Na današnji dan: Nemačka nakon Drugog svetskog rata podeljena na četiri okupacione zone, održan osnivački kongres Srpske socijaldemokratske partije, "Zakonom o zaštiti države" KPJ stavljena van zakona, iračka vojska okupirala Kuvajt

Na današnji dan 1945. godine završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Hari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli odlučili da Nemačku, poraženu u Drugom svetskom ratu, podele na četiri okupacione zone.

Danas je nedelja, 2. avgust 2015. godine. Do kraja godine ima 151 dan.

1100 - Engleski kralj Vilijam II, sin Vilijam I Osvajača, ubijen je strelom dok je lovio u šumi.

1552 - Luteranima (sledbenicima Martina Lutera) je odobrena sloboda veroispovesti u Nemačkoj.

1589 - Ubijen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa, dok je sa svojim trupama opsedao Pariz. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuskih protestanata-kalvinista). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udružio se sa vođom hugenota iz Navare - Anrijem od Navare, budućim kraljem Anrijem IV, prvim vladarem burbonske dinastije.

1799 - Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1802 - Napoleon Bonaparta je proglašen "doživotnim konzulom" Francuske, što je takođe značilo da je imao pravo da sam imenuje naslednika.

1830 - Francuski kralj Šarl X Burbonski prinuđen je da abdicira pod pritiskom Julske revolucije.

1858 - Britanski parlament usvojio je zakon prema kojem je indijska vlada, do tada u nadležnosti Istočnoindijske kompanije, potpala pod ingerencije britanske krune.

1903 - U Beogradu su održani osnivački kongresi Srpske socijaldemokratske partije i Radničkog saveza Srbije, na kojima su za predsednike glavne partijske uprave izabrani Dragiša Lapčević i Nikola Veličković a za sekretare Kosta Jovanović i Radovan Dragović.

1921 - Stupio je na snagu "Zakon o zaštiti države" kojim je, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Komunistička partija kao prevratnička organizacija, sklona terorističkim metodama, stavljena van zakona, njeni poslanici lišeni mandata, a propaganda komunizma proglašena zločinom.

1921 - Umro je italijanski operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i interpretator kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonske ploče. Dela: "Uspomene", "Metodi pevanja".

1922 - Umro je američki pronalazač škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju gluvih.

1926 - Rođen je Žorž Habaš, osnivač (1967.) i dugogodišnji vođa palestinske marksističke organizacije Narodni front za oslobođenje Palestine (PFLP). Rođen je u Lodu, na današnjoj teritoriji Izraela, u porodici pravoslavnih Palestinaca. Postao je izbeglica 1948. Završio je medicinu na Američkom univerzitetu u Bejrutu i bio jedan od osnivača Arapskog nacionalnog pokreta ranih pedesetih. Čitavog života protivio se pregovorima s Izraelom, i distancirao se od Jasera Arafata, kada je on septembra 1993. potpisao privremeni mirovni sporazum s Izraelom. Habaš je preživeo nekoliko atentata, ali je ostao delimično paralizovan.

1932 - Rođen je irski pozorišni i filmski glumac Piter O'Tul, kojem su specifičan izgled i majstorska gluma omogućile da nenadmašno tumači uloge senzitivnih i ambivalentnih ličnosti. Filmovi: "Lorens od Arabije", "Beket", "Lord DŽim", "Zima jednog lava", "Noć generala", Ja Petko", "Doviđenja gospodine Čips", "Vladajuća klasa".

1934 - Umro je nemački predsednik feldmaršal Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu načelnik štaba nemačke Vrhovne komande. Kancelar Adolf Hitler proglasio je istog dana sebe "firerom" (vođom), preuzevši apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu.

1936 - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao i 1903. konstruisao je prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu proizvodio je avione za francusko ratno vazduhoplovstvo, koji su se pokazali kao vrlo dobri u svoje vreme.

1944 - Završena je jedna od najvećih sovjetskih ofanziva u Drugom svetskom ratu. Počela je 23. juna i za 38 dana sovjetske divizije su oslobodile celu Belorusiju, stupile na tle Poljske i Istočne Pruske i stigle blizu Varšave.

1970 - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.

1980 - U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji, ubijeno je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. Pretpostavlja se da je iza napada stajala jedna neofašistička grupa.

1985 - Prilikom pada aviona američke kompanije "Delta erlajnz", u Dalasu, poginule su 133 osobe, uključujući i sve članove posade.

1989 - Ukinuta su trgovinska ograničenja između Velike Britanije i Argentine, uvedena posle Folklandskog rata 1982.

1990 - Iračka vojska okupirala je Kuvajt, što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija istog dana jednoglasno osudio, zahtevajući od Bagdada da povuče trupe.

1997 - Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u toj zapadnoafričkoj zemlji.

1999 - U čeonom sudaru dva voza na istoku Indije poginulo je najmanje 285 ljudi.

2002 - Vojne snage gerilskog pokreta UNITA zvanično su raspuštene i 18 gerilskih generala integrisano je u armiju Angole.

2007 - Ukupno 13 osoba je poginulo, a 69 je povređeno kada se srušio središnji deo mosta preko reke Misisipi koji je spajao dve glavne saobraćajnice u američkom gradu Mineapolisu.

2007 - Dve ruske mini-podmornice "Mir-1" i "Mir-2" u okviru ekspedicije "Arktik-2007" spuštene su na dno Severnog ledenog okeana - na Severnom polu, na dubinu veću od četiri kilometra, gde je postavljena ruska trobojka od titanijuma. Pored naučne, ruska ekspedicija imala je i političku dimenziju pošto Rusija polaže pravo na tu zonu bogatu energetskim resursima.

(Tanjug)