N1: Svi Vučićevi „prijatelji“ iz inostranstva - Dnevnopolitički marketing ili korist za državu?

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu se u Beogradu sastao sa suosnivačem kompanije Epl (Apple) Stivom Voznijakom koji je poručio da će "do kraja života da pomaže i promoviše interese Srbije". Ipak, ne bi bilo prvi put da se poznato lice iz sveta pojavi na dan-dva u Srbiji, i da se sve završi na lepim rečima i neispunjenim obećanjima.

Za 11 godina koliko je Aleksandar Vučić na najvišim pozicijama u izvršnoj vlasti Srbije kroz zgradu Vlade u Nemanjinoj, Palatu Srbija na Novom Beogradu, i Predsedništvo na Andrićevom vencu, prodefilovale su brojne poznate ličnosti iz sveta politike, biznisa i šoubiznisa.

Neretko su takvi susreti bili protkani velikim obećanjima o investicijama u našu zemlju i promociji interesa Srbije u inostranstvu, a ipak se, s protokom vremena, čini da su imali prevashodno marketinšku funkciju.

Predsednik Srbije danas voli da se pohvali kako se najviše od svih srpskih zvaničnika sastajao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, kako je od kineskog predsednika Si Đinpinga svojevremeno dobio „poluzagrljaj“, kako je pio skupoceni konjak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, kako je aktuelnom predsedniku SAD DŽozefu Bajdenu kupio opanke u Skadaliji, ali je često bio domaćin i pojedinim bivšim svetskim liderima.

U prvim godinama Vučićeve vlasti, pomalo je šokantno odjeknula vest da njegova vlada sarađuje sa bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom.

Bler je, naime, bio jedan od najvećih zagovornika bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, u vreme kada je Vučić bio ministar informisanja u Vladi Srbije.

„Izražavam uverenje da će oni koji su zločinci, a to su Bil Klinton, Gerhard Šreder, Žak Širak, Toni Bler uskoro u nekom novom Nirnbergu odgovarati za sve zločine koje su počinili nad srpskim narodom“, govorio je Vučić 2000. godine.

Ali po dolasku na premijersku funkciju, 2014. godine, Vučić je „promenio ploču“. Blerov „spin doktor“ Alister Kembel je u februaru 2015. godine održao razgovarao sa srpskim ministrima i drugi zvaničnicima „o strateškim i komunukacijskim izazovima“, a jednosatno predavanje pojedinim ministrima i njihovim saradnicima je istog meseca održao i sam Bler.

Vučić je tada izjavio da se sa Blerom sreo pet-šest puta, te da njegov dolazak u Beograd, Srbiju nije koštao ni dinar.

U to vreme je kompanija „Tony Blair Associates“ bivšeg britanskog premijera bila angažovana da za pomoć u formiranju stručnih timova u kabinetu premijera Vučića, tzv. „delivery unita“, kojih se danas malo ko seća, a čiji je cilj bila modernizacija i veća efikansot javnog sektora u Srbiji.

Saradnja sa Blerom nastavljena je i u vreme prvi Vlade Ane Brnabić, kada je njegov Institut za globalne promene bio angažovan na projektu pomoći u pružanju javnih usluga. Brnabić je tada tvrdila da se u te svrhe ne izdvaja ni dinar iz državnog budžeta, ali nije otkrila ko plaća Blerov institut, iako se u diplomatskim krugovima spekulisalo da usluge bivšeg britanskog premijera plaćaju vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U to vreme su se pojavile i tvrdnje da Bler, u ime Srbije, obilazi zemlje po svetu i propagira ideju razgraničenja na Kosovu, ali su iz njegovog instituta to demantovali.

Još jedan zapadni lider iz vremena NATO bombardovanja kojem je Vučić pretio „novim Nirnbergom“, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, poslednjih godina je rado viđen gost u Beogradu.

Šreder je učestvovao na predizbornom mitingu Srpske napredne stranke, 2017. u Areni, kada je poručio da je „Vučić povećao ugled Srbije u svetu“.

Šreder je, posle odlaska sa kancelarske funkcije, počeo da radi za ruski „Gasprom“, a poslednji put je u Srbiji bio prošle godine, sa vlasnikom švajcarske kompanije Štadler koja je Srbiji prodala brze vozove, kada se razgovaralo o dolasku te kompanije u kragujevački MIND Park.

Bivši američki predsednik Bil Klinton, kom je Vučić takođe 2000. pretio sudskim procesom, nije išao putem Blera i Šredera, ka Beogradu, ali Vučić jeste učestvovao na panelu o Srebrenici u Njujorku, koji je moderirao Klinton.

Panel je održan baš uoči predsedničkih izbora u SAD 2016. godine, na kojima je Klintonova supruga Hilari poražena od Donalda Trampa.

Vučić je, međutim, brzo našao „zajednički jezik“ sa novom američkom administracijom za koju je tvrdio da ima više razumevanja za srpske interese.

Nekadašnji specijalni izaslanik za dijalog u Trampovoj administraciji, kontroverzni diplomata i bivši ambasador SAD u Berlinu, Ričard Grenel, i danas voli da svrati u Beograd, i drži Vučićevu stranu na društvenim mrežama.

Predsednik Vučić ga je za Sretenje odlikovao Ordenom srpske zastave koji mu je uručen pre nešto više od mesec dana u Beogradu. Grenel je negirao da je plaćen da lobira za Srbiju, dok je premijerka Brnabić izjavila kako su takvi navodi „užasna laž tajkunskih medija i nekih opozicionih stranaka“.

Savetnik Vučića, dok je bio na funkciji premijera Srbije, jedno vreme je bio nekadašnji generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan koji se kasnije suočio sa optužbama pribavljanje prostitutki za seks žurke u Francuskoj, Americi i Belgiji.

Stros-Kan je 2015. francuskom sudu rekao da je davno prisustvovao seks žurkama koje podsećaju na orgije, zato što mu je bila potrebna „rekreacija“ dok je imao pune ruke posla „spasavajući svet“ od jedne od najvećih finansijskih kriza. Sud ga je iste godine oslobodio optužbi.

Vučićevi savetnici bili su i bivši italijanski premijer Franko Fratini i nekadašnji austrijski kancelar Alfred Guzenbauer.

Efekti svih pomenutih savetničkih usluga i koliko su tačno one koštale građane Srbije, nikada nisu javno predočeni.

Holivudski glumci, Nobelovac i vlasnik luksuznih restorana

Osim nekadašnjih političkih lidera, Vučić i dan danas voli da gosti i ljude iz sveta šoubiznisa, a posebno holivduske glumce.

Rejf Fajns je doduše svoj prvi film u Srbiji, „Koriolan“, snimio dok je Vučić bio u opoziciji, ali je i posle toga nastavio da posećuje Beograd.

Prisustvao je 2017. godine svečanosti koju je Vučić organizovao povodom stupanja na dužnost, a kasnije te godine je dobio i pasoš Srbije.

U Beogradu, međutim, nije bio samo zbog pasoša, već i zbog snimanja filma „Bela vrana“ koji je Srbija pomogla sa 62 miliona dinara.

Fajns, međutim, nije zaboravio svoju „novu domovinu“. Dve godine kasnije bio je gost FEST-a, a u julu 2019. se u Minhenu našalio, povodom Bregzita, kako polaže nade da će zbog svog srpskog pasoša ponovo postati državljanin EU.

„Srbija želi da uđe u Evropsku uniju, a mi (Velika Britanija) je napuštamo“, rekao je tada Fajns koji je bio žestoki zagovornik ostanka Velike Britanije u Uniji.

Američki glumac DŽoni Dep nije dobio pasoš Srbije, ali jeste odlikovanje.

Vučić ga je za Sretenje 2022. odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge. „Sada sam bukvalno na početku jednog novog života i sviđa mi se ovaj početak. I voleo bih da taj početak otpočne upravo ovde u Srbiji, ako me želite naravno“, naveo je tada Dep.

Holivudska zvezda je, naime, tada prolazila kroz težak period u svojoj karijeri i u privatnom životu, suočen sa optužbama za zlostavljanje svoje bivše supruge Amber Herd.

Nakratko izopšten iz holivudskih blokbastera, Dep je u Srbiji snimio nezavisni film „Minamata“ o ekološkoj tragediji koja je 70-ih godina pogodila Japan, a promovisao je i animirani serijal „Puffins“ napravljen u Srbiji, u kom je dao glas jednom od glavnih likova.

Vučić je 2016. godine pasoš Srbije uručio i nekadašnjoj zvezdi akcionih filmova Stivenu Sigalu. Za razliku od Fajnsa i Depa, Sigal nije snimao u Srbiji. Obišao je Prihvatilište za decu u Beogradu, delio mališanima novogodišnje paketiće, a na dočeku Nove godine svirao je sa svojim bendom ispred Skupštine u Beogradu.

Sigal je tada izrazio želju i da otvori aikido klub u Beogradu, ali se u Srbiju više nije vraćao. Od tada se suočio sa više optužbi za seksualno zlostavljanje, i srčano brani rusku invaziju u Ukrajini.

Vučić se 2014. godine ugostio i popularnog francuskog glumca Žerara Depardjea koji, baš kao i Sigal, nije bio u Beogradu zbog filma, ali nije dobio ni orden, ni državljanstvo. Depardje je tada izneo pohvale na račun Srbije, opisujući je kao „malu zemlju, velike istorije i kulture“.

Zvuči neverovatno, ali i Depardje se kasnije suočio sa optužbama sa silovanje, koje je odbacio tvrdeći da „nikada nije zlostavljao ženu“ i da je žrtva linča. Iako je, poput Sigala, nikada nije skrivao svoju naklonost Rusiji, nakon početka invazije na Ukrajinu rekao je da „ruski narod nije odgovoran za lude, neprihvatljive ispade svojih vođa poput Vladimira Putina“.

Susret sa Vučićem nije bio deo rasporeda pojedinih holivudskih zvezda koje su snimale filmove u Srbiji, poput Danijela Krejga ili Kejt Hadson, ali jeste čoveka koji je zaslužan za njihov dolazak.

Vučić se u septembru 2021. sastao sa Ramom Bergmanom, producentom filmova Rajana DŽonsona „Nož u leđa 2: Stakleni luk“ i „Braća Blum“, kao i Netfilskovog hita „Fer plej“, koji su snimani u Srbiji.

Bergman je tom prilikom obećao nove projekte u Srbiji. Poput DŽonija Depa, i on je 2022. odlikovan zlatnom medaljom za zasluge.

Vučić je u maju 2021. uručio Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena austrijskom piscu i nobelovcu Peteru Handkeu kom je zahvalio za sve što čini za Srbiju.

Predsednik Srbije je 2019. godine, u čestitki Handkeu povodom Nobelove nagrade, naveo da „sada, uz Ivu Andrića, slavimo još jednog našeg Nobelovca.“

Zbog Handkeovih stavova o raspadu bivše Jugoslavije, dodelu Nobelove nagrade tada su bojkotovale Hrvatska, BiH, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo.

Sam Handke je jednom prilikom izjavio da ga u Srbiji svuda pozivaju, a nnije sreo osobu koja je čitala ono što je napisao.

Manje uspeha Vučić je imao sa ugostiteljima. U leto 2021. godine saastao se Đuzepeom Ćiprijanijem, direktorom luksuznog lanca restorana i hotela „Ćiprijani“.

Tom prilikom pompezno je najavljena mogućnost o otvarnju hotela tog brenda u glavnom gradu Srbije, ali do realizacije te investicije nikada nije došlo.

Vučić je „zagazio“ i u svet visoke mode, i u martu 2021. ugostio proslavljenog kreatora Filipa Plejna.

Predsednik je tada izrazio mnadu da će Plejn „češće dolaziti u Srbiju i da će deo svoje budućnosti vezati za našu zemlju“.

Provladini mediji najavljivali su tada da će Plejn otvoriti svoj butik u Beogradu na vodi, ali to se do danas nije dogodilo.

(N1)