Na današnji dan 1989. u Rumuniji izbile masovne demonstracije protiv Čaušeskua; Rođen Simon Bolivar; 1992. Radovan Karadžić izabran za predsednika RS

 NOVI SAD - Na današnji dan 1989. godine u Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv režima Nikolae Čaušeskua. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu ubrzo su preneti u Bukurešt i na celu zemlju. Vojska i politička policija "Sekuritate" su u početku gušili nerede, zavedeno je i vanredno stanje, ali je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut režim Čaušeskua. Održano je ubrzano suđeno i zajedno sa suprugom Elenom je streljan u dvorištu jedne kasarne u Trgovištu. Prvobitno je procenjeno da je u nemirima poginulo više od 5.000 ljudi, ali je naknadnim proverama brojka svedena na oko 150.

1531 - Papa Klement VII naredio je da u portugalskoj prestonici Lisabonu otpočne delatnost inkvizicije.

1538 - Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom Anglikanske crkve.

1718 - Engleska je objavila rat Španiji.

1749 - Rođen je italijanski kompozitor Domeniko Čimaroza, autor živahnih bufo-opera rokoko stila, od kojih je najpoznatija "Tajni brak". Napisao je i više oratorijuma.

1778 - Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi, predsednik Kraljevskog učenog društva u Londonu, koji je pomoću elektrolize prvi dobio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku. Dokazao je da je hlor hemijski element, da je dijamant čist ugljenik, da neke kiseline ne sadrže kiseonik. Pronašao je rudarsku lampu i otkrio električni luk.

1788 - Pod komandom maršala Grigorija Potemkina, Rusi su potukli Turke i zauzeli crnomorski grad Očakov.

1794 - U Beču je prestao da izlazi srpski list "Slaveno-serbskija vedomosti" koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bilo je širenje "istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega". List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, širom Podunavlja, a prodavan je i u Vlaškoj, Rusiji. U "Vedomostima" su bili objavljivani pozivi na prenumeracije srpskih knjiga, poput "Istorije" Jovana Rajića. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je izlaženje lista obustavljeno.

1819 - Rođen je srpski novinar, istoričar i izdavač Danilo Medaković, veoma zaslužan za širenje knjige u srpskom narodu. U vreme revolucije 1848. pokrenuo je list "Napredak" koji je ubrzo zabranjen zbog opozicionog stava prema patrijarhu Josifu Rajačiću. Godine 1851. pokreće list "Južna pčela", a 1852. "Srpski dnevnik" s književnim dodatkom "Sedmica". Bavio se i izdavaštvom, priredio je i objavio Sabrana dela Dositeja Obradovića. Napisao je "Povesnicu srpskog naroda".

1830 - Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar, vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, koji je posle niza vojnih pobeda nazvan "El Libertador de la Patria" (Oslobodilac otadžbine). Nezavisnost Venecuele proglasio je 1811. a od 1812. do 1825. predvodio je pobunjeničku vojsku protiv Španaca i potukao ih je u više od 200 bojeva. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i izabran je za predsednika Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Njegovu životnu zamisao, osnivanje federacije južnoameričkih republika, omela su trvenja vladajućih slojeva i otpor SAD i Britanije. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.

1894 - U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva lovačka pravila u Srbiji, kako bi bila očuvana korisna divljač i potpomognuto "umnožavanje blagorodne divljači".

1903 - Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica "Flajer I"je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, poletela četiri puta, zadržavši se pritom najduže u vazduhu 59 sekundi.

1922 - Poslednji britanski vojnici napustili su Republiku Irsku.

1939 - U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", čiji se kapetan Hans Langsdorf zbog toga kasnije ubio. Nemački brod - koji je prethodno tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu potopio devet trgovačkih brodova - četiri dana ranije su u pomorskoj bici teško oštetile tri britanske krstarice.

1971 - Indijsko-pakistanski rat zbog Istočnog Pakistana (sadašnji Bangladeš) okončan je predajom 90.000 pakistanskih vojnika.

1973 - Arapski islamski teroristi ubili su 32 ljudi na aerodromu u Rimu.

1983 - U požaru u jednoj diskoteci u Madridu poginulo je 83 ljudi.

1985 - Vojna vlada Ugande i njeni gerilski rivali ugovorom su podelili vlast i okončali petogodišnji građanski rat.

1989 - Prve direktne predsedničke izbore u Brazilu posle 29 godina dobio je Fernando Kolor de Melo.

1990 - Na prvim demokratskim izborima u Haitiju populistički sveštenik Žan Bertran Aristid izabran je za predsednika.

1992 - Skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o završetku rata. Umesto Predsedništva, Skupština je ustanovila funkciju predsednika RS i za prvog predsednika izabrala je Radovana Karadžića.

1994 - Prilikom obaranja američkog vojnog helikoptera iznad Severne Koreje jedan pilot je poginuo, a drugi se spasao katapultiranjem.

1995 - Na izborima za Državnu dumu, Donji dom ruske skupštine, Komunistička partija Ruske federacije dobila je najviše glasova među 43 partije i politička bloka, osvojivši 158 od 450 mesta.

1996 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija je za novog generalnog sekretara svetske organizacije s petogodišnjim mandatom izabrala diplomatu iz Gane Kofija Anana, koji je stupio na dužnost 1. januara 1997. zamenivši egipatskog diplomatu Butrosa Galija, čiji su reizbor sprečile SAD.

1996 - Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora njihovih 300 saboraca.

1997 - Ukrajinski putnički avion srušio se u planinskoj oblasti na severu Grčke, što nije preživeo niko od 70 ljudi u letilici.

1997 - Tabo Mbeki je nasledio Nelsona Mandelu kao predsednik južnoafričke vladajuće partije Afričkog nacionalnog kongresa.

1998 - SAD su, podržane Velikom Britanijom, otpočele četvorodnevne vazdušne udare na Irak, čije su mete, kako je zvanično objašnjeno, bili nuklearni, hemijski i biološki irački vojni potencijali.

2005 - Makedonija je dobila status zvaničnog kandidata za članstvo u EU.

2007 - Okružni sud u Beogradu doneo je Odluku o rehabilitaciji Dragoslava Stojanovića, slikara, karikaturiste i novinara. Sud je utvrdio da je Stojanović "bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga zbog čega je likvidiran 1945". Stojanović, rođen u Aranđelovcu 1890. bio je saradnik lista "Ošišani jež", autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu "Vreme" i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Streljan je 1945. zbog plakata "Majko Srbijo pomozi" koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja "na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom".

2009 - Umro je Dušan Jakšić, popularni pevač i glumac. Bio je prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Glumu je završio na Pozorišnoj akademiji u Beogradu u klasi Bojana Stupice a karijeru je započeo 1950. u Jugoslovenskom dramskom. Zapažene su njegove uloge Don Kihota ("Čovek od La Manče" D. Vasermana), Higins ("Pigmalion"), Spira ("Pop Ćira i pop Spira"), Šulc ("Oblomov"). Kao pevač zapažen je 1958. učešćem na festivalu u Opatiji, a 1961. godine pobedio je na prvom Beogradskom proleću. Upamćena je pesma "Beograde", koju je sam komponovao i pevao.

2010 - Buntom u Tunisu započeo je period širokih nemira, pobuna i političkih preloma na Bliskom istoku naknadno prozvan "Arapsko proleće".

2011 - Preminula je Sezaria Evora, svetski poznata pevačica sa Zelenortskih ostrva. Stekla je međunarodnu slavu karakterističnim glasom i melanholičnim baladama. Od svoje 20. godine pevala je najpre "sjudad" i bluz, a potom je postala najpoznatiji izvođač žanra "morna". Snimila je 11 albuma, od kojih je prvi "Bosonoga diva" objavila 1988. kada je imala 47 godina. Njen treći album "Mis perfumado" postao je globalni fenomen s prodatih 300.000 primeraka. Februara 2010. francuski predsednik Nikola Sarkozi odlikovao je Evoru Legijom časti.

2014 - Pošto je Kuba pustila na slobodu američkog humanitarnog radnika Alana Grosa, zvanični Vašington je ocenio da takav potez nagoveštava novu američku politiku prema Havani. Usledio je razgovor predsednika SAD Baraka Obame sa kubanskim predsednikom Raulom Kastrom o normalizaciji i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa, što je protumačeno kao istorijska prekretnica u odnosima dve zemlje.

(Tanjug)