На данашњи дан 1917. српска влада потписала „Крфску декларацију“; 1304. рођен италијански писац Франческо Петрарка; 1969. америчка летилица Аполо 11 је слетела на површину Месеца

На данашњи дан 1917. године Српска влада чији је први министар тада био Никола Пашић и Југославенски одбор хрватског политичара Анте Трумбића потписали су на грчком острву Крф "Крфску декларацију", којом су јужнословенски народи у Аустро-Угарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца с династијом Карађорђевић на челу.

Данас је субота, 20. јул 2024.

1304 - Рођен је италијански писац Франческо Петрарка, најзначајнији претходник ренесансе. У француском граду Авињон, где је дуго живео, срео је лепу Лауру којој је посветио зборник од 366 сонета, канцона и мадригала, познат као "Канцонијер". У том интимном дневнику песнички је обликовао своја најтананија осећања. Снажно је утицао на италијанску и светску књижевност, укључујући дубровачку књижевност 15. и 16. века. Бавио се и историјом и филозофијом и из тог опуса се истиче еп "Африка" у којем је описао Други пунски рат.

1402 - Тамерлан, кан Самарканда који је временом успео да створи огромно царство, је до ногу у бици код Ангоре (садашња Анкара) потукао војску турског султана Бајазита I. Турски владар који је тада заточен, умро је 1403. у монголском ропству, полудевши претходно, пошто га је Тамерлан држао у кавезу како би га показивао као трофеј. Као вазал у оквиру Бајазитових трупа учествовао је и Стефан Лазаревић (каснији деспот) са српским одредом. Интересантно је да је Тамерлан посекао заробљенике, али не и Србе. Задивљен њиховим јунаштвом, после периода заточеништва у Самарканду пустио их је назад у Србију. Сачуван је персијски документ са прецизним списком њихових имена, било их је из разних крајева које су настањивали Срби, од данасње Македоније или Скадра до Подунавља.

1785 - Рођен је турски султан Махмуд II, који је током владавине од 1808. до смрти 1839. спровео низ реформи у настојању да централизује и модернизује устројство Турске. Године 1826. Укинуо је јаничаре. Брутално је гушио српске, грчке и румунске покрете за национално ослобођење, али није успео да сузбије тежње Срба, Грка и Румуна да створе независне државе. После Турско-руског рата од 1806. до 1812. Букурештанским миром је амнестирао учеснике Првог српског устанка и обећао Србији извесну аутономију, што је покушао да изигра. После новог Турско-руског рата (од 1828. До 1829.) морао је Једренским миром да призна аутономију Србији, Влашкој и Молдавији а Грчкој потпуну независност.

1919 - Почео је дводневни генерални штрајк радника на територији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у знак солидарности с револуцијама у Совјетској Русији и Мађарској, којим је влада присиљена да одустане од учешћа у оружаној интервенцији ради гушења револуције Беле Куна у Мађарској. У стварности влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца није ни имала намеру да се меша у ситуацију у суседној Мађарској, тако да јој је овај штрајк послужио као пригодан изговор пред владама Британије и Француске које су инсистирале на интервенцији.

1921 - Рођен је Трајан Стојановић, историчар, професор историје на Универзитету Rutgers, САД, један од најпознатијих балканолога у свету. Рођен је Градешници, јужно од Битоља, тада Краљевина СХС. Одрастао је у Рочестеру, Њујорк, где су његови родитељи емигрирали. Докторирао је у Паризу, код Фернана Бродела. Осим Рутгерса предавао је и на универзитетима Станфорд, Беркли, NYU, CSU, Џорџ Вилијамс, Канада. Његова књига "Балканска цивилизација" (1967) сматра се класичним незаобилзним научним делом из те области. Био је члан Саветодавног одбора истраживања логора Јасеновац. Друга дела: "The Pattern of Serbian Intellectual Evolution 1830-1880", "Conquering Balkan Orthodox Merchant", "French Historical Method", "Between East and West: The Balkan and Mediterranean Worlds I-IV".

1923 - Мексичког револуционара Франсиска Панча Виљу убили су политички противници на његовој фарми у месту Идалго дел Парал у мексичкој држави Чиувава. Предводио је сељачки покрет током револуције од 1910. до 1917. Проглашен је 1966. Мексичким националним јунаком.

1937 - Умро је италијански електроинжењер и проналазач Гуљермо Маркони, један од пионира бежичне телеграфије, који је 1909. поделио Нобелову награду за физику с немачким физичарем Карлом Фердинандом Брауном. Успео је 1901. да први преда бежични сигнал преко Атлантског океана и успешно је усавршавао и примењивао сопствене и туђе проналаске. Подизао је радио станице и експериментисао у бежичној телеграфији, али после експеримената српског научника Николе Тесле и руског физичара Александра Попова. Једно време сматран је проналазачем радија, али му је пресудом Врховног суда САД одузет патент, јер је Тесла већ патентирао проналазак у одговарајућем Федералном уреду САД.

1938 - Рођена је америчка филмска глумица Наташа Гардин, позната као Натали Вуд, једна од ретких која је постала филмска звезда као дете ("Чудо на 34. улици") а каријеру је потом успешно наставила. Филмови: "Бунтовник без разлога", "Сјај у трави", "Трагачи", "Прича са западне стране".

1944 - У "Вучјој јами" у Источној Пруској немачки пуковник фон Штауфенберг покушао је атентат на Адолфа Хитлера, али је вођа Трећег рајха у експлозији само лакше рањен. Неуспели атентат главом је платило мноштво људи укључујући и више немачких високих официра, попут фелдмаршала Ервина Ромела који је принуђен да изврши самоубиство.

1969 - Америчка летилица Аполо 11 је слетела на површину Месеца. Космонаут Нил Армстронг постао је први човек који је ступио на тло Месеца у првим сатима наредног дана, по средњеевропском времену. Приликом изласка из лунарног модула "Орао" изјавио је: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство". На Месец је потом крочио Едвин Олдрин, а Мајкл Колинс је дотле кружио око Месеца у свемирском броду "Аполо-11", чекајући њихов повратак.

2011 - Ухапшен је Горан Хаџић, један од првака Републике Српска Крајина и од фебруара 1992. до јануара 1994. председник РСК. Хаџић је ухапшен на основу захтева Хашког трибунала за бившу Југославију.

(РТВ)