На данашњи дан: Установљен Међународни дан жена; Преко 100 интелектуалаца потписало Апел којим се тражи бомбардовање Срба како би се "спречили масакри у БиХ", убијен лидер чеченски сепаратиста Аслан Масхадов, почела Фебруарска револуција

На данашњи дан 1910. године у Копенхагену је одржана Друга конференција жена социјалиста, на иницијативу немачке комунисткиње и боркиње за права жена Кларе Цеткин.

На овој конференцији је установљен празник Дан жена у знак сећања на демонстрације америчких жена у Чикагу 8. марта 1909. Прва прослава Дана жена у Србији одржана је 1914. Као међународни дан жена, Осми март (по први пут тачно одређени датум), прихваћен је 1917. године. Уједињене нације су од 1975. године, коју су прогласиле за Међународну годину жена и службено почеле обележавати Међународни дан жена

1994 - Више од сто интелектуалаца из целог света потписало је Апел свим европским владама и УН захтевајући да спрече масакре у Босни и на територији целе бивше Југославије и да СР Југославија преда тешко наоружање УН. Уколико југословенске власти то одбију, затражено је да се њено наоружање уништи бомбардовањем из ваздуха, "максимално штедећи људске животе".

1500 - Португалски морепловац Педро Алварез Кабрал кренуо је из Лисабона на пут у Индију. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио је Шпанац Вићенте Пинзон (Виценте).

1846 - У Београду је отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.

1879 - Рођен је српски сликар и вајар Михаило Миловановић, један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, краља Петра И Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића.

1879 - Рођен је немачки хемичар и физичар Ото Хан, који је с Фрицом Штрасманом 1939. открио цепање језгра атома урана помоћу неутрона, чиме је отворио еру нуклеарних реактора. Добитник је Нобелове награде за хемију 1944.

1889 - Умро је шведски бродски инжењер и проналазач Џон Ериксон (Јохн Ерицшон), изумитељ првог успешног бродског вијка.

1917 - Немирима и штрајковима у Петрограду, почела је "Фебруарска револуција" у Русији.

1921 - Француске трупе су ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору потписаном после Првог светског рата.

1922 - У Загребу је извршена смртна казна вешањем над Алијом Алијагићем, који је 1921. у Делницама извршио атентат на југословенског министра унутрашњих послова Милорада Драшковића, творца Обзнане, владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.

1942 - Јапанске трупе су у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан након што су град напустили Британци.

1942 - Умро је кубански велемајстор Хосе Раул Капабланка (Јосе Раоул Цапабланца), светски првак у шаху од 1921. до 1927. Титулу је освојио победивши у мечу немачког велемајстора Емануела Ласкера, а изгубио је од руског велемајстора Александра Аљехина.

1950 - Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио је да је ШСР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да је САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.

1965 - У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попеосе на 525.000.

1973 - У експлозији аутомобила бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда (Олд Баилеy) и седишта Скотланд Јарда у Лондону, погинула је једна особа, а рањено је 238.

1993 - Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено је 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације остало је заточено још 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.

1999 - Војска Шри Ланке је, у блицкриг операцији, заузела више од 500 квадратних километара територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и владиних снага од 1983. погинуло је око 57.000 људи.

2001 - НАТО је одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Зоне копнене безбедности на административној граници Србије и Косова. Зона копнене безбедности успостављена је на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и ојска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на СР Југославију. Југословенске снаге ушле су у први сектор 14. марта.

2001 - Медјународни суд за ратне злочине у Хагу формирао је посебан тим за истрагу злочина Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте су у фебруару 2003.

2001 - У сто другој години умрла је Дам Нинет де Валоа, балерина и оснивач Британског краљевског балета.

2004 - Трибунал у Хагу отпечатио је оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције Олуја у августу 1995, као и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак добровољно су се предали том суду.

2005 - Косовски премијер Рамуш Харадинај поднео је оставку, а потом се добровољно предао Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током оружахих сукоба 1998. и 1999. године. Истовремено се том суду предао и регионални командант бивше ослободилачке војске Косова (ОВК) Лах Брахимај. У априлу 2008. обојица су ослободјена кривице у недостатку доказа. Нову оптужницу против Харадинаја и саоптужених хашки Трибунал подигао је 11. новембра 2010. након што је Апелационо веће тог суда усвојило жалбу тужилаштва на првостепену пресуду.

2005 - У специјалној операцији у Чеченији убијен је лидер сепаратиста Аслан Масхадов, којег Москва терети за серију смртоносних напада у Русији, укључујући и отмицу у школи у Беслану, када је погинуло око 400 талаца, од којих су половина била деца.

2010 - У верским сукобима у централној Нигерији погинуло је најмање 500 особа.

(Бета)