Na današnji dan 1941. u oficirskom puču svrgnut regent knez Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević; 1999. vojska SRJ oborila američki lovac bombarder "F-117 A"; 1837. umro Lukijan Mušicki

 NOVI SAD - Na današnji dan 1837. godine umro je srpski književnik Lukijan Mušicki, monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika. Studirao je prava u Pešti. Mitropolit Stratimirović, i sam fascinantan intelektualac, uvideo je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je sa mesta upravnika Šišatovca između ostalog zato što su njegove ideje bile suviše svetovne za ukus visoke crkvene hijerarhije. Prijateljevao je sa Dositejem Obradovićem i Vukom Karadžićem. Postao je vladika Gornjokarlovački 1828. Bio je jedan od najučenijih Srba svog vremena, govorio je čak deset jezika. Prevodio je Horacija, njegovu "De arte poetica" znao je napamet. Dela: "Glas harfe šišatovačke", "Glas narodoljupca", "Slaveno-srpska gramatika", sastavio je "Srpsku bibliografiju" kao i "Životopis srpskih arhiepiskopa", priredio je "Izbor basana"(D. Obradovića).

Danas je ponedeljak, 27. mart, 86. dan 2023. Do kraja godine ima 279 dana.

1625 - Umro je engleski kralj škotskog porekla DŽejms I Stjuart, prvi monarh koji je od 1603. do smrti vladao i Škotskom i Engleskom i prvi Stjuart na engleskom prestolu. Posle abdikacije sa škotskog prestola majke Meri Stjuart 1567. proglašen je, kad je imao samo godinu dana, kraljem Škotske kao DŽejms VI i tu titulu je takođe nosio do smrti.

1770 - Umro je italijanski slikar Đovani Batista Tijepolo, poslednji veliki venecijanski mastor, jedan od najvećih dekorativnih umetnika 18. veka. Njegovi glavni radovi, freske velikih dimenzija, rađene u maniru rokokoa, nalaze se u ariepiskopskoj palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u episkopskoj rezidenciji u Vircburgu i u kraljevskoj palati u Madridu.

1797 - Rođen je francuski pisac Alfred Viktor de Vinji, u čijoj su romantičarskoj misaonoj poeziji centralne teme usamljenost i stoičko mirenje sa sudbinom. Dela: poeme "Mojsije", "Pastirska kuća", "Eloa", "Samsonov gnev", drama "Čaterton", roman "Zavera", novele "Ropstvo i veličina vojničkog poziva", "Dnevnik jednog pesnika".

1824 - Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti, žudnje i uživanja u prirodi, u nekima predoseća sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi "Đački rastanak" opevao je Sremske Karlovce i đačke radosti. Dubinu i misaonost iskazao je u pesmi "Tuga i opomena", a u satiričnoj pesmi "Put" ismejao je protivnike Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a docnije je sahranjen na Stražilovu.

1845 - Rođen je nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen, koji je 1895. otkrio "iks-zrake", dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1901. "Iks-zraci", elektromagnetski talasi dužine od milionitog do milijarditog dela santimetra njemu u čast nazvani su "rendgenski zraci". Primenjuju se u medicini za dubinsko snimanje organa i za zračenja, ali pošto izazivaju štetne promene u strukturi tkiva kroz koja prodiru, potiskuju ih druge metode lečenja i uspostavljanja dijagnoze. Koriste se i za identifikovanje hemijskih elemenata i za strukturnu analizu raznih supstanci.

1854 - Francuska je objavila rat Rusiji i stala na stranu Osmanskog carstva u Krimskom ratu koji je izbio krajem 1853. Sutradan je to učinila i Velika Britanija, koja je nastojala da suzbije ruske aspiracije prema Balkanu i Crnom moru. Rat protiv Rusije udruženi saveznici vodili su dve godine na poluostrvu Krim, gde su posle krvavih borbi i velikih gubitaka uspeli da osvoje ključni lučki grad Sevastopolj.

1867 - Rođen je engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila "Rols-Rojs". Rojsova firma počela je 1904. da pravi automobile, čiji je izgled impresionirao Rolsa, i njih dvojica su potom postali suvlasnici kompanije čija su vozila u automobilskoj industriji nenadmašna po luksuzu i kvalitetu. Kompanija "Rols-Rojs" proizvodi i avionske motore.

1898 - Rođena je američka pozorišna i filmska glumica Glorija DŽozefina Mej Svanson, koja se proslavila u vreme nemog filma, ali i zvučnim filmom "Bulevar sumraka", snimljenim 1950. Ostali filmovi: "Muško i žensko", "Kraljica Keli", "Zaza", "Gospođa San-Žen".

1923 - Umro je škotski hemičar i fizičar DŽejms Đuer, koji je prvi pronašao tečni, zatim i čvrst vodonik. Takođe je izumeo termos-bocu.

1927 - Rođen je ruski violončelista i dirigent Mstislav Leopoldovič Rostropovič, jedan od najvećih majstora violončela. Prve godina života Rostropovič je proveo u rodnom Bakuu (Azerbejdžan) gde je njegov otac Leopold Rostropovič bio profesor konzervatorijuma, a prvi koncert održao je u Slavjanskoj, sa samo 12 godina. Bio je i dirigent, kompozitor, pijanista, menadžer, mecena. Rostropovič je 1974. godine lišen sovjetskog državljanstva i morao je da napusti zemlju. Krajem 60-ih kada je Aleksandar Solženjicin izgnan, Rostropovič je tim povodom napisao otvoreno pismo "Pravdi" štiteći svog prijatelja. Čak 60 kompozitora pisalo je muziku posebno za njega, poput Prokofjeva, Šostakoviča, Britena, Pendereckog. Bio je počasni doktor više od 50 svetskih univerziteta i nosilac najviših ruskih i međunarodnih priznanja.

1933 - Japan je objavio da istupa iz Društva naroda zbog toga što je ta organizacija osudila japansku okupaciju Mandžurije.

1941 - U Beogradu je u zoru u oficirskom puču svrgnut regent knez Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Zbačena je i vlada Dragiše Cvetkovića i obrazovana nova sa generalom Dušanom Simovićem na čelu. Kasnije tokom dana narod je pozdravio puč masovnim demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, jer je to značilo raskidanje sporazuma potpisanog dva dana ranije u Beču o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Kao posledica puča nacistička Nemačka napala je Jugoslaviju u zoru 6. aprila, na uskrs, strahovitim bombardovanjem Beograda.

1945 - Nemci su u Drugom svetskom ratu lansirali poslednju raketu "Fau-2" na Veliku Britaniju. Projektil ispaljen iz holandskog grada Hag pao je na Orpington, jugoistočno od Londona. U eksplozijama raketa tog tipa tokom rata je poginulo 8.958 Britanaca.

1950 - U Beogradu Osnovano je pozorište "Boško Buha" Osnivač je bila Gita Predić Nušić, koja je pre rata predvodila "Rodino pozorište" na Kolarcu.

1953 - U Sovjetskom Savezu je pomilovan veliki broj političkih zatvorenika, što je nagovestilo kraj "staljinističke ere".

1964 - U zemljotresu na Aljasci poginulo je više od 100 ljudi.

1968 - Prilikom probnog leta avionom, kojim je sam upravljao, u blizini Moskve je poginuo ruski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin, prvi čovek koji je u aprilu 1961. vasionskim brodom "Vastok" obleteo Zemlju.

1968 - General Suharto izabran je za drugog predsednika Indonezije, umesto Sukarna koji je izgubio vlast u martu 1966.

1977 - U najtežem udesu u istoriji vazduhoplovstva, poginula su 583 osobe od 644 koliko ih je bilo u dva "Boinga 747" holandske kompanije KLM i američke Pan-Am, prilikom sudara na pisti aerodroma Tenerife na Kanarskim ostrvima.

1980 - Prilikom potonuća naftne platforme "Aleksander Kiland" u norveškom sektoru Severnog mora, poginulo je 147 osoba.

1992 - Poslednje jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju.

1993 - Predsednik Kine je postao Đang Cemin, generalni sekretar vladajuće Komunističke partije i vrhovni komandant armije. Ipak stvarnu moć u zemlji i tada je zadržao Đangov pokrovitelj Deng Sjaoping.

1996 - Jigal Amir je osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva izraelskog premijera Jicaka Rabina u novembru 1995.

1997 - U okršajima u Albaniji poginulo je 17 ljudi, u najtežem incidentu tokom dvomesečne antivladine pobune.

1998 - Umro je nemački proizvođač automobila Ferdinand Porše, osnivač fabrike sportskih vozila "Porše AG". Tokom vladavine Adolfa Hitlera bio je jedan od konstruktora "bube", automobila "folksvagen", s ciljem da se proizvede automobil za masovnu upotrebu.

1999 - U atar sremskog sela Buđanovci pao je američki lovac bombarder "F-117 A", takozvani "nevidljivi" kojeg je oborila protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije. Bilo je to najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD, i izazvalo je nevericu i šok u NATO a posebno u Vašingtonu. Do tada se smatralo da avion "stelt" tehnologije, simbol moći i neuništivosti, koji se smatrao nevidljivim za radare, nije moguće oboriti.

2000 - Vladimir Putin proglašen je pobednikom predsedničkih izbora u Rusiji s više od 52 odsto dobijenih glasova.

2002 - U samoubilačkom bombaškom napadu islamskog teroriste na jedan hotel u izraelskom primorskom gradu Natanija, u vreme svečane večere povodom početka jevrejskog praznika Pasha, ubijeno je 29 osoba.

2004 - Bespilotna letelica američke svemirske agencije NASA, lansirana sa krila bombardera B-52 na visini 30.000 metara, postavila je nov svetski rekord u brzini letenja sa nešto više od 8.000 kilometara na čas.

2006 - Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava okončala je u Ženevi svoje poslednje zasedanje. Time je završena 60-godišnja istorija ovog tela svetske organizacije, koje je često bilo predmet osporavanja i ometanja.

2006 - Umro je poljski pisac Stanislav Lem, najpoznatiji poljski autor naučne fantastike. Lem je bio poznat po knjigama "Solaris", "Nepobediv", "Summa technologiae" koje su prevedene i na srpski. Rođen je 1921. godine u Lavovu (tada Poljska, danas Ukrajina) a već njegov prvi rad "Čovek sa Marsa" iz 1946. ga je proslavio širom sveta. Lem je 1939. započeo studije medicine, ali ga je prekinuo Drugi svetski rat tokom kojeg je radio kao automehaničar. Od 1950. ima status slobodnog književnika. Njegova dela, prevedena na brojne jezike, prodata su u svetu u tiražima većim od osam miliona. Sem naučne fantastike, pisao je i bajke, pesme, pripovetke, eseje i filozofske rasprave.

2007 - Umro je Mihail Uljanov, istaknuti ruski glumac. Široj javnosti poznat je po tumačenju lika maršala Žukova. Rođen u Omsku 1950. završio je moskovsko Teatralno učilište i postao je član trupe "Teatra Vahtangova" i njegov vodeći glumac. Zapamćen je po ulogama u filmovima "Idiot", "Antonije i Kleopatra", "Front", "Braća Karamazovi". Snimao je do kraja života ali je ostao veran Vahtangovskom teatru čiji je od 1987. godine bio umetnički direktor.

2016 - U napadu bombaša saoubice u Lahoreu, Pakistan, poginulo je 75 osoba a 340 je ranjeno. Frakcija pakistanskih talibana "DŽmat-ul-Ahrar" preuzela je odgovornost za napad, naglasivši da su meta bili hrišćani. Napad se dogodio na parkingu ispred izlazne kapije parka u kojem su hrišćani slavili Uskrs, nekoliko metara od dečijih ljuljaški.

2020 - Severna Makedonija i formalno je postala punopravna članica NATO-a. Deponovanjem dokumenta o njenom članstvu u Stejt departmentu SAD taj proceš je pravno zaokružen. Pošto su članice te Alijanse potpisale protokol o prijemu Severne Makedonije tokom februara 2019. godine, skupštine svih 29 zemalja ratifikovale su potom odluku o članstvu.

- Danas je Međunarodni dan pozorišta, ustanovljen odlukom Međunarodnog pozorišnog instituta.

(Tanjug)