Na današnji dan: Rođen ruski car Nikolaj II Romanov, Napoleon proglašen za cara Francuske, umrli Dobrica Ćosić, Aleksandar Suvorov i Aleksandar Godunov

Na današnji dan 1868. rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji car Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Vladao je Rusijom 1894-1917. Njegova vladavina obeležena je ekonomskim razvojem i napretkom Rusije, ali i rastom socijalnog nezadovoljstva nižih staleža, koja će kulmunirati u revoluciji 1905, nakon koje je uveden parlament i Vlada, i izvršena demokratizacija političkg sistema.

Prelomni događaja za sudbinu Nikolaja i carske Rusije bilo je izbijanje Prvog svetskog rata 1914, u koji je Rusija ušla da bi podržala savezničku Srbiju od germanskog hegemonizma, iako u tom trenutku ekonomski i vojno Rusija nije bila spremna za rat. Intervencija cara Nikolaja i protest kod Francuza i Engleza, doveli su do spašavanja srpske vojske sa obala Albanije 1916. Nezadvoljstvo naroda i dela činovnika njegovim upravljanjem u ratu doveli su do Februarske revolucije 1917, kada se car povukao sa prestola, a vlast preuzela Vlada Kerenskog. U Oktobarskoj revoluciji 1917, vlast u Rusiji preuzimaju boljševici, koji ga  naredne godine likvidiraju u Jekaternburgu zajedno sa članovima porodice. Ruska pravoslavna crkva kanonizovala je cara Nikolaja zajedno sa suprugom i decom. Proglašeni su za mučenike.

1781. Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupaka Amarua II. 

1799. Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere. 

1800. U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka. 

1803. Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj. 

1804. Napoleon Bonaparta proglašen je carem Francuske, a u decembru je krunisan kao Napoleon I. 

1836. Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886, pobedom nad Johanesom Cukertortom. 

1872. Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje, zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. 

1883. Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu "Bauhaus". 

1911. Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere, koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba (10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orkestar). 

1919. Rođena je britanska primabalerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva. 

1920. U Poljskoj, blizu Krakova, rođen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina. 

1944. U Sovjetskom Savezu počelo je proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima, pod optužbom da su sarađivali sa Nemcima. 

1954. Stupila je na snagu Evropska konvencija o ljudskim pravima. 

1973. Umrla je američka pacifistkinja DŽenet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD. 

1974. Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju. 

1988. Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana. 

1992. Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata. 

1995. Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR-a stekao svetsku slavu. 

1996. Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. 

1996. Pod pritiskom međunarodne zajednice, ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid. 

1998. Vlada SAD-a podnela veliku tužbu protiv korporacije Majkrosoft, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola. 

1999. Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su se o prekidu vatre, čime su okončane sedmogodišnje surove borbe. 

2000. Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata. 

2005. Umro je Frenk Goršin, američki glumac i veliki imitator.

2014. preminuo je srpski knjiženik, nacionalni teoretičar i akademik Dobrica Ćosić. Prvi je srpski intelektualac koji je ustao protiv antisrpske politike titoističkog režima, i politike Tita prema Kosovu, zbog čega je 1968. smenjen sa svih funkcija i izbačen iz partije. Dobrica Ćosić godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao „srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru“.

Tokom 1989. i 1990 godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine. Smenjen je godinu dana kasnije tajnim glasanjem oba veća Saveznog parlamenta posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem.

Najpoznatija dela: Koreni, Deobe, Daleko je Sunce, Vreme smrti, Vreme vlasti, Vreme zla, Piščevi zapisi, Grešnik

(RT Vojvodine)