Na današnji dan 1945. u Berlinu 16 minuta posle ponoći potpisana bezuslovna kapitulacija Nemačke; 1911. u Beogradu osnovana tajna organizacija "Ujedinjenje ili smrt", kasnije nazvana "Crna ruka"

 NOVI SAD - 1904 - Umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete. Napisao je više udžbenika i uveo metarske mere u Srbiji.

Danas je četvrtak, 9. maj, 130. dan 2024. godine.

1502 - Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo isplovio je iz španske luke Kadis na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet (Ameriku).

1788 - Britanski parlament ukinuo je trgovinu robljem.

1800 - Rođen je američki borac za ukidanje crnačkog ropstva DŽon Braun, koji je u američkim državama Kanzas i Virdžinija predvodio ustanke protiv robovlasnika i državne uprave koja ih je podržavala. Teško ranjenog u borbi federalna vojska ga je 1859. uhvatila u Virdžiniji, a robovlasnički sud ga je osudio na smrt, posle čega je obešen.

1805 - Umro je nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler, najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je 1782. iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar, a u Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio sa Geteom, koji mu je pomogao da 1789. postane profesor istorije na univerzitetu u Jeni. Potom je izdavao časopise "Hore" i "Almanah muza". Dela: drame "Razbojnici", "Don Karlos", "Valenštajn", "Verenici iz Mesine", "Demetrijus" (nedovršena drama iz ruske istorije), tragedije "Fijeskova zavera u Đenovi", "Spletka i ljubav", "Marija Stjuart", "Devica Orleanska", komad o oslobodilačkoj borbi Švajcaraca "Vilhelm Tel", balade "Polikratov prsten", "Jemstvo", "Ibikovi ždrali", istorijski radovi "Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske", "Istorija Tridesetogodišnjeg rata", filozofske i estetičke rasprave "O ljupkosti i dostojanstvu", "O uzvišenom", "O estetičkom vaspitanju čoveka", "O tragičnoj umetnosti", "O naivnom i sentimentalnom pesništvu", epigrami "Ksenije".

1860 - Rođen je škotski pisac DŽejms Metju Beri, "otac" Petra Pana. Pisao je uglavnom drame i pripovetke. Dela: "Petar Pan", "Divni Krajton", "Gospodska ulica".

1873 - Rođen je engleski arheolog Hauard Karter, koji je 1922. otkrio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona.

1877 - Rumunija je proglasila nezavisnost (do tada je imala vazalni status pod vrhovnom vlašću Turske), mesec dana pošto je sklopila savez sa Rusijom za borbu protiv Turskog carstva.

1901 - U Melburnu je otvorena prva skupština (parlament) Australije.

1911 - U Beogradu je s ciljem ostvarenja ideala ujedinjenja srpstva - osnovana tajna organizacija "Ujedinjenje ili smrt", nazvana docnije "Crna ruka", čije su vođe bili Dragutin Dimitrijević Apis, Ilija Radivojević i Bogdan Radenković. Organizacija je predviđala oslobođenje srpskih krajeva koji su se tada nalazili pod okupacijom Turske, odnosno Austro-Ugarske.

1926 - Amerikanci Ričard Berd i Flojd Benet prvi su preleteli avionom Severni pol.

1927 - Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.

1936 - Italija je posle okupacije Abisinije (Etiopije) formalno anektirala tu istočnoafričku zemlju i od nje i okolnih svojih kolonija (Eritreja i Italijanska Somalija) formirala je Italijansku Istočnu Afriku. Za cara Etiopije proglašen je kralj Italije Vitorio Emanuele.

1945 - U Berlinu je 16 minuta posle ponoći potpisana bezuslovna kapitulacija Nemačke. U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder. Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, najduže u Jugoslaviji, do 15. maja. U ratu koji je trajao šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika.

Prema procenama, poginulo je između 50 i čak 80 miliona, od čega između 38 i 55 miliona civila.

1946 - Kralj Vitorio EmanueleIIIje abdicirao, nakon rezultata referenduma u korist republike, i Italija je postala republika.

1952 - Zapadne sile su Londonskim sporazumom prepustile Zonu A slobodne teritorije Trsta Italiji, posle čega je Jugoslavija upozorila Italiju i zapadne zemlje da ne priznaje nikakve pregovore i rešenja bez njenog učešća.

1960 - SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.

1976 - Prema zvaničnoj verziji, Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke levičarske terorističke grupe "Bader-Majnhof", obesila se u zatvorskoj ćeliji.

1978 - Izrešetano telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora nađeno je u parkiranom automobilu u centru Rima, 54 dana pošto su ga oteli teroristi "Crvenih brigada".

1985 - Umro je američki filmski glumac Edmund O'Brajen, veoma cenjen po nizu upečatljivih epizodnih uloga. Filmovi:

"Devojka tu ne može pomoći", "1984", "Bosonoga kontesa" (Oskar), "Niz tri tamne ulice", "Julije Cezar", "Smrt dolazi", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Sedam dana u maju", "Divlja horda".

1986 - Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj, koji je s Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Mont Everest, 8.848 metara visok vrh planinskog masiva Himalaji.

1987 - Avion poljske kompanije LOT "Iljušin 62", na liniji Varšava-Njujork, srušio se odmah posle poletanja, što nije preživeo niko od 187 putnika i članova posade.

1993 - Posle sukoba u centralnoj i jugozapadnoj Bosni, žestoke borbe Hrvata i muslimana (Bošnjaka) su izbile i u Mostaru.

1995 - U Moskvi je proslavljena 50. godišnjica pobede nad nacističkom Nemačkom. Na svečanoj večeri u Kremlju, predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton istakli su doprinos Jugoslavije pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu.

1996 - Joveri Museveni je pobedio na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.

2001 - U najtragičnijoj nesreći u istoriji afričkog fudbala, na najvećem stadionu u Akri, glavnom gradu Gane, poginulo je 126 ljudi u stampedu koji je izazvala policija ispaljivanjem suzavca.

2002 - U eksploziji mine aktivirane daljinskim upravljačem, čečenski islamski teroristi ubili su u gradu Kaspijsk, u ruskoj republici Dagestan, 42 ljudi, a više od 150 je ranjeno, tokom parade povodom Dana pobede.

2002 - Američki Kongres zabranio je ulazak u SAD građanima sedam zemalja koje, kako je navedeno, podržavaju i tolerišu terorizam. Odluka se odnosila na građane Iraka, Irana, Kube, Libije, Severne Koreje, Sirije i Sudana.

2004 - Predsednik Čečenije Ahmad Kadirov, kojeg je podržavala Moskva, ubijen je u eksploziji bombe koju su postavili čečenski islamski teroristi na stadionu u Groznom, gde je obeležavan Dan pobede.

2005 - Na Crvenom trgu u Moskvi svet je proslavio 60 godina pobede nad nacizmom, a među zvanicama našao se, prvi put od završetka Drugog svetskog rata, i nemački kancelar.

2006 - Na doživotnu robiju osuđen je Armin Majvez "kanibal iz Nemačke", koji je tokom suđenja priznao da je ubio i pojeo muškarca. Armin Majvez (44), kompjuterski tehničar, je tokom suđenja detaljno ispričao kako je 21. marta 2001. godine ubio Bernda Jirgena Brandesa (43) u svom domu u Rotenburgu.

2009 - Umro je Čak Dejli, košarkaški trener, tvorac "Drim tima" koji su sačinjavale zvezde poput DŽordana, DŽonsona, Barklija, Birda, koji je na Igrama u Barseloni 1992. osvojio olimpijsku titulu. Važio je za stručnjaka koji je umeo da od različitih karaktera stvori harmoničan tim. Kao klupski trener ekipu Detroita doveo je do dve uzastopne titule u NBA takmičenju 1989. i 1990. Predvodio je i Klivlend, Nju DŽersi i Orlando. Godine 1994. primljen je u košarkašku Kuću slavnih.

(Tanjug)