Hronika | |||
Na današnji dan: Potpisan Dejtonski sporazum; Rođen francuski filozof, pisac i istoričar Volter; Umro Franc Jozef; NATO bombardovao aerodrom Udbina |
četvrtak, 21. novembar 2019. | |
Na današnji dan 1995. godine, nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Peterson u američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni. Dve decenije od Dejtona obeležavaju se u atmosferi i dalje prisutnih podela između entiteta, uz nastojanje Sarajeva da jača institucije federacije, ali i uz rešenost i odluku Republike Srpske da se o odnosima u zajedničkoj državi izjasni referendumom. Međunarodnim zvaničnicima ne sviđa se ideja o referendumu, a zvanični Beograd u toj nameri Srpskoj savetuje uzdržanost. Tri nedelje pregovora Dejtonskim sporazumom i zvanično je okončan troipogodišnji rat u BiH. Sporazum je parafiran 21. novembra 1995. u vojnoj bazi Rajt-Peterson u gradiću Dejton, u SAD, posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Jugoslavije, uz posredovanje SAD. BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević. Tri nedelje kasnije, 14. decembra 1995, pomenuta trojica zvanično su potpisala mirovni sporazum u Jelisejskoj palati u Parizu. Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji Ujedinjenih nacija, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun. Bio je to krajnji ishod šatl-diplomatije, koju je počeo Ričard Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD-a, a koja je podrazumevala posredničku diplomatiju između zaraćenih strana. BiH podeljena po principu 51:49 + Brčko Jedan od osnovnih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan bila je podela BiH po principu 51 odsto teritorije Federaciji BiH i 49 odsto Republici Srpskoj, dok je kao poseban uspostavljen Distrikt Brčko. Sporazum je najveća ovlašćenja dao entitetima i naznačio osnovna ovlašćenja za nivo zajedničkih državnih organa, a potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN-a, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma na miroljubiv način. Dejtonski sporazum ima ukupno 11 aneksa, koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte mirovnog dogovora, kao i regionalnu stabilizaciju. Aneks četiri tog sporazuma je i danas Ustav BiH. U međuvremenu, original dokumenta je izgubljen. Ostali događaji: 1694 - Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Eseji o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici"). 1783 - Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara. 1806 - U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta je objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke. 1844 - Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih "pisama", najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom. 1869 - Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović,profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunističke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora. 1877 - Tomas Edison je objavio pronalazak fonografa. 1916 - Umro je Franc Jozef I, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu. Atentat na njegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskoristio je za obračun sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. Nasledio ga je Karlo I, poslednji vladar carstva koje se nakon rata raspalo. 1937 - Osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta. 1938 - Nemačka je okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je nemačkom Rajhu. 1963 - Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio je upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog. 1974 - U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula je 21 osoba, a 162 su ranjene. 1977 - U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni talasi su zbrisali čitava sela. 1981 - Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka ("Dva veka srpskog slikarstva", "Umetnost i umetnici"). 1994 - Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbina. Napad je usledio nakon pisma Franje Tuđmana UN u kojem je predsednik Hrvatske optužio krajiške Srbe da sa tog aerodroma vrše napade na Bosnu i Hercegovinu. To je bila najveća vazdušna operacija Severoatlantskog pakta od njegovog osnivanja 1949. 1995 - Argentina je izručila Italiji nacističkog oficira Eriha Pribkea odgovornog za masakr nad 335 civila u Drugom svetskom ratu. 2000 - Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kojem su poginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni su sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije. 2002 - Međunarodni tužilac na Kosovu Antoni Rič podigao je optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe, zvanog Remi i još trojice bivših pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999. 2004 - U Ukrajini je održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana je, 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku da se drugi izborni krug poništi i zakažu novi izbori za 26. decembar, na kojima je Juščenko izabran za predsednika Ukrajine. 2006 - U Beogradu je umrla kompozitorka, pijanistkinja i pesnikinja Ksenija Zečević. 2012 - Evropski pokret u Srbiji (EPuS) je obeležio 20 godina postojanja. 2012 - Mongolija je postala 57. članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). 2014 - Burkina Faso je dobila civilnu prelaznu vladu s diplomatom Mišel Kafandom na čelu, pošto je predsednik Blez Kompaore zbog nasilnih protesta podneo ostavku posle 27 godina vlasti. Privremena vlada je opstala do sredine septembra 2015. kada je vojska Burkine Faso preuzela vlast nekoliko nedelja pre izbora. 2015 - U Kuala Lumpuru (Malezija) je održan dvodnevni sastanak Asocijacije deset zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), na kojem je jedna od glavnih tema bila borba protiv terorizma. 2017 - Robert Mugabe je podneo je ostavku na dužnost predsednika Zimbabvea koju je obavljao od 1987. Ostavci su prethodile demonstracije uz podršku vojske koja je preuzela vlast i Mugabea držala u kućnom pritvoru. (B92-Beta) |