Na današnji dan 1991. "Teritorijalna odbrana" Slovenije napala vojnike JNA; 1954. u blizini Moskve otvorena prva nuklearna elektrana u svetu; 1877. ruske snage prešle Dunav u ratu protiv Turaka

 BEOGRAD - Na današnji dan 1991. godine Teritorijalna odbrana Slovenije napala je vojnike Jugoslovenske narodne armije, čime je započeo rat u toj jugoslovenskoj republici. Tada su pale i prve žrtve kao posledica nasilne secesije i razbijanja Jugoslavije. Dva dana ranije, skupština Slovenije je proglasila nezavisnost, a sutradan su njeni delegati napustili Skupštinu Jugoslavije. Secesija je sprovedena protivno važećim zakonima tadašnje Jugoslavije ali uz presudnu podršku Vašingtona i Brisela.

1550 - Rođen je francuski kralj Šarl IX, tokom čije su vladavine od 1560. do 1574. počeli verski ratovi rimokatolika i hugenota (francuski protestanti kalvinisti). Na nagovor majke Katarine de Mediči, koja je delovala u dogovoru s papom Grgurom XIII, odobrio je 1572. pokolj hugenota u Vartolomejskoj noći.

1743 - U ratu za austrijsko nasleđe, britanski kralj DŽordž II porazio je Francuze kod Detingena, kao poslednji monarh Britanije koji je lično predvodio trupe u bici.

1838 - Rođen je indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži, prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku. Bio je pod znatnim uticajem škotskog pisca Voltera Skota i uglavnom je pisao romantičarske romane sa domaćim temama i moralističkom notom. Dela: romani "Kapalkundala", "Mrinalini", "Jurgalangurija", "Čandrašekhar", "Rađani", "Krišnakanter Čil", "Anandamat", "Debi Čaudhurani", "Sitaram".

1846 - Rođen je irski politički vođa i nacionalni borac za autonomiju Čarls Stjuart Parnel, koji je uveo nove metode u borbi protiv Engleza. Postavši 1875. član britanskog parlamenta, otpočeo je opstrukciju u zakonodavnom telu uz istovremenu blokadu na terenu. Zatvoren je 1881. ali je i iz zatvora upravljao borbom irskih nacionalista.

1876 - Rođen je Ivan Sarić, prvi čovek iz Srbije koji je poleteo avionom. Letelicu je sam konstruisao i izradio. Ovaj let je izveden 16. oktobra 1910. s hipodroma u Sarićevoj rodnoj Subotici. Uspešan javni let posmatralo je, čak, sedam hiljada Subotičana. Sarić je inače bio svestrani sportista, a pošto je godinu dana ranije u Parizu upoznao je Luja Blerioa koji je prvi preleteo Lamanš, to ga je podstaklo da se i sam posveti vazduhoplovstvu.

1877 - Ruske snage prešle su Dunav u ratu protiv Turskog carstva, u kojem se na strani Rusije borila i Srbija. Rat je okončan pobedom Rusije, ali je potom Srbija Sanstefanskim mirom bitno oštećena u korist Bugarske, što je revidirano na Berlinskom kongresu 1878. pod pritiskom evropskih sila.

1882 - Mesto Topola u Šumadiji, koje se nalazi u podnožju Oplenca a osnovao ga je vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe, proglašeno je varošicom. Karađorđe je 1781. tu podigao kuću sa više pomoćnih zgrada, koju je početkom ustanka uništio beogradski dahija Kučuk Alija. Na istom mestu Karađorđe je 1805. podigao novu kuću i sve ogradio palisadom. Tako je Topola postala utvrđeno naselje uz koje su počele da niču i druge kuće.

1905 - Pobunjeni ruski mornari zauzeli su na otvorenom moru oklopnjaču "Potemkin" iz sastava crnomorske flote i potom pod crvenom zastavom uplovili u luku Odesa. Pobuna na "Potemkinu" prvi je masovni izraz nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji i nagovestila je kasnije burne revolucionarne događaje.

1932 - Posle državnog udara u Sijamu (sada Tajland), kojim je kralj Rama VII primoran na niz reformi, proglašen je ustav. Njime je okončana apsolutna monarhija i u toj državi na jugoistoku Azije je formalno uspostavljena ustavna monarhija.

1941 - Vlada mađarskog regenta Mikloša Hortija, saveznika Nemačke u Drugom svetskom ratu, objavila je rat Sovjetskom Savezu.

1943 - Američki avioni bombardovali su grčku prestonicu Atinu koja se tada nalazila pod nemačkom okupacijom.

1944 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.

1946 - Ministri spoljnih poslova Sovjetskog Saveza, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili su da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva u jugoistočnom delu Egejskog mora, uključujući najveće Rodos, koja su od 1912. bila italijanski posed.

1950 - Generalni sekretar UN Trigve Li zatražio je od članica svetske organizacije da pomognu Južnoj Koreji u sukobu sa Severnom Korejom, a istog dana predsednik SAD Hari Truman je naredio američkom ratnom vazduhoplovstvu i mornarici da uđu u Korejski rat na strani juga.

1954 - Prva nuklearna elektrana u svetu je otvorena u Obninsku blizu Moskve.

1967 - U filijali banke "Barclays", na severu Londona, pušten je u rad prvi bankomat. Princip njegovog rada bio je drugačiji od savremenih bankomata, za podizanje novca korišćeni su vaučeri sa imenom korisnika, koje je prethodno izdavala banka. Tek docnije ovi uređaji usavršeni su ustanovljenjem personalnog identifikacionog koda (PIN-kod) kao i uvođenjem plastičnih kartica.

1976 - Palestinski teroristi oteli su u Grčkoj avion "Er Fransa" sa 246 putnika i 12 članova posade i potom odleteli u glavni grad Ugande Entebe, gde su ih 4. jula 1976. u spektakularnoj akciji likvidirali izraelski komandosi, oslobodivši taoce.

1976 - General Antonio Ramaljo Janeš izabran je za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne vladavine sistema koji je ustrojio Antonio da Oliveira Salazar kao i njegovih naslednika.

1977 - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama "Zemlja", "Dvanaestorica" i "Šestorica". Dobio je "Gran pri" za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.

1978 - Sa sovjetskog kosmodroma Bajkonur lansiran je vasionski brod "Sojuz 30" u kojem su bili poljski major Miroslav Hermaševski i sovjetski pukovnik Peter Klimuk. Posle osmodnevnog boravka u vasioni, u toku kojeg su se dvojica kosmonauta sastala na orbitalnoj stanici "Saljut-6" s posadom "Sojuza 29" Vladimirom Kovaljonokom i Aleksandrom Ivančekovom, "Sojuz 30" se vratio na Zemlju.

1986 - Međunarodni sud u Hagu presudio je da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike protiv levičarske vlade u Nikaragvi, ali Vašington zbog presude nije pretrpeo nikakve praktične posledice.

1989 - Umro je engleski filozof DŽuls Alfred Ejer, čija je knjiga "Jezik, istina i logika" svojevrstan manifest logičkog pozitivizma. Ostala dela: "Zasnivanje empirijskog znanja", "Problem saznanja", "Pojam osobe".

1990 - Ceremonijalnom predajom oružja kontraškog pokreta predsednici Violeti Barios de Čamoro, u Nikaragvi je okončan građanski rat.

1993 - Amerikanci su bombardovali iračku prestonicu Bagdad sa 23 krstareće rakete, što je Vašington objasnio kao uzvratnu meru zbog atentata koji su Iračani navodno pripremali na bivšeg predsednika SAD DŽordža Buša tokom njegove posete Kuvajtu. Cilj bombardovanja bilo je središte iračke obaveštajne službe, ali je ubijeno i ranjeno više desetina civila.

1997 - Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali su mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.

1998 - U zemljotresu u području turskog grada Adane poginulo je najmanje 120 ljudi.

2000 - Prema izveštaju objavljenom u središtu UN, od side je do tada, širom sveta umrlo 19 miliona ljudi.

2000 - Skupština Sirije jednoglasno je proglasila Bašara el Asada, sina preminulog predsednika Hafeza el Asada, novim šefom države.

2002 - Rusija je postala punopravni član ekskluzivnog kluba G-8 najrazvijenijih zemalja sveta.

2006 - Preminuo je srpski glumac Branislav Ciga Jerinić. Ostvario je više od stotinu značajnih uloga samo u Narodnom pozorištu. Rođen je u Kragujevcu a glumu je studirao u Beogradu. Odigrao je više upečatljivih uloga u televizijskim dramama i serijama kao i u filmovima: "Marš na Drinu", "Bokseri idu u raj", "Savamala", "Lazar". Među mnogim zapaženim ulogama Jerinića bili su Magbet, pukovnik Kotvic u "Princu od Homburga" Fon Klajsta, Sorina u Čehovljevom "Galebu". Dobitnik je niza priznanja među kojima su i "Raša Plaović", "Joakim Vujić", "Jovan Sterija Popović".

2013 - Škotski parlament doneo je odluku je da se osobama starim 16 i 17 godina dodeli pravo glasa na referendumu o nezavisnosti od Ujedinjenog kraljevstva, planiranom za septembar 2014. godine. Za novu meru, svojevrsni presedan, glasala su 103 poslanika, dok je 12 bilo protiv.

(Tanjug)