Na današnji dan 1893. rođen Mao Cetung; 1924. državnim udarom, uz pomoć graničnih jedinica Kraljevine SHS, vlast u Albaniji preuzeo Ahmed Zogu; 1972. umro Hari Truman

 BEOGRAD - Na današnji dan 1871. godine izašao je prvi srpski teatarski list "Pozorište", pokrenut od strane Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (osnovano 1861). List je, s povremenim prekidima, izlazio do 1908.

Danas je ponedeljak, 26. decembar, 360. dan 2022. Do kraja godine ima pet dana.

1716 - Rođen je engleski pisac Tomas Grej, pesnik klasicističke škole, kojeg ljubav prema prirodi i naglašena osećajnost čine pretečom romantizma. Njegova "Elegija napisana na seoskom groblju" smatra se jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom. Njegovu romantičnu pesmu "Bard" na srpski jezik prepevao je Jovan Jovanović Zmaj.

1734 - Rođen je engleski slikar DŽordž Romni, jedan od najvećih evropskih portretista 18. veka. Slikao je i istorijske kompozicije.

1792 - Rođen je engleski pronalazač i matematičar Čarls Bebidž, "otac" kompjutera. U nastojanju da stvori preciznije matematičke tabele, sinula mu je ideja o mehaničkom računaru koji bi mogao da memoriše informacije, ali nije uspeo da okonča izradu računske mašine. Bio je otvoreni kritičar Kraljevskog društva (akademija nauka), koje je optuživao za konformizam, kao i britanske matematičke nauke, smatrajući da je u senci negdašnjih ostvarenja Isaka Njutna.

1805 - U Požunu (danas Bratislava) Francuska i Austrija sklopile su mir, posle pobede vojske francuskog cara Napoleona I u bici kod Austerlica nad austrijskim i ruskim trupama. Francuska je dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i stvorila Rajnsku konfederaciju, državu-satelit Francuske, čime je smanjen značaj nemačkih država. Odredbe tog mira su poništene 1814. na Bečkom kongresu.

1825 - U Sankt Peterburgu su se na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I pobunili neki pukovi i zatražili donošenje ustava, ali je pobuna, poznata kao Dekabristički ustanak, odmah ugušena.

1883 - Rođen je francuski slikar Moris Utrilo. Bio je samouk, izuzimajući poduke od strane majke, slikarke Suzan Valadon. Slikanjem se bavio kao terapijom između čestih boravaka na klinikama, gde je lečen od nervnog rastrojstva. Mimo svih slikarskih struja, izgradio je osoben stil. Prava snaga njegove umetnosti je u tome što nije slikao ono što vidi, nego je, kao preteča modernizma, prikazivao osećanja. Najčešći njegovi motivi su pejzaži gradova.

1890 - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Itaku, utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.

1891 - Rođen je američki pisac Henri Miler. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske lepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i slikarstvom. Dela: romani "Crno proleće", "Jarčeva obratnica", "Rakova obratnica", "Mirni dani u Klišiju", trilogija "Ružičasto raspeće" ("Pleksus", "Neksus", "Seksus"), putopis "Kolos iz Marusija", meditativno-kritička proza "Kosmološko oko", "Mudrost srca", "Nedelja posle rata", "Knjige mog života".

1893 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cetung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice Crvene armije stvorio je s Ču Deom 1931. a šef partije postao je 1935. U oktobru 1934. s Čuom je otpočeo "Dugi marš" svojih jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka i u borbama s japanskom okupacionom armijom. Suočen s unutrašnjim teškoćama, krajem pedesetih godina 20. veka priklonio se diktatorskim metodama vladavine što je kulminiralo u tzv. Kulturnoj revoluciji 1960-ih.

1898 - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum, prema kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.

1908 - Amerikanac afričkog porekla DŽek DŽonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.

1914 - Rođen je američki glumac Ričard Vidmark. Upamćen je po brojnim karakternim ulogama, po pravilu negativnih filmskih likova, najčešće u vesternima. Filmovi: "Žuto nebo", "Panika na ulicama", "Vrt zla", "Alamo", "Dva jahača". Nominovan je za Oskara, za ulogu ubice psihopate, u filmu "Poljubac smrti" 1947.

1924 - Državnim udarom, uz pomoć graničnih jedinica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vlast u Albaniji preuzeo je Ahmed Zogu, zbacivši vladu Fana Nolija. Zogu je do tada bio emigrant u Kraljevini SHS, primao je pomoć vlade i važio za eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s Italijom zaključio Tiranski pakt kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu se proglasio 1928. a kada je 1939. fašistička Italija napala njegovu zemlju pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.

1941 - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom", Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih je grad umnogome razoren.

1943 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.

1971 - Izražavajući ogorčenje američkom avanturom u Vijetnamu, 16 američkih veterana iz rata u toj zemlji na jugoistoku Azije, zauzelo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

1972 - Umro je bivši predsednik SAD Hari Truman, koji je posle smrti Frenklina Ruzvelta u aprilu 1945. postao šef države i ostao na tom položaju do 1953. U Drugom svetskom ratu u avgustu 1945. naredio je bacanje atomskih bombi na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, koje su usmrtile više od 150.000 civila. Objavio je 1947. doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama "ugroženim komunističkim pokretima" i tako podstakao "hladni rat". Uveo je SAD 1950. u korejski sukob i počeo je program izgradnje vojnih baza i remilitarizacije Zapadne Nemačke. Vlada SAD je 1951. od "Maršalovog plana" i "Trumanove doktrine" sačinila plan ekspanzije Zapada i osnivanja vojnih paktova. Tada su doneti i propisi koji su u SAD onemogućili sindikalno organizovanje radnika, a njegovu vladavinu obeležila je i desničarska kampanja predvođena republikanskim senatorom DŽozefom Makartijem.

1975 - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, avion tipa "TU-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1989 - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle streljanja Nikolae Čaušeskua.

1994 - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marselju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su alžirski islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1998 - Vladi Kambodže predale su se vođe maoističkog pokreta "Crvenih Kmera" Kije Sampan i Nun Čea.

2001 - Vrhovni savet Ruske Federacije i Belorusije doneo je odluku u Moskvi, da od 2005. ruska rublja bude zajednička valuta u obe zemlje.

2003 - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistok Irana poginula je 26.271 osoba, više hiljada je povređeno, a kao nestalo vodi se 525. Epicentar zemljotresa bio je u blizini turističkog mesta Bama, u kome je porušeno oko 70 odsto zgrada.

2003 - Umro je američki slikar i vajar bit generacije Voli Hedrik, koji je kroz svoja dela, u kojima preovlađuju političke teme, izražavao protivljenje ratovima u Koreji i Vijetnamu.

2004 - DŽinovski morski talas - cunami, izazvan zemljotresom jačine 8,9 stepeni Rihterove skale u blizini indonežanskog ostva Sumatra, zapljusnuo je obale Indonezije, Šri Lanke, Indije, Tajlanda, Maldiva i Malezije, usmrtivši više od 280.000 osoba.

2005 - Umro je američki glumac Vinćente Skjaveli, koji je snimio 98 filmova, među kojima "Let iznad kukavičjeg gnezda", "Duh", "Amadeus", "Blejd Raner","Valmon", "Narod protiv Larija Flinta". Igrao je i u TV serijama, kao što su "Poroci Majamija" i "Starski i Hač".

2006 - U eksploziji naftovoda u predgrađu Lagosa poginulo je više od 850 lica, a oko 60 je teško povređeno. Nigerija, najveći proizvođač nafte u Africi, poznata je po kriminalnim grupama koje oštećuju naftovode radi pljačke, pri čemu neretko dolazi do nesreća. Prilikom eksplozije izgorelo je više od 60 obližnjih kuća kao i 52 vozila.

2011 - Filipinski zvaničnici saopštili su da je broj poginulih u toj zemlji, kao posledica tajfuna, u jednoj od najgorih prirodnih katastrofa koja je pogodila Filipine, 1.249, dok se oko 1.100 lica vode kao nestali. Uništeno je više od 10.000 kuća i raseljeno više od 300.000. Tu ostrvsku zemlju svake godine pogodi oko 20 oluja i tajfuna ali je ovaj bio posebno razoran.

2012 - U Kini je puštena u saobraćaj najduža linija superbrze pruge u svetu, koja povezuje Peking i Guangdžou na jugu te zemlje. Vozom koji se kreće brzinama oko 300 kilometara na sat, pri čemu je maksimalna mogućnost 350 km/h, taj put prelazi se za osam sati.

2020 - Aviokompanija Montenegro erlajns (MA) obustavila je rad nakon 26 godina postojanja. Tog dana obavljen je poslednji let na relaciji Tivat - Podgorica. Kompanija je obustavila rad zbog poslovne nesolventnosti.