Na današnji dan 1389. odigrala se Kosovska bitka; 1881. potpisana Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske; Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda; Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu

 BEOGRAD - Na današnji dan godine 1389. godine na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj "Srbljem i Bosni" Tvrtko I Kotromanić, koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića, pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. Nesporna posledica bila je da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu "Il Regno degli Slavi" (Kraljevstvo Slovena) objavljenom 1601 - koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.

Danas je ponedeljak, 28. jun, 179. dan 2021. Do kraja godine ima 186 dana.

1491 - Rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je raskidom s rimokatoličkom crkvom izveo crkvenu reformaciju proglašenjem Anglikanske crkve (1534.) nezavisne od Vatikana, s kraljem kao vrhovnim verskim poglavarom. Ženio se šest puta, pošto nije imao muškog naslednika, a s Rimom je raskinuo pošto nije dobio dozvolu da se razvede od Katarine Aragonske i oženi Anom Bolen. Proširio je vlast na Vels, Škotsku i Irsku i uspešno je izgradio jaku flotu, temelj kasnije engleske pomorske moći.

1577 - Rođen je flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka. Sjedinio je najbolje tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

1629 - Mirom u Aleu okončana je pobuna Hugenota u Francuskoj.

1690 - Posle poraza Austrijanaca u ratu s Turcima, u kojem je kao saveznik Beča predvodio Srbe, patrijarh srpski Arsenije III Čarnojević je na Kalemegdanu u Beogradu održao sabor srpskih episkopa i sveštenstva sa obe strane Save i Dunava. Sabor je priznao Leopolda I Habzburškog za kralja Srbije. Patrijarh je tih dana, posredstvom episkopa Isaije Đakovića, pregovarao s austrijskim carem Leopoldom I o prelasku preko Save i Dunava, i Srbi su krenuli na sever dva dana pre nego što su Turci ponovo zauzeli Beograd. Naselili su se na širokom prostoru Ugarske (oko 50 varoši), najviše na teritoriji današnje srpske Vojvodine, ali i mnogo severnije poput Sent Andreje ili Budima koji je dugo bio važno središte Srba. Velika seoba veoma je povećala brojnost Srba na tim teritorijama, ali i ranije su Srbi na prostoru današnje Vojvodine bili brojni. Fruškogorski i južnobanatski manastiri vekovima su stariji od Čarnojevićeve seobe, što svedoči o brojnosti tamošnjeg srpskog življa.

1712 - Rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno "Deklaracije o pravima čoveka i građanina". Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao je prvobitno "prirodno stanje", uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu "Emil". Religiozni deo tog dela, "Ispovest savojskog vikara", ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu "Seoski vrač", melodramu "Pigmalion" i napisao je "Muzički leksikon", "Disertaciju o modernoj muzici", "Pismo o francuskoj muzici". Ostala dela: "Društveni ugovor", "Rasprava o naukama i umetnostima", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima", "Julija ili Nova Eloiza", "Pismo Dalamberu", "Pisma sa planine", "Ispovesti".

1836 - Umro je američki državnik DŽejms Medison, "otac američkog ustava", predsednik SAD od 1809. do 1817. Sa Aleksanderom Hamiltonom i DŽonom DŽejem napisao je "Federalističke spise" zbog pridobijanja podrške za ratifikaciju ustava koji je umesto konfederacije učvrstio uniju federalnih država SAD.

1838 - Krunisana je britanska kraljica Viktorija I, godinu dana pošto je nasledila presto. Tokom njene vladavine do 1901. često nazivane "viktorijanskom epohom", moć Britanske imperije i njeno kolonijalno carstvo su dostigli vrhunac.

1867 - Rođen je italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom "Gole maske". Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke "Priče za jednu godinu", "Smrt na leđima", romani "Pokojni Matija Paskal", "Njen muž", drame "Đakomino", "Henri IV", "Šest lica traže pisca".

1873 - Rođen je Aleksis Karel, francuski hirurg, biolog i pisac, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1912. Njegova otkrića o prenosu (transplantaciji) tkiva i održavanju živog tkiva van organizma donela su mu priznanje Nobelove fondacije i svetski ugled. Unapredio je i hirurgiju krvnih sudova. Njegovo filozofsko-publicističko delo "Čovek nepoznanica" objavljeno 1935. donelo mu je opštu popularnost širom sveta. Bio je izuzetno religiozan, čak mistik. Kao saradnik vlade maršala Petena, optužen je za kolaboraciju sa okupatorom ali je umro pre sudske presude.

1881 - S dozvolom srpskog kneza Milana Obrenovića, razočaranog politikom Rusije, potpisana je Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske. Posle izjava austrijskih zvaničnika da se Austro-Ugarska ne protivi širenju Srbije na jug, ministar spoljnih poslova Čedomilj Mijatović je, bez znanja Predsednika Ministarskog saveta (Vlade) Milana Piroćanca, zaključio Tajnu konvenciju. Kralj Milan, tada knez, je tim činom obezbedio Srbiji više decenija stabilnosti i sveopšteg napretka.

1902 - Kongres SAD ovlastio je predsednika Teodora Ruzvelta da za 40 miliona dolara otkupi prava francuske panamske kompanije i od Kolumbije preuzme stalni nadzor nad zonom Panamskog kanala u kolumbijskoj pokrajini Panami. Posle pobune podstaknute iz SAD, 3. novembra 1903. osnovana je država Panama koju je prvi priznao Vašington i posle samo 15 dana zaključen je ugovor kojim je za 10 miliona dolara kupljena široka zona u području Panamskog zemljouza.

1914 - U Sarajevu je nacionalni revolucionar iz organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip, ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Austro-Ugarska je iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući je, neosnovano, da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila odgovornost, Austro-Ugarska joj je objavila rat i napala je, čime je započela Prvi svetski rat. Prethodno je na Ferdinanda bombom atentat pokušao Nedeljko Čabrinović, bezuspešno. Atentatori su pohvatani i osuđeni: Veljko Čubrilović i Danilo Ilić na smrt, a Princip, Čabrinović i Trifko Grabež kao maloletnici na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, ne dočekavši raspad Austro-Ugarske i oslobođenje njihove zemlje.

1919 - U Versaju je na Mirovnoj konferenciji potpisan mirovni ugovor sa poraženom Nemačkom, čime je i formalno okončan Prvi svetski rat. Nemačka je izgubila Alzas i Lorenu koji su pripali Francuskoj, Sar je pretvoren u autonomnu oblast pod upravom Pariza. Austrija je pretvorena u malu čisto nemačku državu. Belgija i Danska su dobile manje teritorije, a Dancig (Gdanjsk) je postao slobodna luka. Nemačka je izgubila sedminu teritorije s desetinom stanovništva, morala je da plaća reparacije, a njene kolonije su podeljene između Britanije, Francuske, Belgije i Japana. Rezultat Versajskog ugovora bilo je i stvaranje novih država - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.

1921 - Ustavotvorna Skupština Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav. Država je proglašena "ustavnom, parlamentarnom monarhijom" s dinastijom Karađorđević na čelu. Ustav je važio do 1929. kada ga je kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao pošto je zaveo ličnu vladu kako bi stabilizovao prilike u zemlji.

1921 - Rođen je Dušan Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti molekularne biologije.

1935 - Predsednik Frenklin Ruzvelt naredio je izgradnju trezora zlatnih rezervi SAD u Fort Noksu u Kentakiju.

1940 - Sovjetske trupe zaposele su do tada rumunske oblasti Besarabiju i severnu polovinu Bukovine. Besarabija se do 1918. nalazila u sastavu carske Rusije a Bukovina u sklopu Austrougarske.

1948 - U Bukureštu je objavljena "Rezolucija o stanju u KPJ" kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro ili Kominform), želeo da ospori ponašanje vrha jugoslovenske partije. Rezolucijom su pozvane "zdrave snage" da zbace čelnike KPJ, zbog revizionizma.

1950 - Severnokorejske trupe su zauzele Seul, a snage Južne Koreje odbačene su južno od reke Han.

1950 - Pušten je u saobraćaj autoput Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan "Autoput bratstvo-jedinstvo", u čijoj su izgradnji učestvovale i dobrovoljne omladinske radne brigade iz cele zemlje.

1956 - U poljskom gradu Poznanj započeli su radnički nemiri u kojima je bilo više desetina žrtava. Bio je to jedan od prvih izraza krize u istočnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.

1960 - Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je počeo da radi u jesen 1960.

1970 - Trupe SAD počele su da se povlače iz Kambodže.

1973 - U Beogradu je osnovano Društvo za informatiku Srbije, s ciljem širenja informatičke pismenosti, praćenja stanja i trendova kao i predlaganja korisnih mera.

1976 - Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160 godina stekla nezavisnost od Velike Britanije.

1977 - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu. Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim prirodama. Potom počinje njegova socijalno angažovana faza. Primenjivao je tehniku kolaža.

1981 - U snažnoj eksploziji u Teheranu podmetnutoj u središte Islamske republikanske partije poginule su 74 osobe, uključujući šefa vladajuće partije, moćnog predsednika Vrhovnog suda Irana ajatolaha Muhameda Huseina Beheštija, četiri ministra, šest zamenika ministara i 20 članova Medžlisa (Skupština).

1993 - Grčka je proterala u Albaniju hiljade ilegalnih imigranata, posle odluke Tirane da protera jednog grčkog pravoslavnog sveštenika.

1995 - Japan i SAD postigli su sporazum o trgovini automobilima, izbegavši u poslednjem trenutku najavljene američke sankcije protiv japanske automobilske industrije i mogućni trgovinski rat.

1996 - Predsednik Turske Sulejman Demirel poverio je mandat za sastav vlade vođi islamističke Partije blagostanja Nedžmetinu Erbakanu, koji je posle 73 godine postao prvi islamistički Predsednik vlade Turske.

1999 - Patrijarh srpski Pavle je na liturgiji na kojoj se u manastiru Gračanica, povodom 610. godišnjice Kosovske bitke, okupilo 500 ljudi, pozvao pravoslavne vernike da ostanu na Kosovu i Metohiji. Istog dana snage Kfora zavele su policijski čas u Prizrenu, Gnjilanu i Vitini, u pokušaju da obuzdaju sve masovniji teror takozvane "Oslobodilačke vojske Kosova" prema preostalim Srbima i drugim nealbancima.

2001 - Haškom tribunalu izručen je Slobodan Milošević, negdašnji predsednik Srbije i SRJ.

2008 - U severnom delu Kosovske Mitrovice konstituisana je Skupština zajednice opština Kosova i Metohije. U Osnivačkoj deklaraciji Skupština je odbacila nelegalnu, jednostrano proglašenu nezavisnost te srpske pokrajine.

2008 - Delegati Skupštine Udruženja porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj upozorili su da se i dalje ništa ne zna o sudbini 2.450 nestalih Srba u Hrvatskoj te da vlasti u Zagrebu iz političkih razloga umanjuju njihov broj i odugovlače ekshumaciju i identifikaciju.

2011 - U saobraćajnoj nesreći tragično je stradao Vladimir Dimitrijević, izdavač. Pošto je emigrirao u Italiju pa u Švajcarsku, Dimitrijević je 1966. u Lozani osnovao izdavačku kuću "Laž dom" (L'Age d'Homme) koja je na francuskom govornom području bila znamenita po izdanjima srpskih i ruskih autora. Njegovom zaslugom na francuski su prevedena i objavljena dela brojnih srpskih pisaca, poput Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Dositeja Obradovića, Bore Stankovića, Anđelka Krstića, Aleksandra Tišme.

2014 - Svečano je otvoren Andrićgrad. Program obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata započeo je osvećenjem novoizgrađenog hrama posvećenog vidovdanskim mučenicima. Otvaranju Andrićgrada prisustvovali su osim Emira Kusturice, koji je najzaslužniji za njegov nastanak, i najviši zvaničnici Srbije i Republike Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik.

2015 - Muška vaterpolo reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Hrvatske sa 9:6, u Bergamu, odbranivši titulu u Svetskoj ligi. Istog dana ženska košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je titulu prvaka Evrope, pobedom nad selekcijom Francuske sa 76:68.

2016 - Dogodio se teroristički napad na istanbulskom aerodromu "Ataturk" u kojem je poginulo 48 osoba a 230 je ranjeno. Iza napada je stajala takozvana "Islamska država".

2019 - Prigodnom ceremonijom otvoren je za civilni saobraćaj aerodrom "Morava", u Lađevcima kod Kraljeva.

2020 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je ukupan broj zaraženih od Kovida-19 približno 10 miliona u svetu (preko 9,84 miliona), dok je broj umrlih viši od pola miliona.

- Danas je veliki srpski nacionalni praznik Vidovdan, dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na svetog mučenika kneza Lazara, kao i na druge koji su postradali za veru i otadžbinu. Knez Lazar je stradao u boju na Kosovu, od turske ruke. Vidovdan je danas zvanični državni praznik u Srbiji, u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su stradali za otadžbinu.