Na današnji dan: Formirana Banovina Hrvatska, Održano treće zasedanje AVNOJ; Počele borbe u Vukovaru; Osnovana Prva beogradska gimnazija; Rusija priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije

Na današnji dan 1939. jugoslovenski premijer Dragiša Cvetković i vođa Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček potpisali su sporazum kojim je ustanovljena Banovina Hrvatska, a lider HSS postao je potpredsednik jugoslovenske vlade. 

Banovini Hrvatskoj su po dvostrukim aršinima pripali većinski srpski kotari u Krajini i Sremu (Vukovar, Šid i Ilok)- zbog navodnog "istorijskog prava", ali i većinski hrvatski kotari u srpskoj zemlji BiH (zbog "volje naroda" u tim kotarima). I "istorijsko pravo" i "volja naroda u kotaru" primenjivani su selektivno da bi se stvorila što veća Hrvatska. Preko milion pravoslavnih Srba je ostalo u ovoj državolikoj tvorevini ne računajući muslimane koji su se izjašnjavali kao Srbi. Time su srpske, odnosno jugoslovenske političke elite, legitimizovale ideju Velike Hrvatske.

Najodgovorniji za ovo bio je knez Pavle, opterećen idejom da se "primiri hrvatski faktor". Organi vlasti Banovine Hrvatske dve godine kasnije su iskorišćeni za formiranje državnog aparata NDH, u kojoj je sistematski ubijeno nekoliko stotina hiljada Srba.

Na današnji dan 1991. Jugoslovesnka narodna armija počela je oslobađanje Vukovara, koji je prethodno okupiran od strane hrvatskih paravojnih formacija, koje počele da čine stravične zločine nad civilima. Nakon tromesečnih borbi, jedinice JNA oslobodile su grad 18. novembra. Ipak, Milošević je Erdutskim sporazumom 1995. poklonio Vukovar, Istočnu Slavoniju i Baranju Hrvatskoj, ne obezbedivši čak ni autonomnu oblast za tamošnje Srbe.

1346 - U bici kod Kresija u Stogodišnjem ratu engleska vojska pod Edvardom III porazila je znatno nadmoćnije francuske teške oklopnike kralja Filipa VI Englezi su u toj bici prvi put upotrebili samo pešadiju i ogromne lukove, nazvane "longbouz", koji su izbacivali strele na izuzetno veliku daljinu. 

1541 - Turski sultan Sulejman II osvojio je Budim i anektirao Mađarsku koja je potom do 1686. bila turska provincija Budimski pašaluk. 

1676 - Rođen je engleski državnik Robert Volpo, prvi britanski premijer (1721-42) u modernom smislu. Politikom izbegavanja ratova i održavanja dobrih međudržavnih odnosa ojačao je prekomorsku trgovinu i finansijski položaj Velike Britanije. 

1740 - Rođen je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je sa bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom. 

1743 - Rođen je francuski hemičar Antoan Lavoaz je, osnivač moderne hemije. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije. Osumnjičen kao monarhista, pogubljen je giljotinom u maju 1794. tokom Francuske revolucije. 

1839 - Osnovana je Prva beogradska gimnazija kroz koju su prošle mnoge istaknute ličnosti srpske istorije, nauke, umetnosti i kulture, među kojima Petar Karađorđević, Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Jovan Cvijić, Mihajlo Petrović Alas, Jovan Skerlić. 

1883 - Počela je erupcija vulkana Krakatau na istoimenom indonežanskom ostrvu između Jave i Sumatre, u kojoj je tokom dva dana dve trećine ostrva odletelo u vazduh, a u ogromnim talasima na zapadnoj Javi poginulo 36.000 ljudi. 

1896 - Jermenski revolucionari napali su Otomansku banku u Carigradu, što je dovelo do trodnevnih sukoba sa vlastima u kojima je poginulo 6.000 Jermena. U suzbijanju jermenskih težnji za oslobođenje tokom 1895-96. turske vlasti ubile su oko 100.000 Jermena. 

1899 - Rođen je srpski pesnik Radojko Jovanović, poznat kao Rade Drainac, boem i buntovnik ("Modri smeh", "Erotikon", "Lirske minijature", "Dah zemlje"). 

1906 - Rođen je američki virusolog, poreklom poljski Jevrej, Albert Brus Sejbin, pronalažač vakcine protiv poliomielitisa (1955). 

1910 - Umro je američki filozof i psiholog Vilijam DŽejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma i jedan od utemeljivača američke naučne psihologije. 

1914 - Počela je bitka kod Tanenberga u Prvom svetskom ratu, u kojoj su Nemci tokom četiri dana gotovo uništili Drugu rusku armiju. Poginulo je više od 30.000 ruskih vojnika. 

1920 - Ratifikovan je 19. amandman Ustava SAD kojim su žene dobile pravo glasa. 

1944 - Bugarska, koja je u Drugom svetskom ratu bila na strani Sila osovine, saopštila je da istupa iz rata i zatražila primirje od saveznika. 

1945 - U Beogradu je održano treće zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja (AVNOJ) na kojem je Veću promenjen naziv u Privremena narodna skupština. Doneta je i rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji. 

1972 - Otvorene su 20. olimpijske igre u Minhenu, upamćene po napadu pripadnika terorističke palestinske organizacije "Crni septembar" na Olimpijsko selo i ubistvu 11 izraelskih sportista. 

1974 - Umro je američki pilot Čarls Lindberg koji je 1927. prvi sam avionom preleteo Atlantski okean. 

1990 - U eksploziji u jami "Dobrnja-jug" rudnika Kreka u Tuzli, koja je izazvala dotada najveću katastrofu u jugoslovenskom rudarstvu, poginulo je 180 rudara. 

1993 - Predsednik Rusije Boris Nikolajevič Jeljcin osudio je invaziju armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968. i potpisao je sporazum o prijateljstvu sa Češkom. 

1996 - Južnokorejski sud osudio je bivšeg predsednika Južne Koreje Čun Du Hvana na smrt pod optužbom da je 1979. izveo vojni udar kojim je prigrabio vlast, a njegovog naslednika Ro Te Vua na 22,5 godine zatvora zbog podrške pučistima. 

1997 - Frederik Vilem de Klerk, poslednji belac predsednik Južne Afrike, dao je ostavku na funkciju šefa opozicione Nacionalne partije i povukao se iz političkog života. 

2000 - Novi parlament Somalije u egzilu je, nakon devetogodišnje anarhije u toj zemlji, izabrao političkog veterana Abdikasima Salada Hasana za predsednika. 

2001 - Prvog dana akcije prikupljanja naoružanja od albanskih pobunjenika u Makedoniji, koja je po odobrenju NATO trajala oko mesec dana pod nazivom "Suštinska žetva", etnički Albanci su predali dosta mašinki, ručnih minobacača i drugo teško naoružanje. 

2002 - Prvi put u istoriji Novog Zelanda za predsednika parlamenta izabran je Musliman Ašraf Čudaru. On je zakletvu položio nad svojim ličnim Kuranom. 

2003 - Na predsedničkim izborima u Ruandi, prvim nakon genocida 1994, pobedio je predsednik Pol Kagame.

2005 - Bivši lider Hutu pobunjenika Pjer Nkurunziza postao je predsednik Burundija, uz obećanje da će poštovati mirovni ugovor koji ga je doveo na vlast, kojim je okončan 12-godišnji građanski rat u kome je poginulo 300.000 ljudi. 

2008. - Rusija priznala nezavisnost pobunjenih gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije. 

2011 – U požaru koji je izbio nakon napada na jedan kazino u Montereju, na severu Meksika, poginule su 53 osobe. Meksički predsednik Felipe Kalderon proglasio je trodnevnu žalost i ponudio nagradu od 2,4 miliona dolara za pronalaženje odgovornih za napad. 

2011 - U eksploziji automobila bombe pred sedištem UN u prestonici Nigerije, Abudži, poginulo je 18 ljudi a jedno krilo zgrade je sravnjeno sa zemljom. 

2012 – Teritoriju Srbije je zahvatila serija požara, od kojih je sedam velikih ; izbilo u planinskim predelima, na Suvoboru, Tari, Zlatiboru, Crnom Vrhu, Vrškoj Čuki i u podnožju Kopaonika. Najkritičnije bilo je na Tari gde se zapalilo više od 300 hektara četinarske šume.

(Beta)