Na današnji dan: 1992. u Sarajevu ispred stare crkve pucano na srpske svatove; Većina građana Crne Gore na referendumu glasala za zajedničku državu sa Srbijom; Rođeni Frederik Šopen i general-pukovnik Ljubiša Veličković

 NOVI SAD - Na današnji dan 1946. godine rođen je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani JNA i VJ i prvi je Srbin koji je leteo avionom "Mig 29". Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. U trenutku pogibije, prilikom obilaska jedinica PVO kod Pančeva, obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

1562 - Francuski rimokatolici su, s blagoslovom Vatikana, najbrutalnije pobili oko 1.200 hugenota (francuski protestanti kalvinisti), izazvavši religiozni rat koji je trajao do 1598.

1643 - Umro je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama. Veruje se da su njegova dela, komponovana za orgulje, imala veliki uticaj na Johana Sebastijana Baha. Komponovao je tokate, kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.

1767 - Španski kralj Karlos III proterao je iz svoje zemlje jezuitski red. Motivi su najverovatnije bili lukrativne prirode. Sličnu odluku donelo je je više evropskih vlada u tom periodu.

1810 - Rođen je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan "pesnik klavira", koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.

1815 - Francuski car Napoleon I iskrcao se na obalu Francuske, tri dana pošto je sa grupicom sledbenika napustio mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen nakon što je primoran da abdicira u aprilu 1814. Ubrzo je trijumfalno ušao u Pariz i povratio vlast, čime je počela njegova druga vladavina poznata kao "100 dana", okončana u junu 1815. vojnim porazom kod Vaterloa.

1872 - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.

1879 - Rođen je bugarski državnik Aleksandar Stamboliski, vođa Zemljoradničkog narodnog saveza i predsednik vlade Bugarske od 1920. do 1923. kad je oboren u profašističkom udaru i zatim ubijen. Kao šef vlade stekao je izuzetnu popularnost u narodu, jer je sproveo agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i nastojao da izmeni politiku dinastije Koburg, između ostalog i zalažući se za prijateljstvo sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca.

1886 - Rođen je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame "Ubica, mada žena" i "Trnov žbun u plamenu", pisane su ekspresionističkim stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

1891 - Rođen je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke pesama "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta", "Evropska noć", "Pantologija novije srpske pelengirike", "Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike", proza "Priče koje su izgubile ravnotežu", "Godine poniženja i borbe, život u nemačkim 'oflazima'", "Ratni drugovi", "Šabac i njegove tradicije", eseji "Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija", "Živi okviri", "Jezik naš nasušni", "Nadgramatika", "Zanosi i prkosi Laze Kostića", "Momčilo Nastasijević", "Gromobran svemira", "Nemačka u vrenju".

1896 - Ratnici abisinskog negusa (cara) Menelika II do nogu su potukli italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Etiopije, koju je godinama pokušavala da pretvori u svoju koloniju. Hiljadugodišnje etiopsko carstvo uspelo je da se održi i izgubilo je suverenost samo u kratkom periodu 1936-1940 kada je bilo sastavni deo Italijanske Istočne afrike.

1909 - Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac DŽejms Dejvid Grejem Niven, dobitnik Oskara 1958. za film "Odvojeni stolovi". Elegantnom pojavom ali i glumom oličavao je britanski tip džentlmena. Po uzoru na oca završio je vojnu školu, ali je docnije napustio vojnu karijeru i posvetio se glumi. U Holivud je dospeo tridesetih godina 20. veka, ali je po izbijanju Drugog svetskog rata napustio SAD i priključio se britanskoj vojsci i tokom rata bio je komandos. Ostali filmovi: "Put oko sveta za 80 dana", "Dobar dan tugo", "Topovi s Navarona", "Kasino Rojal", "Papirnati tigar".

1914 - Rođen je američki pisac afroameričkog porekla Ralf Valdo Elison, čiji je roman "Nevidljivi čovek" jedan od najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog rata. Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski obrazac čoveka koji ostaje nevidljiv zato što mu društvo uskraćuje pravo na samodefinisanje. Delo je pisano izuzetno sugestivno, s mnoštvom naturalističkih detalja. Takođe je napisao knjigu eseja "Senka i čin".

1919 - U Beogradu se sastalo Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem se nalazilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su većinom bili iz ranijih saziva narodnih predstavništava zemalja koje su ušle u sastav Kraljevine SHS, izabranih pre Prvog svetskog rata.

1922 - Rođen je izraelski državnik Jicak Rabin, predsednik vlade od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra 1995. kad ga je, u trenutku dok je napuštao miting na kojem je govorio, ubio atentator Jigal Amir. Kao član ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah, od 1940. borio se protiv britanske kolonijalne uprave u Palestini i protiv francuskih višijevskih snaga 1941. u Siriji. Od formiranja Izraela 1948, kad je u ratu protiv Arapa komandovao brigadom, nalazio se u sastavu vojske. General i načelnik generalštaba postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u nanošenju teškog poraza Arapima u ratu 1967, ali je posle ponovnog preuzimanja vlasti postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom istoku i izmirenja Jevreja sa Arapima. To je izazvalo gnev izraelskih nacionalista, posebno politika prepuštanja Arapima teritorija zauzetih u ratu 1967. (Zapadna obala, pojas Gaze, Golanska visoravan).

1938 - Umro je italijanski pisac i političar Gabrijele Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio pesničkim zbirkama "Rajska poema" i "Alkiona". U politici, bio je izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma. Direktno je učestvovao u zaposedanju Rijeke. Tokom Prvog svetskog rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu, pod naslovom "Oda narodu srpskom". Ostala dela: romani "Slast", "Uljez", "Oganj", drame "Mrtvi grad", "Frančeska da Rimini", "Joriova kći", "Đokonda".

1941 - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su preko Rumunije počele da ulaze nemačke trupe. Revanšistička politika Bugarske još više je tada usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je imala teritorijalne pretenzije.

1942 - U Čajniču je formirana Druga proleterska brigada. U njen sastav ušli su tada pripadnici Užičkog, Čačanskog i Drugog šumadijskog odreda, sve zajedno oko 1.000 ljudi. Prvi komandant Druge proleterske brigade bio je Ratko Sofijanić.

1943 - Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu sistematski da bombarduje evropske železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom Nemačke.

1954 - SAD su saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1954 - U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva konferencija Organizacije američkih država.

1958 - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu "Igrali se konji vrani" ispred zdanja doma Skupštine Srbije (tada Jugoslavije) u Beogradu kao i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu.

1959 - Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz izgnanstva na Sejšelskim ostrvima, na koja su ga 1956. proterali Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.

1966 - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1985 - U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj južnoameričkoj zemlji.

1991 - Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada (komunisti) osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

1992 - U Sarajevu je, drugog dana referenduma o otcepljenju BiH od Jugoslavije, ispred stare srpske crkve pucano na srpske svatove. Ubijen je otac mladoženje Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Miković, i spaljena je srpska zastava. Na referendumu se većina muslimana (Bošnjaka) i Hrvata izjasnila za otcepljenje od Jugoslavije. Bio je to uvod u građanski rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

1992 - U Crnoj Gori se na referendumu većina građana izjasnila za zajedničku državu sa Srbijom. Čelnici Demokratske partije socijalista i drugih političkih stranaka su tim povodom izjavili da narode Crne Gore i Srbije povezuju etničke, ekonomske, kulturne, istorijske i druge veze i da ih one upućuju na zajednički interes da žive u jednoj državi.

1993 - Američki vojni transporteri su iznad istočne Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni i Hercegovini započela "Operacija padobran".

1997 - Albanska vlada Saljija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima su desetine hiljada građana izgubile životnu ušteđevinu.

2005 - Socijalista Tabare Vaskes postao je predsednik Urugvaja. Bio je to prvi levičarski predsednik te južnoameričke države, od kada je ona stekla nezavisnost 1828.

2005 - Umro je agent izraelske obaveštajne službe Mosad Piter Malkin, koji je u Buenos Ajresu 1960. godine uhvatio nacističkog zločinca Adolfa Ajhmana zaduženog za ostvarenje Hitlerovog Konačnog rešenja jevrejskog pitanja.

2006 - Objavljeno je bankrotstvo nekadašnjeg giganta sovjetske autoindustrije fabrike "Moskvič". Dugovi "Moskviča" od jedne milijarde dolara onemogućili su dalju proizvodnju automobila i rezervnih delova. Moskovska fabrika automobila osnovana je 1930. godine kao filijala fabrike "Gorki", a serijsku proizvodnju prvih modela legendarnih "Moskviča" pokrenula je 1947. Krajem osamdesetih proizveden je cetvrtomilionski "Moskvič".

2012 - Šefovi država ili vlada država članica EU dodelili su Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji.

2014 - Savet Federacije Rusije odobrio je vojno angažovanje izvan državnih granica te zemlje, na osnovu zahteva predsednika Putina, zbog izuzetnih okolnosti u Ukrajini.

2014 - Preminuo je Alen Rene, francuski filmski reditelj, autor više klasičnih dela filmske umetnosti, od kojih su najpoznatija "Hirošima ljubavi moja" i "Prošle godine u Marijenbadu". Bio je jedan od vodećih predstavnika tzv. "novog filma" i prvak evropskog kinematografskog moderniza, uz Roselinija, Bergmana, Antonionija. Dobitnik je dva Cezara, kao i jednog Oskara.

(Tanjug)