Na današnji dan 1721. Petar Veliki proglašen imperatorom cele Rusije; Rođeni Marija Antoaneta i Jozef Radecki; Poginuo Petar Drapšin; Umro Veljko Kadijević; 1938. Hortijeva Mađarska zaposela južnu Slovačku

NOVI SAD - Na današnji dan 1962. godine umro je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske borio se u Prvom svetskom ratu, da bi se tokom Drugog svetskog rata našao u zarobljeničkom logoru. Književno ime i popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija" koji čine "Devetsto četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Ostala dela: romani "Smena generacija", "Velika zabuna", "Likovi u senci", dela iz botanike "Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera", "Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera", "Sistematika lekovitog bilja".

1687- U Osmanskom carstvu u pobuni je zbačen sultan MuhamedIVi na prestolu ga je nasledio mlađi brat SulejmanIII.

1721- Posle ratova protiv Turske i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen imperatorom cele Rusije (ruska tradicionalna titula - car, više se nije zvanično koristila).

1755- Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga LujaXVI, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Bila je jedna od najomraženijih ličnosti Francuske u vreme izbijanja revolucije u toj zemlji 1789. godine. Upamćena je po izjavi: "Ako nemaju hleba, nek jedu kolače", koju najverovatnije nikada nije izrekla. Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog sudskog procesa, pogubljena je na giljotini pred 300.000 Parižana.

1766- Rođen je austrijski vojskovođa feldmaršal Jozef Radecki, vojni reformator i austrijski nacionalni heroj, češkog porekla. Učestvovao je u bojevima protiv francuskog cara Napoleona I u Italiji i na Rajni, i u gušenju italijanskih ustanaka protiv Austrije 1830, 1831, 1848. i 1849. Posle pobeda nad Italijanima 1848. kod Kustoce i 1849. kod Navare postao je guverner Lombardijsko-venecijanske oblasti. Najpoznatiji austrijski vojni marš, iz pera Johana Štrausa, posvećen je njemu.

1789- U Francuskoj je konfiskovana sva imovina rimokatoličke crkve.

1815- Rođen je engleski matematičar DŽordž Bul, najznačajniji tvorac savremene matematičke logike i "Bulove algebre", ključne za razvoj računara. Zbog siromaštva završio je samo osnovnu školu, ali je sam naučio klasične jezike i francuski, nemački i italijanski. Na osnovu objavljenih matematičkih radova, 1849. postavljen je za profesora matematike na koledžu u Korku, posle čega je napisao najznačajnije delo "Istraživanja zakona mišljenja".

1891- Rođen je srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Proučavao je klasične jezike i indoevropsku lingvistiku. Bio je kourednik časopisa Balkanološkog instituta (tada Balkanskog) u Beogradu - "Revue internationale des etudes balkaniques". Dela: "O Ilijadi i njenom pesniku", "Iz klasične i savremene aloglotije", "Problem bukve i protoslovenske domovine", "Grci i Pelasti", "Dve vrste Aristotelove tragedije", "Sa balkanskih istočnika", "Carmen arvale", "Patriculae Pelesticae".

1906- Rođen je italijanski filmski režiser Lukino Viskonti, jedan od začetnika neorealizma. Filmovi: "Opsesija", "Zemlja drhti", "Senso", "Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Drage zvezde Velikog Medveda", "Zatvoreni porodični krug", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino".

1911- Rođen je grčki pisac Odisej Alepudelis, poznat kao Odisej Eliti, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1979. čiju poeziju odlikuje retko leksičko bogatstvo. Dela: zbirke pesama "Orijentacije", "Klepsidre nepoznatog","Dostojno jest", "Junačna i tužna pesma za mlađeg poručnika poginulog u Albaniji", "Šest i jedno kajanje za nebo", "Vrhovno sunce", "Monogram", eseji "Otvorena knjiga".

1917- Velika Britanija se Balfurovom deklaracijom založila za osnivanje jevrejske države u Palestini. Prvi suveren neke strane države koji je podržao deklaraciju o osnivanju jevrejske države bio je srpski kralj Petar I Karađorđević.

1923- Umro je Stevan Aleksić, jedan od najvećih srpskih slikara. Studirao je u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je restaurirao ikone i slike na svodovima lokalne srpske crkve. Obnovio je ikone i freske u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu (sada Jaša Tomić). Najznačajniji i najobimniji rad obavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu: 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetih.

1930- Haile SelasijeIkrunisan je za cara (negus) Etiopije.

1938- Na osnovu "Prve bečke arbitraže" Hortijeva Mađarska je zaposela južnu Slovačku, iskoristivši nemačku okupaciju tzv. Sudeta u Češkoj (i Moravskoj).

1944- Centralni komitet Bugarske radničke partije (komunista) je u pismu generalnom sekretaru Komunističke partije Jugoslavije Josipu Brozu Titu priznao krivicu zbog zločina bugarskih okupatora u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.

1945- Poginuo je, nesrećnim slučajem, narodni heroj Petar Drapšin, general, dobrovoljac u Španskom građanskom ratu, jedan od organizatora ustanka u Hercegovini. Bio je komandant 12. divizije, Šestog udarnog korpusa i Četvrte armije i Prve tenkovske armije. Vojničke sposobnosti je ispoljio naročito u oslobađanju Istre i Trsta.

1950- Umro je engleski pisac irskog porekla DŽordž Bernard Šo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. Bio je smeo satiričar i neobično duhovit literata. U oštrom, ali šaljivom tonu, prikazivao je protivrečnosti britanskog društva. Pisao je i na političke i ekonomske teme. Bio je poznat kao dobar govornik i takođe kao pozorišni i muzički kritičar. Dela: "Pigmalion", "Čovek i natčovek", "Vraćanje Metuzalemu", "Kuće udovičke", "Sveta Ivana", "Major Barbara", "Kandida", "Zanat gospođe Vorn", "Lekar u nedoumici", "Cezar i Kleopatra", zbirka "Tri pozorišna komada za puritance".

1953- Pakistan je odlukom skupštine promenio ime u "Islamska republika Pakistan".

1958- Poslednji britanski vojnici napustili su Jordan.

1963- U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijen je predsednik Ngo Din Dijem.

1964- U Saudijskoj Arabiji s prestola je svrgnut kralj Saud, a kraljem je proglašen princ Fejsal.

1976- Za predsednika SAD izabran je kandidat Demokratske stranke DŽimi Karter.

1978- Dvojica sovjetskih kosmonauta s vasionskog broda "Saljut 6" vratila su se na Zemlju, postavivši nov rekord boravka u vasioni - 139 dana i 14 časova.

1990- Skupština Mozambika usvojila je novi ustav kojim je u toj afričkoj zemlji uspostavljena višepartijska demokratija.

1994- Više od 430 osoba poginulo je na jugu Egipta u požaru posle eksplozije velikog skladišta nafte.

1995- Bivši ministar odbrane Južne Afrike Magnus Malan i 10 penzionisanih viših oficira uhapšeno je pošto su optuženi za više ubistava u vreme režima aparthejda.

1998- Uragan "Mič" utihnuo je posle sedmice tokom koje je izazvao ogromna razaranja u Centralnoj Americi i smrt najmanje 9.000 osoba, najviše u Hondurasu i Gvatemali.

2003- Sveštenik američke episkopalne crkve Kenon DŽin Robinson postavljen je na dužnost episkopa, iako se javno izjasnio kao homoseksualac.

2004- Umro je šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Zajed bin Sultan el Nahajan, koji se nalazio na čelu Emirata od sticanja nezavisnosti od Britanije i formiranja unije 1971. Zaslužan je za razvoj svoje zemlje i njeno transformisanje u svetski finansijski i bankarski centar.

2004- Teo van Gog, holandski filmski i književni stvaralac, ubijen je u Amsterdamu, dva meseca posle prikazivanja na holandskoj televiziji njegovog kratkometražnog filma "Potčinjenost" na temu položaja žena u muslimanskim zemljama. Van Gog je autor oko 20 filmova i tri knjige.

2005- U eksploziji automobila-bombe u blizini džamije u iračkom gradu Musajibu poginulo je 29 osoba, a 62 su povređene.

2006- Republička izborna komisija je proglasila konačne rezultate referenduma o potvrđivanju novog ustava Srbije, prema kojima je na referendum izašlo 54,91 odsto ili 3.645.517 birača. Za novi ustav glasala su 3.521.724 birača, odnosno 53,04 odsto.

2007- Umro je Igor Mojsijev, ruski koreograf, osnivač i doživotni rukovodilac Državnog akademskog ansambla narodnih igara. Od 1936. rukovodilac je ansambla narodnih igara Narodnog teatra i tokom šest decenija nalazio se na njegovom čelu. Godine 1943. godine osnovao je prvu u svetu profesionalnu školu narodnih igara. Koreografski koncertni ansambl (sada Moskovski teatar klasičnog baleta) osnovao je 1966. Nosilac je brojnih nagrada, među kojima su i tri Ordena Lenjina. UNESKO mu je dodelio Medalju Mocarta.

2008- Preminuo je Borivoje Bora Ivković, dugogodišnji predsednik Biciklističkog saveza Srbije i direktor biciklističke trke "Kroz Srbiju". Na čelu Biciklističkog saveza Srbije Ivković se nalazio od 1963. do 1973. Obnovio je 1963. trku "Kroz Srbiju" koja je vožena dva puta pre Drugog svetskog rata, 1939. i 1940. Počasni predsednik Biciklističkog saveza Srbije postao je 2002.

2014- Preminuo je Veljko Kadijević, general, poslednji ministar odbrane Jugoslavije. Bio je učesnik NOB-a, a posle Drugog svetskog rata nastavio je vojnu karijeru. Od 1988. do 1992. godine, bio je savezni ministar odbrane SFRJ. Poslednje godine života proveo je u Rusiji.

(Tanjug)