Na današnji dan 1890. umro Laza Lazarević; 1882. počeo Hercegovačko-bokeljski ustanak srpskog naroda protiv Austro-Ugarske; 1943. jedinice Crvene armije počele uništavanje opkoljene nemačke Šeste oklopne armije kod Staljingrada

 NOVI SAD - Na današnji dan 1890. godine umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu, a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je "Švabica" ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke, sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom, imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter".

Danas je ponedeljak, 10. januar, deseti dan 2022. Do kraja godine ima 355 dana.

1769 - Rođen je francuski oficir Mišel Nej, jedan od najvećih maršala cara Napoleona I, koji se istakao u nizu bitaka i pohoda. Posle Napoleonovog pada optužen je za izdaju, osuđen na smrt i pogubljen 1815.

1778 - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: "Systema naturae", "Philosophia botanica", "Genera plantarum", "Species plantarum".

1793 - Francuz Žan Pjer Blanšar izveo je prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.

1862 - Umro je američki pronalazač Semjuel Kolt, po čijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.

1863 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.

1882 - Počeo je Hercegovačko-bokeljski ustanak Srpskog naroda protiv Austro-Ugarske. Osim opterećenja nametima, ogorčenje koje je izazvalo bunu bilo je posledica novog Zakona o vojnoj obavezi koji je podrazumevao regrutovanje svih bez razlike. Nakon nekoliko meseci Austrougarska je suzbila ustanak.

1889 - Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.

1909 - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo. Drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kod Beograda.

1910 - Rođena je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata. Debitovala je 1928. u "Kirov teatru", odmah iskazavši raskošan talenat, a ubrzo je postala prvakinja "Boljšoj teatra". Briljantno je tumačila vodeće role u baletima "Labudovo jezero", "Uspavana lepotica", "Krcko oraščić", "Žizela", "Pepeljuga", "Romeo i Juluja". Po okončanju igračke karijere postala je baletski pedagog u koreografskoj školi "Boljšoj teatra".

1913 - Rođen je čehoslovački državnik Gustav Husak, koji je na čelo KP Čehoslovačke došao posle sovjetske vojne intervencije 1968. zamenivši Aleksandera Dubčeka, a 1975. postao je šef države. Bio je jedan od vođa Slovačkog ustanka u Drugom svetskom ratu 1944. a kao "slovački nacionalista" period od 1951. do 1960. proveo je u zatvoru. Pod pritiskom javnosti podneo je 1989. ostavku na funkciju predsednika Čehoslovačke.

1917 - Umro je Bafalo Bil legendarna ličnost istorije Amerike u vreme osvajanja prostranstava na zapadu današnjih SAD. Rođen je kao Vilijam Frederik Kodi, a nadimak je stekao kao vešt lovac na bizone. U poznijim godinama obilazio je svet u sklopu jednog cirkusa prikazujući svoje neobične veštine. Sa svojim cirkusom gostovao i u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

1920 - U Ženevi je izabrano veće Društva naroda. Tvorac organizacije bio je američki predsednik Vudro Vilson, ali je ideja naišla na najveći otpor baš u SAD, koje nikad nisu pristupile Društvu, a Sovjetski Savez je to učinio tek 1934. Društvo je dospelo u krizu u vreme italijanske agresije na Etiopiju i bilo je potpuno nemoćno da reaguje na agresivne poteze Nemačke uoči Drugog svetskog rata.

1922 - Artur Grifit je postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

1926 - Abdul Aziz ibn Saud proglasen je za kralja Hedžasa, U Velikoj mošeji u Meki. Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašću ujedinila dinastija Saudita, postaće (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s prekidima. Posle Prvog svetskog rata pripojili su Hedžas u kom se nalaze najveće svetinje islama - Meka i Medina, da bi početkom tridesetih oformili novu državu, najveću u Arabiji.

1928 - Sovjetska vlada je ispunila nalog Staljina i proterala je iz zemlje Trockog, jednog od prvaka Oktobarske revolucije. Trocki je ubijen u izbeglištvu u Meksiku 1940. najverovatnije po Staljinovom nalogu.

1943 - Jedinice Donskog fronta Crvene armije počele su u Drugom svetskom ratu uništavanje opkoljene nemačke Šeste oklopne armije kod Staljingrada, pošto je nemačka komanda odbila kapitulaciju.

1946 - U Londonu je počela prva sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, čime je Društvo naroda zvanično prestalo da postoji.

1951 - Umro je američki pisac Sinkler Luis, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1930. Ismevao je zablude i samoobmane američkog društva, pisao je protiv rasne diskriminacije. U realističko-satiričnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare, sveštenike, sudije, sitno građanstvo, ali i poslovne ljude, industrijalce. Dela: romani "Dr Erousmit", "En Vikers", "Elmer Gantri", "Glavna ulica", "Bebit", "Dodsvort", "Mentrep", "Kraljevska krv", "To je ovde nemogućno" (vizija fašizacije SAD).

1957 - Harold Makmilan je postao premijer Velike Britanije, dan posle ostavke Entonija Idna, kompromitovanog britanskom agresijom na Egipat u oktobru 1956.

1969 - Švedska je kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1971 - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela "Koko" Šanel, jedan od svetskih "modnih diktatora" 20. veka. Šest decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom.

1984 - Umro je princ Laosa Suvana Fuma, predsednik vlade te zemlje u više navrata do 1975. kada je dolaskom na vlast komunista političko ustrojstvo Laosa potpuno izmenjeno.

1991 - Generalni sekretar UN Havijer Peres de Kueljar otputovao je u Bagdad, ali nije uspeo da spreči Zalivski rat u kojem su zapadne zemlje, pod vođstvom SAD, nanele težak poraz iračkoj armiji, koja je prethodno okupirala Kuvajt.

1996 - Izrael je pustio iz zatvora stotine Palestinaca, nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.

1997 - U Sofiji je nekoliko desetina hiljada ljudi demonstriralo protiv vlade Socijalističke partije Bugarske, a najvatreniji demonstranti probili su policijski kordon, upali u zgradu skupštine i demolirali je.

2002 - Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić dobrovoljno se predala Haškom tribunalu.

2004 - SAD su formalno objavile da je oboreni irački predsednik, uhvaćen 13. decembra 2003, neprijateljski ratni zarobljenik.

2007 - Umro je Karlo Ponti, italijanski filmski producent. Na dugoj listi dela koja je producirao nalazi se i remek-delo Mikelanđela Antonionija iz 1966. godine "Blow Up" i film Dejvida Lina "Doktor Živago" iz 1965. za koji je bio nominovan za Oskara. Sarađivao je i sa čuvenim režiserima kao što su Federiko Felini i Žan Lik Godar. Kao producent Ponti je otkrio Sofiju Loren s kojom se docnije i venčao.

2011 - Preminuo je Borivoje Bora Kostić, fudbaler, igrač Crvene zvezde, reprezentativac, jedan od najboljih strelaca našeg fudbala uopšte. U bivšoj Jugoslaviji dve

(Tanjug)