N1: Osamnaest dana posle Vučićeve najave, još nema potvrde da će Srbija tražiti sednicu Saveta bezbednosti UN o KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 6. jula da će tražiti razgovor sa šefom NATO Jensom Stoltenbergom, a nakon toga i hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog situacije na Kosovu. Od Stoltenberga je, tokom sastanka pre pet dana, zatražio da Kfor obezbedi sigurnost za Srbe na Kosovu. Neizvesno je, međutim, da li će o ovim problemima Vučić govoriti i pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer je od najave hitnog sazivanja prošlo 18 dana, a još nije poznato da li su predstavnici Srbije pokrenuli proceduru kojom bi sazivanje ove sednice zatražili.

Pre nešto više od dve nedelje predsednik Srbije je najavio: „Republika Srbija tražiće, prvi put, na ovakav način i zbog događaja na Kosovu i Metohiji sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“.

Ministar spoljnih poslova, 18 dana kasnije, kaže da je predsednik o ovoj inicijativi razgovarao sa predstavnicima mnogih država i generalnim sekretarom NATO-a.

„Naš cilj svakako jeste da se ono što se dešava na Kosovu i Metohiji da, bar na neki način, na najvišem nivou bude predstavljeno kao veliki problem. Ali u narednim danima će se znati više o ovoj inicijativi“, poručio je Ivica Dačić.

Branka Latinović, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri OEBS, pojašnjava da „kad se traži hitna sednica onda se ona traži, da kažem, u najkraćem mogućem roku, kada se taj problem, zbog čega se ona traži, njeno sazivanje, i desi“.

„Mislim da mi sami sebi otežavamo na odgovarajući način, s obzirom da je najavljeno njeno sazivanje a do toga još nije došlo“, navela je Latinović.

Svaka članica Ujedinjenih nacija može zatražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, međutim procedura može trajati dugo. U najkraćem roku, odmah sutradan, sednica može biti sazvana ukoliko to zatraži neka od pet stalnih članica Saveta bezbednosti, pojašnjava Latinović.

O neophodnosti da se na posebnoj sednici razgovara o trenutnoj situaciji na Kosovu predsednik Srbije je nedavno obavestio ambasadore Rusije i Kine u Srbiji.

„Ali, ako se oslanjate samo na jedan deo članica Saveta bezbednosti a ne radite na tome… ili ne znam, možda se na tome radi, ali mi još nemamo vidljive nagoveštaje da do toga dolazi. Onda ni izgledi da se usvoji odgovarajuća predsednička izjava ili neki odgovarajući zaključak u ovom momentu, ne vidim da su tako izvesni i jaki“, ocenjuje Latinović.

Pored Rusije i Kine stalne članice, koje imaju pravo veta, su Velika Britanija, Francuska i Sjedinjene Američke Države. Ukoliko ne dođe do vanrednog, redovno zasedanje Saveta bezbednosti UN je u oktobru, kada bi šef UNMIK-a trebalo da predstavi šestomesečni izveštaj o radu ove misije.

(N1)