Na današnji dan 1809. poginuo Stevan Sinđelić; Rođen Klint Istvud; 1999. NATO gađao centar Novog Pazara i ubio 23 civila, u Surdulici gađana bolnica i ubijeno 20 civila; 1961. obešen Adolf Ajhman

 NOVI SAD - Na današnji dan 1594. godine umro je italijanski slikar Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka. S lakoćom je slikao kompozicije ogromnih dimenzija, koje odlikuje upotreba dramatičnih svetlosnih efekata, pri čemu je očuvao osećanje i za najmanje pojedinosti. Smatra se pretečom baroka. Radio je u rodnoj Veneciji, u kojoj su i sačuvana glavna njegova dela: "Raj" u Duždevoj palati, "Tajna večera" u crkvi San Đorđo Mađore, "Raspeće" u Skuoli di San Roko.

Danas je nedelja, 31. maj, 151. dan 2020. Do kraja godine ima 214 dana.

1793 - U Francuskoj je potpunim preuzimanjem vlasti od strane Jakobinaca započela faza terora.

1809 - Poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sinđelić, resavski vojvoda, ispalivši iz kubure hitac u skladište municije u šancu na uzvišenju Čegar kod Niša, u jeku borbe s brojno nadmoćnim Turcima u Prvom srpskom ustanku. Eksplozija je digla šanac u vazduh, usmrtivši i branioce i 6.000 Turaka koji su upali u utvrđenje. Sinđelić se u maju 1809. sa 3.000 Resavaca pridružio ustanicima koji su nameravali da oslobode Niš. Na Čegru je bio u najisturenijem od šest srpskih šančeva i na njega je napad usmerio komandant niške tvrđave Kuršid paša, ali su ustanici odbili više turskih juriša. Pošto je uvideo da branioci, uprkos neviđenom herojstvu, ne mogu da odole turskoj sili, zapalio je skladište municije. Posle bitke paša je, da bi zastrašio Srbe, naredio da se od glava poginulih ustanika ozida kula, koja je dobila naziv Ćele-kula. Prvobitno su na njoj bile 952 lobanje, a sada je ostalo nekoliko desetina. Sinđelić je učestvovao u svim borbama u Pomoravlju od početka ustanka 1804. i istakao se u bojevima na Ivankovcu 1805, kad je za pokazanu hrabrost dobio čin vojvode, i na Deligradu 1806. pod komandom Petra Dobrnjca.

1809 - Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn, predstavnik "bečkih klasičara", tri decenije kapelmajstor na dvoru mađarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela. Inspirisao se austrijskim, mađarskim, nemačkim, francuskim, ruskim folklorom. Napisao je više od 100 simfonija, komponovao je gudačke kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije. Dela: simfonije "Jutro", "Podne", "Veče", "Oproštajna", "Marija Terezija", "Oksfordska", "Medved", "Kokoška", "Kraljica", "Vojna", "Časovnik", gudački kvarteti "Sunčevi kvarteti", "Ruski kvarteti", oratorijumi "Stvaranje sveta", "Godišnja doba", opera "Apotekar".

1819 - Rođen je američki pisac Volt Vitmen, pesnik slobode i demokratičnosti. Bio je štamparski radnik, drvodelja i učitelj. Osnovu njegovih pesama, napisanih u nekonvencionalnoj formi slobodnog stiha, čini opšti panhumanizam. Snažno je uticao na modernu peziju, posebno najvažnijom zbirkom pesama "Vlati trave".

1842 - U Beogradu je osnovano Društvo srbske slovesnosti, posle priprema koje su započele septembra 1841. Osnivači su bili Jovan Sterija-Popović i Atanasije Nikolić. Prvi članovi Društva bili su: Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović i Isidor Stojanović. Društvo je suspendovano u januaru 1864. godine zato što je za članove izabralo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Hercena. Rad Društva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko učeno družtvo, od novembra 1886. Kralj Milan ga preimenuje i diže na viši nivo kao Kraljevsko srbsku akademiju (od 1887. Srpska kraljevska akademija) a posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.

1859 - Počeo je da radi veliki sat, nazvan "Big Ben" na kuli britanskog Parlamenta u Londonu.

1896 - Održana je prva fudbalska utakmica u Beogradu (i u tadašnjoj Kraljevini Srbiji). Utakmica je održana u donjem gradu kod kule Nebojša, a igrali su članovi Loptačke sekcije Gimnastičkog društva "Soko". Prvu fudbalsku loptu u Beograd doneo je te godine Hugo Buli sa školovanja u Nemačkoj.

1902 - Mirom u Verenigingu, južno od Johanesburga, kojim je završen Britansko-burski rat, Buri su prisiljeni da priznaju vrhovnu vlast Velike Britanije. Istog dana 1910. ujedinjene su britanske kolonije Natal i Kepland i do rata slobodne burske države Transval i Oranje i oformljena je Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona. Godine 1961. istupanjem iz Komonvelta ona postaje Južnoafrička republika.

1924 - Kina je priznala Sovjetski Savez.

1929 - Rođen je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac Ljubomir Ljuba Tadić. Debitovao je na sceni kragujevačkog teatra "Joakim Vujić" 1944. Studirao je na glumačkoj akademiji u Beogradu. Širokog dijapazona, snažne emotivnosti i temperamenta, odigrao je stotine uloga. Osvojio je sva nacionalna pozorišna i filmska priznanja, među kojima i dve nagrade za životno delo - "Dobričin prsten" u oblasti teatra i "Pavle Vuisić" za filmsku umetnost.

1930 - Rođen je američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud, koji karijeru počeo ulogama u italijanskim "špageti-vesternima" Serđa Leonea, posle čega je sarađivao s nizom značajnih američkih sineasta, posebno s Donom Zigelom. Filmovi: "Za šaku dolara", "Za nekoliko dolara više", "Dobar, ružan, zao", "Šerif u Njujorku", "Prljavi Hari", "Bekstvo iz Alkatraza", "Noć jeze", "Neočekivani spasilac", "Kazna na planini Ejger", "Odmetnik DŽesi Vols", "Brončo Bil", "Crvena lisica", "Iznenadni sudar".

1931 - U Bahreinu je pronađena nafta i to je prva zalivska zemlja u kojoj su utvrđena takva nalazišta.

1961 - Južna Afrika proglašena je republikom s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom i napustila je Britanski komonvelt.

1962 - U Izraelu je obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, tokom Drugog svetskog rata glavni egzekutor zamisli Adolfa Hitlera o "konačnom rešenju" jevrejskog pitanja. U sudskom procesu je utvrđeno da je kriv za smrt šest miliona ljudi.

1970 - U zemljotresu u Peruu poginulo je više od 70.000 ljudi, 20.000 je nestalo i 200.000 povređeno, a gradovi Jungaj, Huares i Čimbote potpuno su razoreni.

1991 - U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle skoro 16 godina okončan građanski rat u toj afričkoj zemlji.

1992 - Održani su prvi višestranački izbori za Veće građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

1994 - U Bosni i Hercegovini je za prvog predsednika muslimansko-hrvatske federalne jedinice izabran Krešimir Zubak.

1999 - Dvadesetak projektila ispaljenih iz aviona NATO na stambene zgrade u centru Novog Pazara usmrtilo je 23 civila, uključujući dvogodišnjeg Marka Simića. U Surdulici su direktnim pogocima avijacije NATO razorene Specijalna bolnica za plućne bolesti i Dom staraca, pri čemu je ubijeno 20 civila. Civilni ciljevi gađani su i u drugim mestima širom Srbije, poput visokonaponskih postrojenja Elektroprivrede Srbije u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, postrojenja u termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu i dalekovod između Obrenovca i Beograda, posle čega je više miliona ljudi ostalo bez struje.

2000 - Hongkong je zatvorio poslednji vijetnamski kamp, okončavši tako četvrtvekovnu sagu ljudi iz čamaca na teritoriji te južne kineske provincije.

2005 - Mark Felt, penzionisani visoki funkcioner američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), saopštio da je bio "Duboko grlo" - glavni izvor informacija novinarima "Vašington posta" u otkrivanju afere Votergejt (provala u kancelariju Demokratske stranke u zgradi Votergejt u Vašingtonu 1974.) zbog koje je američki predsednik Ričard Nikson primoran da podnese ostavku.

2006 - U Bagdadu su pronađena 42 tela, s vidnim tragovima mučenja. Prema povredama, većina žrtava ubijenih vatrenim oružjem prethodno je bila vezana.

2006 - Vlada Republike Srbije konstatovala je da Republika Srbija preuzima državno - pravni kontinuitet i postaje sledbenik Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Republička referendumska komisija, zvanično je, istog dana u Podgorici potvrdila da je referendum o državnom statusu, održan 21. maja u Crnoj Gori, ispunio uslov Evropske unije, odnosno da je 55 odsto birača izašlih na glasanje podržalo nezavisnost.

2012 - Preminuo je Radovan Bigović, teolog i filozof, profesor, u dva navrata i dekan, Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

2017 - Pobednik predsedničkih izbora Aleksandar Vučić, tokom svečane sednice Skupštine položio je zakletvu, čime je i formalno postao predsednik Srbije.

(Tanjug)