Na današnji dan 1914. Austrougarska vojska okupirala Beograd; 1804. Napoleon I Bonaparta krunisan za cara; 1923. rođena grčka operska pevačica Marija Kalas

Na današnji dan 1914. godine Austrougarska vojska okupirala je Beograd u Prvom svetskom ratu, ali je ubrzo prinuđena da ga napusti posle velikog poraza koji su joj srpske trupe nanele u Kolubarskoj bici.

Danas je ponedeljak, 2. decembar 2024.

1547. - Umro je španski osvajač Ernan Kortes, koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio jezgro današnjeg Meksika uništenjem carstva Asteka. Guverner "Nove Španije" postao je 1522.

1804. - Napoleona Bonapartu za francuskog cara Napoleona I u Parizu je krunisao papa Pije VII u pariskoj katedrali "Notr Dam".

1805. - U bici kod Austerlica, poznatoj kao "Bitka triju careva", francuska armija Napoleona I pobedila je rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi s kojima su započele bitku protiv 75.000 Napoleonovih vojnika.

1814. - Umro je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad, poznat kao Markiz de Sad. Bio je čuven po raskalašnom životu i raznim nastranostima, pa je od njegovog prezimena skovan termin sadizam. Manje je poznata njegova politička uloga, bio je veliki pristalica revolucije i krajnje isključivi neprijatelj hrišćanstva. Francuski car Napoleon I naredio je da ga zatvore u šarantonsku bolnicu kao duševno obolelog. Dela: romani "Justina", "Žilijeta", "120 dana Sodome".

1815. - Velika Britanija je potpisala ugovor o miru s radžom od Nepala.

1823. - Pod geslom "Amerika Amerikancima", predsednik SAD DŽejms Monro objavio je "Monroovu doktrinu", kojom se suprotstavio gušenju pobuna u španskim i portugalskim kolonijama na američkom kontinentu. SAD su na taj način stavile do znanja evropskim silama da američki kontinent smatraju svojom zonom i da neće tolerisati dalje prisustvo kolonijalnih metropola iz Evrope.

1848. - Austrijski car Ferdinand I Habzburg abdicirao je u korist Franca Jozefa I .

1852. - Proglašeno je drugo francusko carstvo s carem Napoleonom III.

1856. - Francuska i Španija postigle su sporazum o međusobnim granicama.

1859. - Rođen je francuski slikar Žorž Sera, osnivač i glavni predstavnik škole poentilista ili divizionista. Nanosio je na platno mnoštvo sitnih tačaka čistih boja spektra, koje se u oku posmatrača slivaju u šare i tonove. Najčešće je slikao pejzaže kao i prizore iz cirkusa i sa kupališta.

1859. - Obešen je američki borac za ukidanje crnačkog ropstva DŽon Braun, koji je u južnim američkim državama Kanzas i Virdžinija predvodio ustanke protiv robovlasnika i državne uprave koja ih je podržavala. Teško ranjenog u borbi uhvatila ga je federalna vojska i sud ga je osudio na smrt.

1901. - Američki pronalazač King Kemp DŽilet patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

1914. - Austrougarska vojska okupirala je Beograd u Prvom svetskom ratu, ali je ubrzo prinuđena da ga napusti posle velikog poraza koji su joj srpske trupe nanele u Kolubarskoj bici.

1918. - Umro je francuski pisac Edmon Rostan, pesnik i dramaturg. S velikim uspehom je oživeo dramaturgiju naslonjenu na tradicije baroka. S virtuoznošću i raskošnim duhom, tananošću ali i zanosom pisao je komade koji su bili događaj u francuskom pozorišnom životu. Bio je član Francuske akademije (besmrtnih). Dela: drame "Sirano de Beržerak", "Romantične duše", "Daleka princeza", "Orlić".

1923. - Rođena je grčka operska pevačica Marija Kalas, jedna od najvećih soprana u istoriji opere. Pravo ime bilo joj je Marija Sesilija Sofija Ana Kalogeropulos. Karijeru je započela 1947. i pevala je s ogromnim uspehom na najvećim svetskim operskim scenama. Sugestivna gluma i glas velikog raspona neobične boje i izuzetne topline, kojim je s lakoćom savladavala i najteže deonice, doneli su joj svetsku slavu.

1942. - U Čikagu je tim američkih nuklearnih fizičara, okupljen oko projekta izrade atomske bombe, predvođen Enrikom Fermijem, prvi put demonstrirao nuklearnu lančanu fisiju.

1943. - Odlukom Vrhovnog štaba NOV Jugoslavije, na području Pljevalja je od vojnika italijanskih divizija "Venecija" i "Taurinenze" formirana italijanska partizanska divizija "Garibaldi" pod komandom štaba Drugog udarnog korpusa NOVJ.

1950. - Ujedinjene nacije su se saglasile da Eritreju, bivšu italijansku koloniju, ustupe Etiopiji.

1969. - Umro je Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal Sovjetskog Saveza, bivši predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je predvodio vojne akcije, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika vlade a potom posle smrti Staljina do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

1971. - Sovjetski vasionski brod "Mars 3" sleteo je na planetu Mars.

1971. - Šest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um el Kajvajn i Fudžajra - osnovalo je, na osnovu sporazuma sklopljenog u julu 1971. - Ujedinjene Arapske Emirate, kojima se u februaru 1972. pridružio i emirat Ras el Kajma.

1972. - U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.

1982. - Hirurzi predvođeni dr Vilijamom de Vrisom ugradili su na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce u svetu od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, živeo je s tim srcem 112 dana.

1990. - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija kancelara Helmuta Kola nadmoćno je dobila prve svenemačke izbore od 1932.

1993. - Šefa medeljinskog kartela droge Pabla Eskobara ubile su kolumbijske snage bezbednosti, 16 meseci pošto je pobegao iz zatvora.

1994. - Filipinski feribot s više od 600 putnika potonuo je u zalivu Manile posle sudara s teretnim brodom, pri čemu se udavilo više od 140 ljudi.

1997. - Pakistanski predsednik Faruk Legari primoran je na ostavku posle oštre borbe za prevlast s predsednikom vlade Navazom Šarifom.

2000. - Predsednik Sirije Bašar el Asad odobrio je privredne reforme, uključujući omogućavanje poslovanja privatnih banaka, čime je posle četiri decenije okončan državni monopol u oblasti bankarstva.

2001. - U seriji bombaških napada islamskih terorista u Jerusalimu i Haifi ubijeno je 30 ljudi, a u znak odmazde već narednog dana izraelski borbeni helikopteri ispalili su rakete na središte palestinskog vođe Jasera Arafata u Ramali.

2001. - Bankrotirala je sedma najveća američka kompanija i vodeći svetski trgovac strujom i gasom "Enron". Kolaps "Enrona" bio je, do tada, najveći bankrot u istoriji SAD.

2002. - Novi kenterberijski nadbiskup, odnosno duhovni vođa oko 70 miliona anglikanaca u svetu, postao je Rouen Vilijams, kontroverzni promoter žena biskupa i prava homoseksualaca.

2004. - Snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su od SFOR-a (pod komandom NATO) kontrolu nad svim operacijama u Bosni i Hercegovini.

2006. - Deo mosta starog 150 godina srušio se i pao na voz koji je prolazio u oblasti Bagalpur, 110 kilometara istočno od glavnog grada Bihara - Patne, u Indiji. Poginulo je 35 ljudi, a još 16 je zarobljeno u ostacima voza na koji se srušio stari most.

2006. - U Bagdadu, na pijaci u šiitskom delu grada, u tri uzastopne eksplozije, poginula je najmanje 51 osoba, dok je oko 90 ljudi ranjeno.

2008. - Umro je Milivoje Petrović, prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Pevanje je učio u srednjoj muzičkoj školi "Stanković" kao i kod čuvenih majstora operske umetnosti: Zdenke Zikove, Zlate Đunđenac i Stanoja Jankovića. Godine 1964. postaje solista Opere. Završio je i Akademiju "Benedeto Marčelo" u Veneciji u klasi znamenitog profesora Boninija. Na sceni srpskog nacionalnog teatra upamćen je po ulogama Alfreda, Nemorina, Lenskog, Slepog guslara, Makdafa.

(RTV)