Na današnji dan: 1903. Skupština vratila Karađorđeviće na presto; Dobrica Ćosić izabran za predsednika SRJ; 1862. turski vojnici kod Čukur česme iz obesti ubili srpskog dečaka; Vučić imenovao Anu Brnabić za mandatara

 BEOGRAD - Na današnji dan 1903. godine Skupština Srbije vratila je Karađorđeviće na presto, izabravši za kralja kneza Petra Karađorđevića, koji je živeo u izgnanstvu u Ženevi. Izbor je usledio posle oficirskog "majskog prevrata" 11. juna 1903. (prema Julijanskom kalendaru tada važećem u Srbiji - 29. maja), u kojem su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović. Petar I Karađorđević krunisan je u Sabornoj crkvi u Beogradu, a miropomazan u manastiru Žiča, u skladu s tradicijom. Period njegove vladavine obično se ističe kao vreme razmaha parlamentarizma i demokratskih institucija, iako je u tom periodu (1903-1914) veliki uticaj imao vojni klan koji je izvršio majski prevrat.

1467 - Umro je vojvoda od Burgundije Filip Dobri, osnivač države Burgundije, koja je u svom najvećem opsegu obuhvatala prostor od današnje Švajcarske - na jugu, do Flandrije na severu (uključujući i nju). Burgundija je u tokom 15. veka bila ozbiljan rival Francuske.

1520 - Papa Lav X ekskomunicirao je iz rimokatoličke crkve nemačkog crkvenog reformatora Martina Lutera, osudivši njegove teze kao jeres, ali je Luter pred mnoštvom zadivljenih posmatrača spalio papsku bulu o isključenju. Njegova tumačenja i učenje su potom prihvaćeni u većem delu Nemačke, a luteranska verzija protestantizma raširila se i u niz drugih zemalja Evrope.

1752 - Bendžamin Frenklin izveo je čuveni eksperiment, podigavši u vazduh papirnatog zmaja tokom nevremena u Filadelfiji, da bi dokazao da su munje zapravo električna pražnjenja.

1775 - Kongres američkih kolonija pobunjenih protiv britanske vlasti, tzv. Kontinentalni kongres, izabrao je DŽordža Vašingtona za generala i glavnokomandujućeg vojske Ujedinjenih kolonija.

1777 - Odlukom Kongresa usvojene su "zvezde i pruge" kao zvanično znamenje SAD. Prema predanju, Betsi Ros, krojačica iz Filadelfije, zaslužna je za izgled zastave SAD, na kojoj se nalazi 13 naizmenično složenih vodoravnih crvenih i belih pruga, i u gornjem levom uglu, polje sa belim zvezdama, koje simbolizuju broj saveznih država. Prvobitno ih je bilo 13, a od avgusta 1959. kada su Havaji postali savezna država SAD taj broj je 50.

1843 - Rođen je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig. Stvarao je nadahnut nacionalnim folklorom, i posebno je značajan njegov doprinos razvoju postromantičarske harmonije. Izraziti liričar, najbolja dela ostvario je u malim formama poput klavirskih minijatura ("Lirski komadi"), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svite "Holberg", "Poetičnih muzičkih slika", "Humoreski", solo pesama. Ostala dela: Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite "Per Gint", "Sigrud Jorsalfar", Gudački kvartet, Koncert za klavir i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

1862 - Turski vojnici su kod Čukur česme u Beogradu iz obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba. Turci su potom sa Kalemegdana tri dana bombardovali Beograd. Bombardovanje je, zahvaljujući veštim diplomatskim aktivnostima Kneza Mihaila, imalo za posledicu da su Turci primorani da povuku vojne posade iz srpskih utvrđenih gradova, u skladu s odlukom velikih sila. Kod Čukur česme podignut je 1931. spomenik poginulom dečaku, sredstvima zadužbine Tome Vanđela, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.

1882 - Rođen je rumunski general i diktator Jon Antonesku, tokom Drugog svetskog rata saveznik Nemačke, zbog čega je posle rata osuđen na smrt i 1946. pogubljen. Po dolasku na vlast 1940. prisilio je na abdikaciju rumunskog kralja Karola II Hoencolerna, koji je 1938. takođe zaveo autoritarnu ličnu vladu, i priključio zemlju Trojnom paktu.

1884 - Rođen je američki filmski glumac Hari Lengdon, jedan od najboljih komičara nemog filma. U filmskim burleskama najčešće je tumačio uloge sramežljivih sanjalica. Filmovi: "Siledžija", "Dugačke pantalone", "Troje su već gomila".

1904 - Više od 1.000 osoba, većinom žena i dece, poginulo je blizu Njujorka u požaru koji je zahvatio brod "General Slokam".

1907 - Počela je Druga haška mirovna konferencija, na kojoj su 44 države, uključujući Srbiju, usvojile 13 konvencija i jednu deklaraciju. Tada su prvi put znatnije kodifikovana pravila međunarodnog ophođenja, naglasak je bio na temama vezanim za ratne prilike.

1910 - Srpski student prava Bogdan Žerajić ubio se posle neuspelog atentata u Sarajevu na poglavara okupirane Bosne i Hercegovine, austrougarskog generala Marijana Varešanina. Njegova žrtva bila je primer za omladinu okupljenu oko pokreta "Mlada Bosna". Gavrilo Princip je na suđenju u Sarajevu izjavio da je uoči atentata otišao na Žerajićev grob i na njemu se zakleo da će osvetiti ovog mladog revolucionara.

1914 - Rođen je ruski državnik Jurij Vladimirovič Andropov, sovjetski lider od 1982. do smrti u februaru 1984. Od 1967. do 1982. bio je predsednik Komiteta državne bezbednosti, generalni sekretar vladajuće Komunističke partije je postao u novembru 1982, posle smrti Leonida Iljiča Brežnjeva, a predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza u junu 1983.

1919 - Direktnim letom od Njufaundlenda do Irske, koji je trajao 10 časova i 12 minuta, engleski piloti Artur Braun i DŽon Olkok prvi su preleteli Atlantik i za taj podvig dobili plemičke titule. U maju 1927. Atlantik je preleteo Amerikanac Čarls Lindberg koji je u avionu bio sam.

1919 - Rođen je italijanski filmski glumac i režiser Alberto Sordi. Igrao je u više od 200 filmova, a dvadesetak je režirao. U svet filma ušao je sa 15 godina, a tokom dugogodišnje karijere tumačio je galeriju likova, prikazujući duh Italijana, često s najkomičnije strane. Filmovi: gluma - "Pod suncem Rima", "Beli šeik", "Dangube", "Heroj našeg doba", "Moj sin Neron", "Veliki rat", "Mejd in Itali", "Mali, sasvim mali građanin", režija - "Oprostite, da li ste za ili protiv?", "Italijan u Americi", "Pomozi mi ljubavi".

1927 - Rođen je Hugo Prat, proslavljeni italijanski strip autor i ilustrator. Detinjstvo i ranu mladost proveo je po italijanskim kolonijama u Istočnoj Africi, i u Argentini, i to ga je trajno obeležilo. Njegova dela, neobična mešavina crtačke umešnosti i poetskog dara, smatraju se najvišim dometima devete umetnosti. Autor je čuvenog Korta Maltezea, koji je doživeo nebrojena izdanja, širom sveta. Više epizoda je ekranizovano, nakon Pratove smrti. Ostala dela: "Pustinjske škorpije", "Narednik Kirk", "Ana iz džungle", "Jezuita DŽo", "Sent Egzeperi", "Makumba".

1940 - Nemačka vojske zaobišla je (preko zemalja Beneluksa) 360 kilometara dugu "Mažino liniju", sistem odbrambenih utvrđenja izgrađen na istočnoj granici Francuske prema Nemačkoj.

1969 - Žorž Pompidu je izabran za predsednika Francuske.

1975 - Košarkaši Jugoslavije su na evropskom prvenstvu u Beogradu osvojili titulu prvaka pobedom nad reprezentacijom Sovjetskog Saveza.

1977 - Adolfo Suares i njegova koalicija Demokratskog centra dobili su prve slobodne izbore u Španiji posle 41 godine.

1982 - Argentinske snage koje su pokušale da preotmu Folklandska ostrva (Malvini) u južnom Atlantiku predale su se Britancima, čime je okončan rat u kojem je poginulo oko 1.000 ljudi.

1988 - Pakistanski predsednik Zija ul Hak objavio je da će islamsko šerijatsko pravo postati vrhovni zakon u Pakistanu.

1992 - Srpski pisac Dobrica Ćosić, dugogodišnji disident pod režimom Josipa Broza, izabran je za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Na položaju šefa države nije ostao ceo mandat - Savezna skupština mu je 1. juna 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke, izglasala nepoverenje, pod optužbom da je kršio Ustav.

1992 - Skupština Japana odobrila je angažovanje japanskih vojnika u inostranstvu, prvi put od Drugog svetskog rata.

1994 - Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose, posle istorijskog dogovora o međusobnom priznanju.

1996 - Umrla je američka pevačica Ela Ficdžerald, nekrunisana "kraljica džeza", savršene tehnike, izvanredne improvizatorske imaginacije i širokog glasovnog raspona. Čuveni su i njeni zajednički nastupi s velikim džez muzičarima poput Luisa Armstronga, Đuka Elingtona i Vilijama "Kaunta" Bejzija.

1999 - Severna Koreja je saopštila da je južnokorejska ratna mornarica potopila jedan njen brod u severnokorejskim teritorijalnim vodama Žutog mora, optuživši Seul da izazivanjem prvog pomorskog sukoba od okončanja Korejskog rata 1953. provocira novi rat na podeljenom poluostrvu.

2003 - Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji pobedom nad Hrvatskom.

2006 - Posle odluke Narodne Skupštine Srbije, od 5. juna, kojom se konstatuje samostalnost Republike Crne Gore, Vlada Srbije priznala je Crnu Goru kao nezavisnu državu.

2008 - Zvanično je proglašen novi ustav Kosova, kojim je ta srpska pokrajina definisana kao nezavisna država. Vlasti Srbije taj čin odbacile su kao pravno nevažeći i politički štetan.

2010 - Tragično je stradao Bekim Fehmiu, glumac koji je u Jugoslaviji 60-ih i 70-ih uživao veliku popularnost. Proslavio se crno-talasnom filmom "Skupljači perja" Saše Petrovića 1967. Upamćen je po ulozi vaspitača Žarka u "Specijalnom vaspitanju" Gorana Markovića. Često je igrao u evropskim produkcijama. Ostvario je oko 45 filmskih i TV uloga. Objavio je knjigu uspomena: "Blistavo i strašno".

2016 - Preminuo je Milorad Mandić Manda, glumac. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je Izuzetno aktivan kao glumac, i u brojnim filmskim ostvarenjima, od serije "Vuk Karadžić", do verovatno najzapaženije uloge u filmu "Lepa sela lepo gore", i u teatru, kao član pozorišta "Boško Buha". Vodio je brojne tv programe, poput dečjeg serijala "Bajka za laku noć".

2017 - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao Anu Brnabić za mandatara za sastav nove Vlade Srbije.

(Tanjug)