Na današnji dan: Katolički vernici slave Božić, rođeni Isak Njutn, Hemfri Bogart i Roza Luksemburg, umrli Čarli Čaplin, Huan Miro i DŽejms Braun, streljan srpski kompozitor Vojislav Vučković

Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju danas Božić.

Na današnji dan 1901. godine rođen je Predrag Milojević, srpski novinar, književnik, prevodilac, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarstva uopšte. Rođen je u Beogradu u porodici državnog činovnika.

Apsolvirao je Filozofski fakultet u Beogradu 1923. Počeo je da objavljuje 1921. a u međuratnom periodu je novinar lista "Politika" i dopisnik iz Berlina i kasnije Londona. Izvesno vreme nakon Drugog svetskog rata objavljivao je pod pseudonimom pošto je tokom okupacije bio urednik lista Nedićeve vlade "Novo vreme". Vremenom ponovo postaje dopisnik "Politike" a potom i spoljnopolitički komentator. Objavio je veliki broj reportaža, komentara i analiza, pa i intervjue sa Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem... Prevodio je Fojerbaha ("Suština religije"), Kafku ("Zamak"), Hemingveja ("Preko reke i u šumu"), Grina ("Begunac"), Selmu Lagerlef ("Gesta Berling"), Hamsuna, DŽejmsa. Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagrade Beograda ("Oktobarska"), "Politike", Ordena Svetog Save, Ordena Jugoslovenske krune. Testamentom je ostavio velika sredstva namenjena za školovanje mladih novinara. Dela: "Iz prošlih dana", "O ljudima i ćudima", "Bio sam prisutan", "Kažem ja sebi - antimemoari", "Sve godine ovog veka".

800 - Papa Lav III krunisao je u Rimu franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih monarha do vremena Napoleona I.

1642. Rođen engleski matematičar, fizičar i astronom Isak Njutn, osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematički principi filozofije prirode".

1688 - U Francusku je pobegao DŽejms II, poslednji engleski kralj iz dinastije Stjuart, zbačen zbog apsolutističke politike i naturanja rimokatolicizma.

1721 - Rođen je engleski pisac Vilijam Kolins, jedan od najznačajnijih engleskih lirskih pesnika 18. veka. Upadljivo je ispoljavao romantičarsko interesovanje za tajanstveno, legendarno i fantastično i izvesno demokratsko osećanje. Dela: ode "Veče", "Škotske praznoverice", "Sloboda".

1741 - Švedski fizičar Anders Celzijus izumeo je skalu od 100 stepeni za merenje temperature.

1776 - General DŽordž Vašington prebacio je snage kojima je komandovao preko reke Delaver u Nju DŽersiju i izveo iznenadni napad na nemačke plaćenike koji su se u Američkom ratu za nezavisnost borili za račun Britanaca.

1868 - Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.

1870 - Rođena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, jedan od osnivača Socijaldemokratske partije Poljske 1893. i Komunističke partije Nemačke 1918. predstavnik levog krila Druge internacionale. U Prvom svetskom ratu je kao dosledni antimilitarista bila protiv ratnih kredita. Težeći objedinjenju levice, početkom rata je s nemačkim revolucionarom Karlom Libknehtom osnovala grupu "Internacionala", kasnije nazvanu "Spartakov savez", iz kojeg je nastala Komunistička partija. Proganjana je i često hapšena, a posle propasti novembarske revolucije u Nemačkoj 1918. streljana s Libknehtom 15. januara 1919. Napisala je više marksističkih teorijskih dela, uključujući "Akumulaciju kapitala".

1876 - Rođen je pakistanski državnik Mohamed Ali DŽina, osnivač i prvi predsednik Pakistana, koji se s Mahatmom Gandijem i DŽavaharlalom Nehruom borio za nezavisnost Indije od Velike Britanije. Potom se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu. Britanija je 1947. priznala nezavisnost i Indije i muslimanske države nazvane Pakistan.

1899 - Rođen je američki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica". Izuzetna popularnost koju je uživao posebno je porasla nakon njegove smrti 1957. Vremenom on je postao svojevrsna mitska ličnost istorije kinematografije. Ostali filmovi: "Kazablanka", "Malteški soko", "Duboki san", "Blago Sijera Madre", "Rt Largo", "Imati i nemati", "Pobuna na Kejnu", "Bosonoga kontesa", "Časovi očaja", "Težak pad".

1914 - U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je na snagu legendarno nezvanično "božićno primirje" kada je grupa britanskih i nemačkih vojnika obustavila paljbu, izašla iz rovova i susrela se na ničijoj zemlji između zaraćenih strana.

1918 - Rođen je egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1976. do oktobra 1981. kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili islamski teroristi, ogorčeni zbog sklapanja mira sa Izraelom.

1926 - Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara (mikado) Jošihita.

1938 - Umro je češki pisac Karel Čapek. Izraziti skeptik, kritički je tumačio čitav svet koji ga je okruživao, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma - i desnog i levog. Njegova dela upozoravaju na opasnost koja se približavala. U utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog", "Krakatit" i "Rat ljudi i daždevnjaka" upozorio je na apsurdnost tehničke civilizacije, a kao direktna opomena zvuče drame "Bela bolest" i "Mati". Ostala dela: zbirke pripovedaka "Raspeće", "Mučne pripovetke", drame "Rozumovi univerzalni roboti", "Razbojnik", romani "Hordubal", "Meteor", "Običan život", putopisne kozerije "Putopisi iz Italije", "Putopisi iz Engleske", eseji i feljtoni "Kritika reči", "O najbližim stvarima", "Zašto nisam komunist", "Razgovori sa T. G. Masarikom".

1941 - Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.

1942. - Streljan je srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik više listova i časopisa. Između dva svetska rata učestvovao je u komunističkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u NOP i u ilegali je nastavio da komponuje, stvorivši najznačajnije delo "Herojski oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put", "Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1943 - Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu telegram u kojem se kaže: "Naša politika mora da se osloni na činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

1971 - U požaru u jednom hotelu u prestonici Južne Koreje Seulu poginulo je 139 ljudi.

1977 - Umro je britansko-američki filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. U SAD je otišao 1910. i počeo u filmskim burleskama Maka Seneta, ali se brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom sentimentalnog klovna-skitnice. Njegov izvorni humanizam, izgrađen u vreme teške mladosti - izražen je likom dobroćudne skitnice Čarlija. Bio je opredeljeni komunista, pa ga je godinama držao pod prismotrom šef FBI Edgar Huver, a u vreme antikomunističke histerije u SAD postao je žrtva američkog republikanskog senatora DŽozefa Makartija, otuda je 1952. emigrirao u Švajcarsku, u kojoj je i umro. Snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. dodeljen mu je Oskar za životno delo. Filmovi: "Idila u polju", "Pasji život", "Mirna ulica", "Hodočasnik", "Dečak", "Potera za zlatom", "Cirkus", "Svetlosti velegrada", "Moderna vremena", "Veliki diktator", "Gospodin Verdu", "Jedan kralj u Njujorku", "Svetlosti pozornice", "Grofica iz Hongkonga".

1979 - Sovjetske trupe su ušle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji Sovjetskog Saveza izvan Varšavskog pakta, što je zvanična Moskva objasnila namerom da zaustavi građanski rat u toj zemlji.

1983 - Umro je španski (katalonski) slikar i vajar Huan Miro, jedan od najvećih nadrealističkih umetnika. Studirao je u rodnoj Barseloni, a od 1919. je živeo u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, ali je od 1924. izgradio neponovljiv lični stil, zasnovan na krajnje spontanom registrovanju formi i znakova koji evociraju podsvesne predstave primarnih i elementarnih vitalnih stanja.

1989 - Zbačeni rumunski predsednički par Nikolae i Helena Čaušesku streljan je u Trgovištu posle tajnog brzog suđenja.

1991 - Ostavku je podneo sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, od osnivanja Sovjetskog Saveza 1922. sedmi, i poslednji, lider te države. Njegovi prethodnici bili su Lenjin, Staljin, Hruščov, Brežnjev, Andropov i Černjenko.

1995 - Umro je američki filmski glumac, pevač i zabavljač Din Martin, koji je početnu slavu stekao u tandemu sa komičarem DŽerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalističkim filmovima. Filmovi: "Artisti i modeli", "Holivud ili propast", "Rio Bravo", "Četvoro za Teksas".

1995 - U poplavama na istoku Južne Afrike poginule su najmanje 124 osobe.

1997 - Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno i svečano proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio je taj dan praznikom u čast pape Jovana Pavla Drugog koji je narednog meseca posetio Kubu.

2000 - U požaru koji je zahvatio centar kineskog grada Luojang život je izgubilo najmanje 309 ljudi.

2003 - Prilikom pada putničkog aviona tipa "Boing 727" u Atlantski okean ubrzo po poletanju iz Benina ka Libanu poginulo je 138 putnika i članova posade, uključujući 15 oficira armije Bangladeša, dok je 22 ljudi preživelo nesreću.

2006 - Umro je DŽejms Braun, jedan od najuspešnijih američkih pevača "soula i bluza". Tokom svoje 40-godišnje karijere imao je 98 hitova na listi "Bilbord Top 40", što je rekord u kom malo ko može da mu parira. Sedamnaest njegovih hitova je stiglo do broja jedan na top listama, što su nadmašili samo Stivi Vonder i Luis DŽordan, dok Areta Frenklin ima isti broj hitova. Braun je uz Prislija i Dilana najbitnija pojava muzičke industrije SAD druge polovine 20 veka.

(RT Vojvodine)