Na današnji dan: Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, otpočevši time Prvi svetski rat; Stefan Dečanski pobedio Bugare kod Velbužda; Umrli Jovan Rašković i Johan Sebastijan Bah

Na današnji dan 1914. godine Austro-Ugarska je, mesec dana posle atentata u Sarajevu, u kojem je ubijen prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, objavila rat Srbiji, otpočevši tako Prvi svetski rat.

Vlada Austro-ugarske je u 11 časova 28. jula 1914. uputila vladi Srbije običnom poštom telegram sa sadržajem:  „Kraljevska vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914. koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu. Zato Carsko-kraljevska vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom.“

Dan posle Austro-ugarska je počela da bombarduje Beograd. Tako je Srbija iscrpljena posle Balkanskih ratova bila prinuđena da vodi još jedan rat sada sa još moćnijim protivnikom.

Dan nakon objave rata objavljen je ratni proglas austrougarskog suverena Franca Jozefa I narodima monarhije u kome je stajalo da "smutnje jednog mržnjom ispunjenog neprijatelja nateruju Monarhiju da se lati mača u cilju odbrane svoje časti, svog ugleda i ranga velike sile i svog integriteta". Dalje je Srbija optužena da "potkopava poredak na jugoistoku Monarhije" pa da je carsko-kraljevska vlada pošto je pokušala da na miran način reši spor notom od 23. jula prinuđena da otpočne rat.

Regent Srbije princ Aleksandar Karađorđević je 29/16. jula objavio svoj ratni proglas: „Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat... Nevolje naše Kraljevine i našeg naroda sa Austrijom nisu počele od juče... Moja je vlada... htela izbeći po svaku cenu sukob i zato je izišla u susret austrougarskoj vladi do krajnjih granica popustljivosti, preko kojih ne može ići nijedna nezavisna država... Nažalost, bečki državnici ostaše gluvi... Ja sam prinuđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku... Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme!“

Crna Gora je stala uz Srbiju a njen kralj Nikola I Petrović obratio se proglasom narodu 6. avgusta: „Crno žuti barjak, koji od davnih vremena kao mora pritiska dušu jugoslovenskog naroda, razvio se da taj narod sada potpuno uništi, da njegove slobodne predstavnike Srbiju i Crnu Goru pregazi... Ko je junak i slijedi koracima dva stara srpska kralja, da ginemo i krv proljevamo za jedinstvo i slobodu zlatnu... Mi smo hteli mir, a nametnut nam je rat.“

Na austrougarsku objavu rata Srbiji reagovala je Rusija objavivši delimičnu mobilizaciju snaga na granici sa Austrijom. Ruski generalštab je 31. jula obavestio cara da je delimična mobilizacija logistički neizvodiva zbog čega je naređena opšta mobilizacija. Nemačka je 1. avgusta objavila rat Rusiji, a Francuskoj dva dana kasnije. Tokom napada na Francusku, nemačke snage koje su nastupale ka Parizu, ušle su u Belgiju i narušile njenu neutralnost zbog čega je Britanska imperija ušla u rat. Sa ulaskom Britanske imperije u rat, pet od šest evropskih sila našlo se u najvećem kontinentalnom sukobu u Evropi još od Napoleonovih ratova.

1330 - Srpski kralj Stefan Dečanski potukao je "do nogu" u bici kod Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj) vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana i tako onemogućio ostvarenje njegovog dogovora sa vizantijskim carem Andronikom III Paleologom da Bugarska i Vizantija paralelno zajedničkim snagama napadnu Srbiju.

Nakon ovog strahovitog poraza Bugara, Vizantija nije ni ušla u sukob. Bitka kod Velbužda označila je veliki preokret, od tada do bitke na Marici 1371. Srbija je najjača država na Jugoistoku Evrope.

1586 - Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Bio je to neobično važan trenutak, smatra se da je tek pojava krompira postepeno spasla Evropski kontinent od gladi. Nerodne godine ranije su najčešće dovodile do masovne gladi i pomora stanovništva.

1655 - Umro je francuski pisac Sirano de Beržerak, čija su dela kombinacija političke satire i fantazije. Teško je ranjen 1640, zbog čega je napustio vojsku, u kojoj se istakao kao izuzetan mačevalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne mašte, pisao je pesme, napisao je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po delu "Drugi svet", gde je opisivao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon Rostan ovekovečio ga je u herojskoj komediji "Sirano de Beržerak", stvorivši od njega simbol retke duševnosti i neobičnog uma.

1741 - Umro je italijanski kompozitor i violinski virtuoz Antonio Vivaldi. Po profesiji bio je sveštenik u Veneciji. Tipičan je predstavnik zrelog baroka. Nije bio poznat samo kao sjajan i veoma plodan kompozitor već je oduševljavao savremenike i izvanrednim izvođačkim umećem. Dela: "Četiri godišnja doba", "L'estro armonico", "Il cimento dell'armonia e dell'inventione", niz koncerata za violinu, flautu, fagot.

1750 - Umro je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah, jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike. Za života je više cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson otkrio njegovu vrednost izvođenjem "Muke po Mateji". Bahov veliki opus - delom izgubljen, jer je posle smrti pao u zaborav - osnova je razvitka muzičkih pravaca novijeg doba. Komponovao je više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija, tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo, violinu, violončelo, klavikord, flautu. Doveo je do vrhunca barokni polifoni stil. Njegovo stvaralaštvo je sinteza dotadašnjih dostignuća u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. Dela: duhovne kompozicije "Imao sam mnogo jada", "Hristos je ležao u samrtnim mukama", "Snažna tvrđava je naš Bog", "Misa u h molu","Božićnji oratorijum", "Magnificat", "Muka po Jovanu", "Muka po Mateji", svetovne kompozicije "Kantata o kafi", "Seljačka kantata", "Francuske svite", "Engleske svite", "Dobro temperovani klavir","Italijanski koncert", "Goldberg varijacije", "Hromatska fantazija i fuga", šest "Brandenburških koncerata", "Umetnost fuge", "Trostruki koncert" za flautu, violinu i klavir.

1794 - Dan posle obaranja s vlasti, na giljotini su pogubljene vođe Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, Antoan Sen Žist i još dvojica jakobinskih prvaka. Pošto je tokom jakobinskog terora poslao na giljotinu gotovo sve vođe revolucije, Robespjer je postao krajnje nepopularan, pa je sa vlasti lako oboren u termidorskom prevratu.

1821 - Peru je proklamovao nezavisnost od Španije.

1861 - Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, (tada u sastavu Austrije - od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom "Srbskom dnevniku" o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta.

U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.

1868 - Ratifikovan je 14. amandman ustava SAD, kojim je afroamerikancima najzad dato puno državljanstvo SAD.

1899 - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Uređivao je više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga života", "Kuća smrti".

1902 - Rođen je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo "princip opovrgljivosti", prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: "Logika istraživanja", "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji", "Beda istoricizma".

1937 - Japanci su okupirali kinesku prestonicu Peking.

1940 - Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nemački desant na mediteransko ostrvo Malta. Ta mala sredozemna zemlja (tada kolonija) nikada nije zauzeta od strane Nemaca i ostala je u rukama Britanije sve do kraja rata, iako je na malteški arhipelag palo više bombi po kvadratnom kilometru površine nego bilo gde drugde.

1941 - U odmazdi zbog požara u nemačkim garažama, Nemci su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja ali i drugih talaca, većinom pripadnika oslobodilačkog pokreta.

1944 - Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Brest Litovsk, pogranični grad koji su Nemci okupirali 24. juna 1941, dva dana posle napada na Sovjetski Savez.

1945 - Američki bombarder tipa "B-25" udario je, pri gustoj magli, u "Empajer stejt bilding" u Njujorku, tada najvišu zgradu u svetu, usmrtivši 14 ljudi.

1968 - Umro je nemački hemičar i fizičar Oto Han, profesor univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944, koji je 1957. potpisao Getingenšku deklaraciju, odbijajući da sarađuje u razvoju eventualnog zapadnonemačkog nuklearnog oružja. Dokazao je 1938. raspadanje rubidijuma, a 1939. s Fricom Štrasmanom otkrio je nuklearnu fisiju (cepanje) jezgra urana. Otkrio je i radioaktivne elemente mezotorijum, radio-torijum i - s Lizom Majtner - protoaktinijum.

1976 - U zemljotresu je potpuno razoren kineski grad Tangšan i poginulo je oko 242.000 ljudi, što je najveći broj mrtvih zabeležen u nekom zemljotresu u modernom dobu.

1984 - Predsednik SAD Ronald Regan otvorio je Olimpijske igre u Los Anđelesu, koje su bojkotovali Sovjetski Savez i ostali saveznici Moskve, izuzev Rumunije, Kube i još nekoliko socijalističkih zemalja. To je bio revanš Amerikancima za bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980. a Igre u Los Anđelesu bojkotovali su i Iran, Libija, Albanija i Bolivija.

1986 - U eksploziji automobila-bombe, koju su u hrišćanski deo Bejruta podmetnuli islamski teroristi, poginula su najmanje 32 civila.

1992 - Preminuo Jovan Rašković, poznati srpski akademik, psihijatar i lider krajiških Srba

1995 - Regularne trupe Hrvatske i snage bosanskih Hrvata okupirale su srpske gradove u zapadnoj Bosni, Glamoč i Grahovo, iz kojih je izbeglo više od 20.000 srpskih civila.

2000 - Demonstranti na ulicama glavnog grada Perua Lime žestoko su protestovali zbog inauguracije kompromitovanog predsednika Alberta Fudžimorija, paleći vladine zgrade i bacajući kamenice. U neredima je poginulo najmanje pet ljudi.

2004 - Umro je britanski naučnik i nobelovac Frensis Krik, koji je 1953. godine sa Amerikancem DŽejmsom Votsonom odgonetnuo strukturu dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), "naslednog zapisa" svega živog na našoj planeti. Otkrivanjem zapisa DNK postavljen je temelj biotehnologije.

2004 - U samoubilačkom napadu automobilom-bombom u iračkom gradu Bakuba ubijeno je 68 ljudi.

2005 - Irska republikanska armija (IRA) naredila je svim svojim aktivistima da okončaju oružanu borbu, a da se za ostvarenje cilja ponovnog ujedinjena Irske i okončanja britanske vlasti nad Severnom Irskom bore isključivo političkim sredstvima. U terorističkom ratu IRE protiv britanskih vlasti, započetom 1969. u Severnoj Irskoj je poginulo više od 3.500 ljudi, a ranjeno je više od 45.000.

2006 - Preminuo je akademik Vojislav Đurić. U Kragujevcu je maturirao a književnost je diplomirao na beogradskom univerzitetu 1935. gde je 1939. i doktorirao. Vodio je katedru za Opštu književnost i teoriju književnosti, izabran je za dopisnog člana SANU 1961. Bio je sekretar Odeljenja za jezik i književnost, generalni sekretar SANU i njen potpredsednik. Kao izuzetan poznavalac srpske narodne književnosti objavio je veliki broj naučnih radova i publikacija i sačinio je više antologija. Dela: "Postanak i razvoj narodne književnosti", "Govor poezije", "Lirika u svetskoj književnosti".

2007 - Umro je Dušan Prelević, pevač i pisac. Profesionalno se bavio muzikom od 1965. Bio je član Korni grupe, a potom solista. Snimio je nekoliko ploča. Posebno je upamćena njegova uloga u tada kultnoj predstavi "Kosa" "Ateljea 212". Poslednjih dvadesetak godina objavljivao je priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, "Dugi". Autor je tri knjige pripovedaka i scenarija za film "Poslednji krug u Monci".

2010 - Umro je Zdravko Randić, filmski reditelj, koji je ostavio dubok trag u istoriji srpske kinematografije. Karijeru je započeo 1953. kao asistent režije u filmu "Daleko je sunce". Debitovao je filmom "Cipelice na asfaltu" 1956. a svoje najznačajnije filmove "Opklada" i "Tragovi crne devojke" snimio je sedamdesetih 20. veka, po scenarijima Živojina Pavlovića i Aleksandra Tišme. Drugi filmovi: "Zemljaci", "Leptirov oblak".

(RT Vojvodine)