Na današnji dan 1914. Skupština Srbije usvojila "Nišku deklaraciju", kojom je predviđeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu; 1857. rođen Uroš Predić; 43. p.n.e. ubijen Ciceron

 NOVI SAD - Na današnji dan 1857. godine rođen je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske kraljevske akademije. Jedan od najvećih srpskih slikara uopšte. Bio je izraziti akademski realista. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije - "Bosanski begunci", "Kosovka devojka". Druga najpoznatija dela: "Siroče na majčinom grobu", "Vesela braća".

Danas je četvrtak, 7. decembar, 341. dan 2023. Do kraja godine ima 24 dana.

43. p.n.e. - Ubijen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji - tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda - "Filipika") i ubijen. Ostala dela: "Besede", "O besedniku", "Rasprave u Tuskulu", "O starosti", "O prijateljstvu", "O krajnostima dobra i zla", "O prirodi bogova", besede "Protiv Katiline".

1834 - Rođen je Valtazar Bogišić, srpski pravnik i istoričar, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik. Izradio je "Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru" 1888. na zahtev kneza Nikole. Ostala dela: "Pravni običaji u Slovena", "Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena", "Pisani zakoni na slovenskom jugu", "Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive".

1863 - Rođen je italijanski kompozitor Pjetro Maskanji, tvorac prve verističke opere. Dela: opere "Kavalerija rustikana", "Iris", "Prijatelj Fric".

1890 - Rođen je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija" koji čine "Devetsto četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Ostala dela: romani "Smena generacija", "Velika zabuna", "Likovi u senci", dela iz botanike "Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera", "Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera", "Sistematika lekovitog bilja".

1894 - Umro je francuski diplomata Ferdinand de Leseps, koji je od 1859. do 1869. rukovodio gradnjom Sueckog kanala. Započeo je i gradnju Panamskog kanala 1881. ali je posle bankrotstva Društva za izgradnju Kanala izbila velika afera. Istragom je utvrđeno da je Društvo podmitilo mnoge francuske ministre i poslanike i sve velike francuske listove, što je primoralo čak i potonjeg francuskog predsednika vlade Žorža Klemansoa da se privremeno povuče iz političkog života. Panamski kanal dovršile su SAD tek 1914. uz ogromne troškove i neverovatne ljudske žrtve (tropska klima pogodovala je bolestima od kojih su radnici masovno umirali).

1896 - Dvorskoj kancelariji u Beču predat je prvi "Carski memorandum" u kojem su predstavnici 14 srpskih autonomnih opština u Bosni i Hercegovini izložili nepravde okupacione uprave, koja je pogazila brojna prava Srba u crkvi i školstvu. Car Franc Jozef je s negodovanjem odbacio memorandum, a potpisnici su na razne načine proganjani. Do 1902. podneta su još tri memoranduma, sa sličnim ishodom.

1914 - Skupština Srbije usvojila je u Nišu u Prvom svetskom ratu "Nišku deklaraciju", kojom je predviđeno, nakon rata, ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu.

1922 - Severna Irska je glasala za odvajanje od Republike Irske.

1924 - Rođen je portugalski državnik Mario Soareš, posle obaranja diktature u Portugalu 1974. tri puta biran za predsednika vlade. Postao je 1986. šef države kao prvi civil na položaju predsednika Portugala posle 60 godina.

1941 - Japan je bez objave rata napao američku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima, a nekoliko časova kasnije predsednik SAD Frenklin Ruzvelt objavio je da je njegova zemlja ušla u Drugi svetski rat. Mučkim napadom naneti su ogromni gubici mornarici SAD i Japan je stekao veliku prednost u prvoj fazi rata na Pacifiku. Potopljeni su gotovo svi ratni brodovi SAD u tom delu sveta, osim nosača aviona koji su tog dana bili na pučini. Na zemlji je uništeno 178 aviona, 3.303 vojnika su poginula, a 1.272 ranjena.

1941 - Velika Britanija je u Drugom svetskom ratu objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj, zemljama koje su kao članice Trojnog pakta učestvovale u agresiji na Sovjetski Savez.

1953 - Izraelski predsednik vlade David Ben Gurion, predsednik vlade od osnivanja države Izrael 1948. godine, podneo je ostavku.

1970 - Zapadnonemački kancelar Vili Brant, prilikom službene posete Poljskoj, neočekivano se poklonio, klečanjem, pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi. Ovaj gest izazvao je opšte odobravanje širom sveta a Brant je naredne 1971. dobio Nobelovu nagradu za mir. Bio je to simbolični vrhunac njegove politike popuštanja i saradnje sa zemljama tadašnjeg Istočnog bloka.

1971 - Sovjetska vasionska kapsula počela je da šalje radio i TV signale sa Marsa.

1974 - Kiparski predsednik, arhiepiskop Makarios III trijumfalno je dočekan na Kipru, koji je napustio 15. jula 1974. posle državnog udara. Prevrat na Kipru organizovali su grčki oficiri, ali nisu uspeli da zadrže vlast, pošto se dogodila vojna intervencija Turske.

1975 - Umro je srpski internista Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa "Acta medica jugoslavica". Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim jezicima, uključujući delo "Klinička hematologija".

1975 - Indonežanska armija zaposela je teritoriju bivše portugalske kolonije Istočni Timor.

1985 - Umro je engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije. Svetski ugled stekao je istorijskim romanom "Ja, Klaudije" i delom "Grčki mitovi". U poeziji je odbacio viktorijansku tradiciju. Ostala dela: "Hebrejski mitovi", autobiografski opis života u rovovima Prvog svetskog rata "Zbogom svemu tome", istorijski roman "Klaudije bog", mitološki romani "Homerova kći", "Zlatno runo", eseji "O engleskoj poeziji", "Bela Boginja", "Obični asfodel", "Ovenčavajuća privilegija".

1988 - U zemljotresu u Jermeniji poginulo je više od 25.000 osoba, a pola miliona ostalo je bez krova nad glavom. Gotovo 10 odsto jermenske industrije je tada uništeno.

1992 - Vlada Indije zabranila je fundamentalističke pokrete posle nereda u kojima je poginulo najmanje 400 hindusa i muslimana i razaranja džamije u Ajođi, izgrađene na ruševinama velikog hindu hrama koji su u srednjem veku razorili muslimani.

1993 - Umro je predsednik Obale Slonovače Feliks Ufue Boanji, afrički državnik koji je duže vladao od ijednog svog kolege.

1995 - Sonda sa američkog vasionskog broda "Galilej" ušla je u atmosferu Jupitera i 75 minuta je slala podatke pre nego što je izgorela.

1996 - U Alžiru su potpisom predsednika Liamina Zeruala ozakonjene ustavne reforme o zabrani partija zasnovanih na religiji.

2001 - Snage Severne alijanse preuzele su u Avganistanu kontrolu nad gradom Kandahar, poslednjim uporištem talibana.

2007 - Ministarstvo zdravlja u Kampali, prestonici Ugande zvanično je saopštilo da je u toj zemlji Više od 100 osoba zaraženo ebolom, i da je 22 umrlo, tokom 4 meseca, kada je registrovan prvi slučaj. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, od ebole je u svetu umrlo više od 1.000 lica od kada je izolovan virus te bolesti, 1976. u Sudanu i Kongu. Prilikom prethodne pojave ebole u Ugandi, tokom 2000. i 2001. obolelo je 425 osoba, od čega je polovina umrla.

(Tanjug)