Na današnji dan: Mihailo Obrenović ubijen u Košutnjaku, rođeni Gistav Kurbe i DŽudi Garland, umrli Ilija Garašanin, Jovan Grčić Milenko i Rej Čarls, po završetku NATO agresije Milošević saopštio da je "zemlja odbranjena i sačuvan teritorijalni integritet"

Na današnji dan 1868. godine, prilikom šetnje Košutnjakom (koji je tada bio privatno lovište Obrenovića) ubijen je srpski knez Mihailo Obrenović.

Na prestolu Srbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860. do smrti. Zbog bune koju je 1842. podigao Toma Vučić Perišić morao je da pobegne u Austriju, posle čega je na presto Srbije doveden knez Aleksandar Karađorđević. Boraveći van zemlje, pomagao je mnoge srpske kulturne radnike i pisce, uključujući Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića. Kada se njegov otac knez Miloš Obrenović vratio na vlast 1858. preuzeo je komandu nad vojskom, a ubrzo posle očeve smrti 1860. zaveo je autoritarnu vladavinu, pretvorivši Skupštinu u savetodavni organ. Ustanovio je 1861. narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim naoružanjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. (Čukur česma) da nakon obimne diplomatske akcije 1867. primora Tursku da povuče garnizone iz utvrđenih gradova Srbije.

1190 - Nemački car Fridrih I Barbarosa udavio se u reci Salef u Maloj Aziji u toku Trećeg krstaškog rata. Na presto je stupio 1152, posle čega je vodio više ratova u Italiji u pokušaju da potčini lombardske gradove i primora papu na pokornost. Posle poraza 1176. u bici kod Lenjana pokajnički se izmirio s papom. Predvodeći krstaše na putu ka Jerusalimu 1189. prošao je kroz Srbiju i sastao se u Nišu sa velikim županom Srbije Stefanom Nemanjom.

1610 - Prvi holandski iseljenici u Americi iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka.

1793 - Prvi javni zoološki vrt - "Žarden de plant" - otvoren je u Parizu.

1819 - Rođen je francuski slikar Gistav Kurbe. Opor i snažan, odbacio je romantične pejzaže i idealizovanje ljudi i prizora, izvršivši ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom 19. veka. Glavna dela: "Atelje", "Tucači kamena", "Talas", "Pogreb u Ornanu".

1832 - Rođen je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor", što je omogućilo razvoj automobilizma.

1836 - Umro je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

1874 - Umro je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije" (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844, predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku sa prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinović.

1875 - Umro je srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao "fruškogorski slavuj". Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sadašnja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. "prostih pesama", po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1869. objavio "Pesme". Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera, Getea, Hajnea.

1915 - Rođen je američki pisac Sol Belou, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1976, u čijem delu je središnja tema moderni gradski čovek, zaokupljen sumnjama i razočarenjima, ali čiji je duh uprkos svemu neuništiv. Dela: romani "Henderson, kralj kiše", "Čovek na klackalici", "Žrtva", "Ne propusti dan", "Pustolovine Ogija Marča", "Hercog", "Planeta gospodina Semlera", "Humboltov dar", "Dekanov decembar", priče "Mozbijeva sećanja", drame "Poslednja analiza", "Guka", putopis "Do Jerusalima i nazad".

1922 - Rođena je američka filmska glumica i pevačica Frensis Gam, poznata kao DŽudi Garland, koja se proslavila već kao devojčica ulogom u filmu "Čarobnjak iz Oza" za koju je dobila Oskara. Izvrsno je tumačila uloge i u filmovima Vinsenta Minelija, jednog od pet njenih muževa - njihova ćerka Lajza Mineli takođe je ostvarila sjajnu pevačku i glumačku karijeru. Ostali filmovi: "Bebe u vojsci", "Osnujmo orkestar", "Bebe na Brodveju", "Mala Neli Keli", "Sretni me u Sent Luisu", "Časovnik", "Zigfildove ludosti", "Pirat", "Zvezda je rođena".

1923 - Rođen je britanski medijski magnat češkog porekla Jan Ludvik Hoh, poznat kao Jan Robert Maksvel.

1923 - Umro je francuski pisac Pjer Loti, koji je zbog napisa o okrutnostima kolonijalnih trupa u Indokini otpušten iz vojne službe. Kao pomorski oficir mnogo je putovao i dela mu obiluju egzotikom. Kao veliki turkofil, u Prvom balkanskom ratu izražavao je simpatije za Osmansko carstvo, ali je posle bugarskog prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu, pohvalno i s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima. Ostala dela: "U haremu", "Lotijeva ženidba", "Mornar", "Islandski ribar", "Gospođa hrizantema", "Roman jednog spahije".

1924 - Vođu italijanskih socijalista Đanđakoma Mateotija oteli su i ubili fašisti. Mateoti je tog dana u Skupštini održao govor u kom je neobično oštro kritikovao ponašanje Musolinijevih sledbenika. Poticao je iz bogate porodice, završio je prava i veoma mlad je postao vatreni socijalista. Posle istupanja iz Socijalističke partije Italije u oktobru 1922, postao je generalni sekretar novostvorene Socijalističke unitarističke partije. Njegovo ime postalo je vremenom simbol antifašističke borbe i tokom Drugog svetskog rata ga je nosilo više jedinica Pokreta otpora.

1930 - Rođen je Branimir Živojinović, prevodilac, književnik. Rođen je u Beogradu, u porodici istaknutih intelektualaca. Bio je profesor na Filološkom fakultetu (Odsek za germanistiku) i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi dobitnik najuglednije prevodilačke nagrade "Miloš N. Đurić" za 1968. Objavio je četiri pesničke zbirke i šest antologija nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog prevodio je Getea, Šekspira, Šilera, Novalisa, Hajnea, Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu, Kafku, Muzila, Hesea, Mana, Kanetija... Zadužio je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, teorije prava, psihologije, teorije književnosti. Odlikovan je najvišim državnim i stručnim nagradama, pa i Krstom SR Nemačke za zasluge.

1934 - Umro je engleski kompozitor Frederik Delijus, impresionista poznat po simfonijama ("Pariz - pesma velikog grada", "Brigg Fair"). Komponovao je i opere i koncerte, uključujući "Misu života", inspirisanu delom nemačkog filozofa Fridriha Ničea "Tako je govorio Zaratustra".

1940 - Fašistička Italija ušla je u Drugi svetski rat kao saveznik nacističke Nemačke, objavivši rat Francuskoj i Velikoj Britaniji.

1942 - Počela je ofanziva na Kozaru u Drugom svetskom ratu, u kojoj je oko 40.000 nemačkih i hrvatskih vojnika zatvorilo obruč oko slobodne teritorije u području te planine u Bosni i Hercegovini. U opkoljenom području zbeg sa oko 80.000 srpskih civila je branilo 3.500 boraca Drugog krajiškog partizanskog odreda. Posle 50 dana teških borbi mestimično je probijen obruč i spaseno je nešto više od 15.000 civila. Spaljena su i uništena sva sela a oko 60.000 srpskih civila oterano je u logore, mahom u Jasenovac.

1942 - Nemci su u Drugom svetskom ratu u rudarskom selu Lidice u Češkoj, koje su prethodno spalili, streljali sve muškarce (oko 200), žene odveli u koncentracione logore, a decu u zavode za "prevaspitavanje", kao odmazdu zbog ubistva nemačkog protektora Češke i Moravske i šefa nacističke tajne policije Gestapo - Rajnharda Hajdriha, 27. maja 1942. Selo je obnovljeno 1946. i u njemu je podignut spomenik žrtvama.

1942 - U borbi s Nemcima kod Male Remete u Sremu, u Drugom svetskom ratu poginuo je Boško Palkovljević-Pinki, jedan od prvih partizana Fruške Gore, koji je kao kurir iz Srema obavestio Vrhovni štab o narodnooslobodilačkoj borbi u Vojvodini. Bio je jedan od organizatora bekstva 32 robijaša iz sremskomitrovačkog zatvora 1941.

1945 - Komandantu zapadnih savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu američkom generalu Dvajtu Ajzenhaueru je uručeno jedno od najviših sovjetskih odlikovanja - Orden pobede.

1946 - Umro je američki bokser afričkog porekla DŽek DŽonson, prvi crnac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji.

1967 - Izrael je prihvatio zahtev UN o prekidu vatre u ratu sa Egiptom (Šestodnevnom), u kojem su Izraelci - protiv kojih su ratovali i Sirija i Jordan - za samo šest dana zauzeli teritoriju četiri puta prostraniju od Izraela.

1967 - Sovjetski Savez je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom i zapretio sankcijama ukoliko izraelska armija ne obustavi napredovanje prema glavnom gradu Sirije Damasku.

1967 - Umro je američki filmski glumac Spenser Trejsi, izuzetan tumač niza karakternih uloga, prvi glumac koji je dve godine uzastopno dobio Oskara - za filmove "Hrabri kapetan" 1937. i "Grad dečaka" 1938. Ostali filmovi: "Bes", "Sedmi krst", "Citadela", "Starac i more", "Nirnberški proces", "Pogodi ko dolazi na večeru".

1970 - U Jordanu je najmanje 100 ljudi ubijeno u sukobu vladinih snaga s palestinskim gerilcima.

1971 - SAD su posle 21 godine ukinule embargo na trgovinu s Kinom.

1989 - Narodna republika Kina i Tajvan uspostavili su direktne telefonske veze.

1990. - Na prvim slobodnim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata pobedila je Bugarska socijalistička partija (bivša Komunistička partija) koja je dobila 47 odsto glasova, dok je desničarski Savez demokratskih snaga osvojio 36 odsto.

1990 - Predsedničke izbore u Peruu dobio je peruanski političar japanskog porekla Alberto Fudžimori, porazivši na njima pisca Marija Vargasa Ljosu.

1992 - Dogodio se masakr u selu Čemerno, kada su 32 srpska civila, najviše žene, dece i starci, meštani tog sela u blizini Sarajeva, pobijeni u praskozorje, od strane lokalnih muslimanskih ekstremista.

1995 - Bivši predsednik vlade Švedske Karl Bilt naimenovan je umesto lorda Dejvida Ovena za kopredsednika Međunarodne konferencije o prethodnoj Jugoslaviji, saopštio je predsedavajući Evropske unije francuski predsednik Žak Širak.

1996 - Čečenski islamski separatisti i zvaničnici Rusije potpisali su dokumente kojima je predviđeno okončanje 18-mesečnog rata u Čečeniji.

1997 - Prema naređenju vođe kambodžanske maoističke gerilske frakcije "Crvenih Kmera" Pol Pota, ubijen je jedan od njegovih najbližih saradnika Son Sen i 11 članova njegove porodice.

1999 - Poslednji projektili NATO - 79. dana agresije na Srbiju (SRJ) - pali su nešto posle 13 časova u području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice, a ubrzo potom generalni sekretar NATO Havijer Solana saopštio je da bombardovanje prestaje. Prve jedinice Vojske Jugoslavije su, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog dan ranije u Kumanovu, počele povlačenje sa Kosova i Metohije, a kasnije istog dana Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, uz uzdržan glas NR Kine, usvojio rezoluciju 1244 kojom je legalizovan dolazak međunarodnih vojnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.

1999 - Predsednik SRJ Slobodan Milošević je saopštio da je tokom agresije NATO poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 policajaca, kao i "da je zemlja odbranjena i da je sačuvan njen suverenitet i teritorijalni integritet".

2000 - Umro je sirijski predsednik Hafez el Asad, koji je na vlast došao državnim udarom u novembru 1970. da bi već sledećeg marta bio izabran za šefa države. Bio je jedan od najuticajnijih državnika Bliskog istoka, na mestu predsednika nasledio ga je njegov sin.

2002 - U blizini beogradskog hotela "Jugoslavija" iz zasede je ubijen srpski policijski general Boško Buha, zamenik šefa resora javne bezbednosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

2004 - Umro je američki muzičar afroameričkog porekla Rej Čarls, "otac soula", koji je uspeo da savlada i siromaštvo i nedostatak vida i zavisnost od heroina i postane jedan od najpopularnijih i najplodnijih muzičara 20. veka. Tokom 58 godina izdao je 250 albuma i održao oko 10.000 koncerata. Međunarodnu slavu stekao je 1954. pesmom "Našao sam ženu", a nezaboravna pesma "DŽordžija u mojim mislima" svrstala ga je 1960. godine među svetske zvezde, što je sledeće godine potvrdio hitovima "Zbriši drumom DŽek" i "Ne mogu da prestanem da te volim".

2010 - Umro je Vlaho Orlić, jedan od najboljih domaćih vaterpolo stručnjaka. Rođen je u Kotoru, detinjstvo je proveo u Italiji i Dubrovniku, a kao mladić uspešno se bavio veslanjem. Od 1958. nalazio se u beogradskom Partizanu, kao igrač i potom trener. Smatra se najzaslužnijim za napredak tog kluba koji je sedamdesetih vladao Evropom i do danas ostao jedan od najboljih vaterpolo klubova na kontinentu. Početkom devedesetih učestvovao je u stvaranju uspešnih timova Zvezde i Bečeja.

(RT Vojvodine)