Na današnji dan 106 p.n.e.rođen Ciceron; 1942. u Norveškoj Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora, kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba; 1942. ustaše su na planini Papuk uništile sva srpska sela, većina Srba je zverski ubijena

 NOVI SAD - Na današnji dan 1904. godine rođen je srpski pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavačku kuću "Nolit" (Nova literatura). Uređivao je i književno-politički časopis "Nova literatura". Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uređivao komunistički književni časopis "Linkskurve". U Parizu je 1933. osnovao "Institut za borbu protiv fašizma". Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman "Doviđenja u oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Misli i boje", "Susreti sa mojim vremenom", "Jugoslovenska skulptura XX veka", "Graditelji moderne misli", "Naivna slika sveta", "Prodori moderne umetnosti", "Kraj umetnosti u doba nauke?", "Maske sveta", "Re-vizija umetnosti", "Modern German art", "Goja i mi", "Kapričosi", "Užasi rata", "Anri Ruso, život i delo" (sa suprugom Lizom), monografije "Krsto Hegedušić", "Gabrijel Stupica", "Bogosav Živković", "Vangel Naumovski", delo o Španskom građanskom ratu "Španija između smrti i rađanja".

Danas je utorak, 3. januar, treći dan 2023. Do kraja godine ima 362 dana.

106 p.n.e. - Rođen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. p.n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji - tiranide). Posle ubistva Cezara 44. p.n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda - "Filipika") i ubijen. Ostala dela: "Besede", "O besedniku", "Rasprave u Tuskulu", "O starosti", "O prijateljstvu", "O krajnostima dobra i zla", "O prirodi bogova", besede "Protiv Katiline".

1815 - Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

1847 - Izašao je prvi broj Novina Čitališta beogradskog. Čitalište beogradsko osnovano je januara 1846. kao prva čitaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, prvobitno je nazvana Srpsko čitalište. Ubrzo su usledile slične čitaonice i u drugim gradovima tadašnje Srbije.

1868 - U Japanu je ukinut šogunat, na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj neke vrste buržoaske revolucije - ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo neverovatan uspon Japana.

1875 - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17 tomova. Izdavačka kuća "Larus" je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

1883 - Rođen je engleski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije vlasti je Velika Britanija priznala nezavisnost Indije 1947. (kao i Burme 1948. i još nekih bivših kolonija). Dela: "Laburistička partija u perspektivi", "Dvanaest godina kasnije", autobiografija "Kako se to zbilo".

1892 - Rođen je engleski pisac DŽon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji "Gospodar prstenova" stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani "Hobit" i "Silmarion". Ostala dela: kritičke studije "Beovulf: čudovišta i kritičari", "Bajke, kritička studija", "Čoser kao filolog".

1924 - Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.

1926 - Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu" u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

1926 - Grčki general Teodoros Pangalos proglasio je sebe zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem preuzeo vlast. Zbačen je u avgustu 1926.

1929 - Rođen je italijanski filmski režiser Serđo Leone, tvorac "špageti vesterna". Filmovi: "Kolos sa Rodosa", "Za šaku dolara", "Dobar, loš, zao", "Zovem se Niko", "Bilo jednom na Divljem zapadu", "Dogodilo se u Americi".

1931 - Umro je francuski maršal Žofr Žozef Žak, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1942 - U Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora, kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.

1942 - Tokom Drugog svetskog rata hrvatski nacisti - ustaše - su na planini Papuk, u zapadnoj Slavoniji, uništile (i prethodno opljačkale) sva srpska sela. Tom prilikom većina srpskih civila je zverski ubijena.

1942 - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

1945 - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemačkog vođe Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacističke divizije nanevši im teške gubitke.

1961 - SAD su prekinule diplomatske odnose s Kubom.

1970 - U Brazavilu je usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil (negdašnji Francuski Kongo) proglašen Narodnom Republikom Kongo.

1977 - Međunarodni monetarni fond odobrio je do tada najveći zajam u tridesetogodišnjoj istoriji te organizacije - Velika Britanija dobila je četiri milijarde dolara radi podrške njenoj valuti.

1990 - Panamski general Manuel Antonio Norijega, bivši američki štićenik, predao se okupatorskim trupama SAD i deportovan je na Floridu, gde mu je potom suđeno.

1990 - Na jugu Pakistana poginulo je 307 osoba pošto je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.

1993 - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i DŽordž Buš potpisali su sporazum o svođenju nuklearnog potencijala na trećinu.

1994 - Prilikom pada ruskog putničkog aviona tipa "Tupoljev-154" u Sibiru, poginule su ukupno 124 osobe.

1999 - Predsednik Sadam Husein odbacio je zone zabranjenog leta koje su iznad severa i juga Iraka uspostavile zapadne zemlje, istakavši da će im se irački narod hrabro suprotstaviti.

2000 - Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj ubedljivo je pobedila koalicija levog centra (Socijaldemokratska partija i Hrvatska socijalno-liberalna stranka), čime je okončana devetogodišnja vladavina Hrvatske demokratske zajednice.

2004 - Prilikom pada u Crveno more egipatskog Boinga 737, neposredno po uzletanju sa aerodroma u Šarm el Šeiku, poginulo je 148 osoba, koliko se nalazilo u letelici.

2004 - Posle sedam meseci putovanja, na Mars se spustio američki robot "Spirit", sa zadatkom da tokom tri meseca analizira tlo na toj planeti.

2006 - Umro je Italijan Urbano Lazaro, koji je 26. aprila 1945. godine, kao pripadnik partizanske brigade "Garibaldi" identifikovao i uhapsio fašističkog diktatora Benita Musolinija.

2006 - Francuska vlada ukinula je vanredno stanje, uvedeno u novembru 2005. zbog nemira u siromašnim predgrađima Pariza i drugih francuskih gradova u kojima je zapaljeno oko 200 javnih ustanova, kao i 10.000 vozila. Povod za nerede bila je smrt dvojice dečaka afričkog porekla, koji su nastradali od udara struje u trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska potera.

2020 - Nedaleko od međunarodnog aerodroma u Bagdadu ubijen je Kasem Sulejmani, iranski general. Po opštem uverenju Sulejmani, dugogodišnji zapovednik najelitnije iranske vojne formacije Kuds, rukovodio je tajnim operacijama Irana u inostranstvu i najzaslužniji je za uspešnu borbu i opstanak Bašara al Asada u Siriji. Smatran je za jednog od najmoćnijih ljudi Irana. SAD su ga označile kao teroristu, i usledila je intervencija snaga Sjedinjenih Država.