikim silama izgubilo na značaju.

1923 - Galopirajuća inflacija u Nemačkoj je dostigla vrhunac - četiri triliona maraka menjano je za jedan američki dolar.

1928 - Veliki fašistički savet u Italiji postao je vrhovno telo u zemlji i preuzeo je svu vlast.

1929 - Umro je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više monumentalnih građevina, uključujući zgrade Uprave fondova (danas Narodni muzej), Beogradske zadruge u Karađorđevoj, Srpske kraljevske akademije (danas SANU). Proučavao je staru srpsku crkvenu arhitekturu i sakupio je značajnu građu za monografije o manastirima Gračanica, Kalenić, Dečani.

1935 - Manuel Keson je postao prvi predsednik Filipina.

1942 - U ilegalnoj štampariji u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu štampan je prvi broj "Slobodne Vojvodine". List je kasnije štampan povremeno u Surduku, a posle sloma okupatora počeo je da izlazi kao dnevni list u Novom Sadu. Od 1. januara 1952. naziv mu je promenjen u "Dnevnik".

1942 - Kod Gvadalkanala u Tihom okeanu u Drugom svetskom ratu je okončana trodnevna bitka japanske i američke flote i avijacije, koja je označila preokret u ratu na Pacifiku. Japanci su pretrpeli manje gubitke u brodovima, ali je strateški uspeh pripao Amerikancima, koji su pored brodova uništili gotovo kompletnu japansku diviziju.

1946 - Ugovorom potpisanim u Lingđatiju Holandija je priznala Indoneziju, ali samo na teritoriji Jave, Sumatre i Madure. Holandija je, suprotno ugovoru, 1947. i 1948. pokušala oružjem da ponovo osvoji Indoneziju, ali je na konferenciji u Hagu 1949. definitivno priznala nezavisnost te zemlje, koja je bila njena kolonija od 1816. pod imenom Holandska Istočna Indija.

1954 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor, koji se kao dete proslavio glumeći Olivera Tvista, a pred kraj života je kao težak invalid, sedeći u stolici, odigrao više izvanrednih karakternih uloga. Filmovi: "Grand hotel", "Ostrvo Largo", "Dama s kamelijama", "Raspućin i carica", TV serija "Dr Kilder".

1971 - Delegacija Kine je prvi put zvanično zauzela mesto u UN. Do tada je Kinu predstavljao Tajvan, kao nacionalistička Kina (nekomunistička).

1976 - Umro je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem pozorištu Udruženja glumaca, a zalaganjem Branislava Nušića postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kasnije je prešao u Skoplje, a 1932. ostvario je dugogodišnji san - primljen je u Narodno pozorište u Beogradu. Kad je 1947. osnovano Jugoslovensko dramsko pozorište, koje je okupilo veliki deo glumačke elite, našao se u novom ansamblu. Za izuzetne glumačke kreacije dobio je niz priznanja, uključujući "Zlatnu medalju Stanislavskog" koju mu je dodelio Moskovski hudožestveni teatar na čijim je daskama često gostovao.

1976 - Umro je francuski filmski i pozorišni glumac Žan Gaben, jedna od najsugestivnijih ličnosti svetske kinematografije. Igrao je u oko 90 filmova, tumačeći mahom karakterne uloge, s neponovljivim šarmom i uverljivošću, protkanim karakterističnim nenametljivim humorom. Filmovi: "Zastava", "Pepe le Moko", "Velika iluzija", "Obala u magli", "Zver-čovek", "Zora sviće", "Iza rešetaka", "Noć je moje carstvo", "Ne diraj u lovu", "U slučaju nesreće", "Klošar Arhimed".

1976 - Sirijska armija je preuzela punu kontrolu nad Bejrutom, u pokušaju da okonča 18-mesečni građanski rat u Libanu.

1978 - Prilikom pada u Šri Lanki islandskog putničkog aviona "DC-8", koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske hodočasnike, poginulo je svih 175 putnika i osam članova posade.

1983 - "Turska Republika Severni Kipar", koju je priznala jedino Ankara, proglasila je "nezavisnost".

1988 - Prvi sovjetski raketoplan "Buran" poleteo je na uspešan let u Kosmos. Reč je o letilici koja je mogla uspešno da sleti nazad na Zemlju, kao i da se ponovo koristi u vasionskim letovima, nasuprot ranijim tehničkim rešenjima.

1988 - U Alžiru je palestinska skupština u izbeglištvu proglasila nezavisnu palestinsku državu na Zapadnoj obali i Gazi s Jerusalimom kao glavnim gradom.

1990 - U prvom sporazumu od Drugog svetskog rata koji se odnosio na konvencionalno naoružanje, Varšavski pakt i NATO su se u principu dogovorili da drastično smanje količinu tog oružja.

1994 - Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao je prilikom obraćanja članovima izraelskog parlamenta da je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna sopstvenu ulogu u nacističkim zločinima.

2002 - Ruski general Igor Šifrin ubijen je u zasedi čečenskih islamskih terorista u Groznom.

2003 - Ispred dve sinagoge u centru Istanbula skoro istovremeno su eksplodirala dva automobila puna eksploziva, usmrtivši ukupno 23 osobe. Odgovornost je preuzeo "Islamski front boraca Velikog Istoka", osnovan 1985. godine s ciljem da formira islamsku državu u Turskoj.

2005 - Izraelski i palestinski zvaničnici postigli su dogovor koji, prvi put od izraelske okupacije 1967. godine, daje Palestincima kontrolu nad graničnim prelazom Rafa, između pojasa Gaze i Egipta.

2007 - Ciklon "Sidr" odneo je najmanje 3000 života u Bangladešu. "Sidr" je brzinom od 250 kilometara na čas "sravnio sa zemljom" stotine hiljada kuća u jugozapadnim delovima te zemlje, dok je nekoliko miliona ljudi ostalo bez struje, uključujući i pojedine delove Dake, desetomilionske prestonice Bangladeša. Ciklon je izazvao i talas visine pet metara koji je pogodio priobalna područja zemlje, nateravši oko 3,2 miliona ljudi na evakuaciju.

2009 - Umro je patrijarh srpski Pavle. Rođen je 1914. u Slavoniji, teologiju je završio u Beogradu a postdiplomske studije u Atini. Zamonašio se 1946. a 1957, postao je arhijerej. Na čelu Srpske pravoslavne crkve nalazio se od 1990. Uživao je veliku popularnost, najviše zbog naglašene skromnosti.

2012 - Sirijska Opservatorija za ljudska prava objavila je da je u toj zemlji tokom 20 meseci, od početka oružanih sukoba, poginulo više od 39.000 ljudi, i to 27.410 civila, 9.800 vojnika i 1.359 vojnih dezertera, pri čemu je naglašeno da ove brojke verovatno nisu potpune.

(Tanjug)