Na današnji dan: 1914. Austro-Ugarska uputila ultimatum Srbiji; Umro francuski maršal Peten; Slobodan Milošević postao predsednik SRJ; Ubijeno 14 Srba u selu Staro Gacko kod Lipljana

Na današnji dan 1914. godine Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji, zahtevajući odgovor u roku od 48 časova, okrivivši je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Uslovi ultimatuma bili su ponižavajući i unapred se računalo da ih Srbija neće prihvatiti. Uz podršku Nemačke, Beč je odlučio da Srbiju vojno kazni, najviše zbog jačanja njenog autoriteta u južnoslovenskim delovima Austro-Ugarske. U noti je zatraženo objavljivanje izjave u kojoj se indirektno priznaje krivica za atentat, uklanjanje svih oficira protivnika Austro-Ugarske i dozvola srpske vlade da austrougarska policija vodi istragu na teritoriji Srbije. Srpska vlada je formulisala odgovor koji je, čak i prema sudu nemačke diplomatije, bio remek delo. Imajući u vidu krajnju iscrpljenost balkanskim ratovima, srpska vlada je prihvatila sve zahteve osim da austrougarski organi vode istragu u Srbiji. Austro-Ugarska je to iskoristila da 28. jula 1914. Srbiji objavi rat, započevši tako Prvi svetski rat.

1757 - Umro je italijanski kompozitor Domeniko Skarlati, virtuoz na čembalu. Komponovao je više od 500 klavirskih sonata, upotrebljavajući nove tehnike s briljantnim rezultatima. Tvorac je tzv. Skarlatijevog sonatnog oblika - čuvenih sonata za čembalo u jednom stavu. Razvio je bogatu čembalističku tehniku i uticao na klavirske kompozitore, posebno u Španiji i Engleskoj.

1759 - Rusi su u Sedmogodišnjem ratu (naziva se i Pomeranski rat), pod komandom generala Petra Saltikova, do nogu potukli prusku armiju u bici kod Kaja na istoku tadašnje Pruske. U bici je poginulo najmanje 6.000 Prusa.

1875 - Umro je američki pronalazač Ajzak Merit Singer, koji je 1851. razvio prvu šivaću mašinu koja je ušla u masovnu upotrebu.

1885 - Umro je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, vrhovni komandant armije Severa u građanskom ratu od 1861. do 1865. Na položaju predsednika SAD od 1869. do 1877. blistavi vojni strateg bio je igračka u rukama koterija i grupacija sklonih korupciji.

1892 - Rođen je etiopski car (negus) Haile Selasije I, koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta, a 1930. je krunisan za cara Etiopije. Iz zemlje je izbegao 1936, godinu dana posle agresije fašističke Italije. Vratio se 1940. na čelu trupa koje su oslobodile njegovu zemlju od Italijana. Vladao je do 1974, kada je zbačen državnim udarom grupe komunističkih oficira, koji su ga potom ubili.

1916 - Umro je škotski hemičar Vilijam Remzi, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. Ispitivao je molekularni sastav čistih tečnosti i otkrio gasove helijum, argon, kripton, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja radijuma.

1931 - Rođen je ruski šahovski velemajstor Viktor Lvovič Korčnoj, jedan od najboljih šahista 20. veka. Emigrirao je iz Sovjetskog Saveza 1976. i potom dvaput bio izazivač svetskog prvaka, ali je izgubio mečeve s ruskim velemajstorom Anatolijem Karpovom - 1978. rezultatom 6:5 uz 21 remi, a 1981. sa 6:2 uz 10 remija.

1943 - Poginuo je srpski pisac Đorđe Jovanović, istaknuti književni kritičar između dva svetska rata. U Beogradu je završio Filozofski fakultet, pre Drugog svetskog rata robijao je kao komunista u Sremskoj Mitrovici a 1941. otišao je u partizane. Napisao je više studija o srpskim piscima, uključujući protu Mateju Nenadovića, Radoja Domanovića, Svetolika Rankovića i Branislava Nušića. Ostala dela: "Studije i kritike", "Protiv obmana", "Realizam kao umetnička istina", roman "Plati pa nosi".

1948 - Umro je američki filmski reditelj Dejvid Vork Grifit, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca u epohi nemog filma. Zaslužan je za većinu fundamentalnih otkrića filmskog izraza, uključujući krupni plan, ritmičku prirodu montaže i kreativnu upotrebu veštačkog svetla. Filmovi: "Netrpeljivost", "Bekstvo", "Dome, slatki dome", "Rađanje jedne nacije", "Srca sveta", "Velika ljubav", "Slomljeni pupoljci", "Pad Vavilona", "Dve sirotice", "Amerika", "Ejbraham Linkoln".

1951 - U zatvoru je umro francuski maršal Anri Filip Peten, tačno šest godina pošto je izveden na sud pod optužbom da je u Drugom svetskom ratu izdao Francusku. Slavni ratnik iz Prvog svetskog rata predvodio je vladu okupirane Francuske u Drugom svetskom ratu. Bio je osuđen na smrt, ali mu je zbog ranijih zasluga kazna zamenjena doživotnom robijom.

1952 - Egipatski oficiri predvođeni generalom Muhamedom Nagibom izveli su državni udar i prisilili kralja Faruka I da abdicira, čime je oborena monarhija u Egiptu.

1957 - Umro je srpski inženjer Nikola Mirkov, idejni tvorac kanala Dunav-Tisa-Dunav. Godinama je proučavao složeni problem voda u Vojvodini i zaključio da je jedino rešenje izgradnja velikog kanala.

1974 - Grčka vojna vlada je saopštila da će vlast predati civilima i pozvala je Konstantina Karamanlisa da se vrati iz izbeglištva u Parizu i formira vladu, čime je okončana sedmogodišnja vojna uprava u Grčkoj.

1983 - U Šri Lanki je izbio građanski rat pošto su pobunjeni Tamili ubili 13 vojnika. Sinhaleška većina je na to odgovorila ubijanjem hiljada tamilskih civila na jugu te azijske ostrvske zemlje.

1991 - Komunistička partija Sovjetskog Saveza objavila je nacrt platforme kojom je prihvatila privatnu svojinu, integraciju ekonomije u svetsko tržište i slobodu religije.

1995 - Na područje Sarajeva stigle su prve jedinice Snaga za brzo reagovanje, formalno pod komandom UN, koje su se nepuna dva meseca kasnije uključile u borbene operacije muslimana (Bošnjaka) i Hrvata protiv Srba u Bosni i Hercegovini.

1997 - Slobodan Milošević je proglašen predsednikom Savezne Republike Jugoslavije, pošto je prethodno podneo ostavku na položaj predsednika Srbije.

1999 - U večernjim satima, u polju pored sela Staro Gracko, nedaleko od Lipljana, ubijeno je 14 Srba meštana tog sela, dok su sakupljali žito. Ovaj zločin nikada nije rasvetljen.

2002 - U izraelskom vazdušnom napadu na Gazu ubijen je šef oružanog krila radikalnog islamskog pokreta Hamas Salah Šahde.

2005 - U seriji eksplozija u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik na Crvenom moru, za koje je odgovornost preuzelo više islamističkih grupa, poginulo je 88 ljudi, a povređeno oko 200.

2006 - U eksploziji automobila-bombe u Bagdadu poginulo je 33 ljudi a ranjeno 60, u istočnoj šiitskoj četvrti. Bomba je eksplodirala u siromašnoj četvrti Sadr siti.

2006 - Na jarbole ispred zdanja bivše Skupštine Kraljevine Jugoslavije, potonje Jugoslavije i zatim Srbije i Crne Gore, u centru Beograda, uz srpsku himnu "Bože pravde", podignute su zastave Srbije.

2007 - Umro je bivši avganistanski kralj Muhamed Zahir Šah. Na tronu se nalazio formalno od 1933. stvarno od 1953. do 1973. kada ga je svrgnuo rođak, princ Daud. Iz Italije se 2002. vratio u zemlju, gde je živeo kao običan građanin. Izdanak je stare loze paštunskih vladara, period njegove vladavine upamćen je kao jedno od najmirnijih razdoblja u burnoj istoriji Avganistana. Njegovim svrgavanjem 1973. okončana je 200-godišnja vladavina dinastije Durani.

2007 - "Srbijašume" su objavile da su kao posledica nezapamćenih vrućina u periodu od 16. do 22. jula šumski požari zahvatili 47 lokaliteta na teritoriji Srbije. Ukupno je požarima u Srbiji bila zahvaćena površina od 3.513 hektara.

2007 - Umro je ruski režiser Aleksandar Tatarski, autor više stotina animiranih filmova i tvorac prvog ruskog nezavisnog studija "Pilot". Filmovi Tatarskog su nosili autorski pečat i nisu ličili na tradicionalnu školu animacije, njegova "Vrana od plastelina" i "Padao je prošlogodišnji sneg" na međunarodnim festivalima osvojili su brojne nagrade. Autor je projekta "Rusija u animaciji", snimio je seriju "Gora samocveta" kao i čak 52 animirana filma po motivima ruskih bajki.

2012 - Umrla je Seli Rajd, prva Amerikanka koja je letela u svemir. Po obrazovanju fizičar, prijavila se na oglas NASA-e za astronauta 1977. i postala je 18. jula 1983. prva Amerikanka koja je odletela u svemir, u letelici "Čelindžer". Učestvovala je u ukupno dve misije u svemiru, u kojima je provela skoro 350 sati.

2013 - Preminuo je Dragan Babić, novinar, prevodilac i pisac. Najpoznatiji je kao autor i voditelj televizijskih emisija, poput serijala "Dvogled", "Kino-oko", "Umeće življenja". Dragan Babić bio je novinar specifičnog šarma i retke intelektualne snage i ostavio izuzetan trag u istoriji srpskog novinarstva. Objavio je neku vrstu introspektivnih sećanja: "Putovanje na kraj jezika".

(Tanjug)