N1: Nemačku zanimaju isključivo vlastiti interesi – novac, litijum i baterije. Kristofer Hil isticao „prednosti otvaranja rudnika“, potpisivanje Memoranduma EU i Srbije uz aminovanje Kine

Pitanje zaštite životne sredine, u slučaju otvaranja rudnika litijuma i fabrike za njegovu preradu u dolini Jadra, zanima samo Srbiju, odnosno njene građane. Sve ostale, koji se na ovaj ili onaj način pominju u vezi sa ovim projektom, zanimaju isključivo vlastiti interesi – novac, litijum, baterije ili da se Evropa „razveže“ od Kine.

Ekonomista DŽefri Saks je u jednom intervjuu izneo tezu da je ekonomija oružje geopolitike, što je stanoviše sa kog se može posmatrati i projekat „Jadar“ u kojem su svoje interese pronašli različiti veliki igrači, s tim što je u ovom slučaju ekonomska računica takva da se ekonomija ne može posmatrati samo kao alat u ostvarivanju geopolitičkih interesa.

Potpisivanje „Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanca vrednosti baterija i električnih vozila“ je korak bliže ka ostvarenju svih tih različitih interesa.

Nemački interes je litijum, a nije važno odakle, kaže za N1 novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

Nije bitno odakle, sve dok nije kineski, jer Evropa, pa i Nemačka, pokušavaju da smanje svoju zavisnost od Kine kada je reč o litijumu i diverzifikuju izvore ove sirovine.

„Prečica“ do litijuma

Stvari trenutno stoje tako da nemački proizvođači baterija ne mogu bez Kine, jer iako se litijum vadi u Brazilu, Argentini ili Čileu, Kina je odredište u kojem se ruda konačno prerađuje i vraća nemačkim kompanijama u obliku pogodnom za izradu baterija.

Zbog toga nemački „AMG litijum“ planira da u Biterfeldu na istoku zemlje napravi najveću evropsku rafineriju za preradu litijuma.
Dojče vele piše, da prerada litijuma u toj firmi počinje u Brazilu, iskopavanjem spodumena, vrste kamena koji sadrži litijum, a koji se u Brazilu drobi i prerađuje.

„U prvoj fazi, brodom šaljemo spodumen-koncentrat u Kinu. Razlog za to je što za sada nema druge rafinerije koja može da preradi taj materijal“, rekao je za DW Štefan Šreder predsednik upravnog odbora firme „AMG litijum“.

Dodaje da se zatim iz Kine tehnički nedovršen proizvod vraća nazad u nemački Biterfeld, gde se prerađuje do konačnog kvaliteta potrebnog za baterije.

Rio Tinto planira da u Srbiji uz rudnik napravi i fabriku za preradu litijuma, koja bi kao konačni proizvod imala litijum karbonat. Kako su iz ove kompanije rekli za N1, litijum karbonat iz Jadra bio bi odgovarajućeg kvaliteta za upotrebu u baterijama i ne bi mu bila potrebna dodatna obrada bilo gde u svetu.

To bi spasilo Nemačku da litijum prevozi preko pola sveta i nazad da bi konačno njene fabrike mogle da proizvedu baterije potrebne za električna vozila.

„To je ogoljeni ekonomski interes Nemaca, Mercedesa i na to se svodi“, istakao je Jakšić za N1.

A uz prerađenu rudu idu i fabrike za proizvodnju baterija, što Mihailo Gajić iz Libeka upoređuje sa termoelektranama koje su se nekada gradile uz kopove uglja.

Kome je srpski litijum obećan?

Fajnenšl tajms je objavio da je Srbija obećala da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila i da će prednost imati evropske automobilske kompanije kao što su Mercedes-Benc, Folksvagen i Stelantis.

Aleksandar Vučić je u intervjuu za Handelsblat, uoči dolaska nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beograd, kazao da su kineski proizvođači automobila izrazili interesovanje za kupovinu litijuma.

„Ali mi smo im rekli da o tome razgovaramo sa Evropljanima. Mi smo lojalni Evropi… EU je potreban litijum i mi želimo da ojačamo našu vezu sa EU“, dodao je. Takođe je kazao da Srbija želi da zadrži ceo lanac vrednosti u Srbiji, ali da mora da pravi ustupke i da će „manje količine ići u Nemačku“.

Gajić ocenjuje da je ova izjava „malo deo političke retorike“.

On objašnjava da su u pitanju dugoročni projekti i da ukoliko počne da proizvodi litijum, Rio Tinto će se vezati za isporuku poznatim kompanijama, sa kojima već imaju ugovore.

Na pitanje koje su to „manje količine“, koje bi izvozili u Nemačku, iz kompanije Rio Tinto kažu da bi godišnji kapacitet proizvodnje bio oko 58.000 tona litijum karbonata.

„Nastojali bismo da prioritetno prodajemo litijum domaćim kompanijama po tržišnim uslovima, ukoliko njihova potražnja bude na nivou naše ukupne proizvodnje, koja bi trebalo da bude dovoljna za napajanje oko milion električnih vozila godišnje“, odgovor je kompanije.

„Kinezi nisu izbačeni iz igre“

Iako predsednik Srbije kaže da je kineskim kompanijama rekao „ne, hvala“, Boško Jakšić ocenjuje da Kina nije izbačena iz igre kada je u pitanju litijum iz Srbije.

On podseća da je kineski Činalko ili Čalko (Aluminijumska korporacija Kine) najveći pojedinačni akcionar u Rio Tinto sa 14,57 posto kacija, i da će na taj način ostvarivati profit. Nešto manji vlasnici su američki investicioni fondovi BlackRock (8,7 odsto) i Capital Research and Management (5,2 odsto).

„Apsolutno nisu izbačeni jer se Vučić ne bi usudio da ih eliminiše nekom jednostranom odlukom. Vođeni su ozbiljni razgovori s Pekingom. Ubeđivao ih je da mu puste da to uradi, jer je to u korist stabilnosti, a to koristi Kini. Odluka je doneta uz aminovanje Kine, a ne uz nos“, smatra Jakšić.

Mihailo Gajić iz Libeka se slaže da „ne postoji aktivno protivljenje Kine“ potpisivanju Memoranduma EU i Srbije i ambicijama Rio Tinta da ovde otvori rudnik litijuma. On dodaje da je litijum potreban i kineskim proizvođačima baterija.

Fabrike baterija svuda oko nas

A kineske fabrike niču po Evropi. Najveći svetski proizvođač električnih vozila, kineski BYD, u Segedinu gradi najmoderniju fabriku električnih automobila. Prema pisanju medija, u trci za fabriku bio je i Beograd, ali je izgubio za osam bodova. Naime, kako je Nedeljnik objavio, Beograd se pozicionirao na drugom mestu kineskog investitora sa 508 bodova, dok je Segedin imao 511.

Najveći svetski proizvođač baterija – kineski CATL, takođe je izabrao je Mađarsku kao mesto za investiciju. Mađarska državna agencija za promociju investicija je na svom sajtu navela da je CATL ovu zemlju izabrao zbog blizine velikih proizvođača kao što su Mercedes, BMW, Stelantis i Folksvagen. A Stelantis je baš u Srbiji 22. jula započeo proizvodnju električnog „fijata pande“.

Ova fabrika niče u saradnji sa Mercedes-Bencom, koji će novu generaciju svojih automobila puniti baterijama iz Debrecina. To je biti druga fabrika CATL-a u Evropi, posle one u Nemačkoj.

Baterije

Kada je u pitanju Srbija, kod nas već posluje „Eleven Es“, fabrika za proizvodnju litijum-gvozdeno-fosfatnih baterija. Upravo njihovu bateriju je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić držala u rukama na konferenciji za medije na dan potpisivanja Memoranduma.

Kineski Minth, koji već ima pogone u Loznici i Šapcu, potpisao je sa Vladom Srbije Memorandum o razumevanju o gradnji i trećeg pogona – u Inđiji. Minth je proizvođač električnih vozila i proizvoda vezanih za auto industriju, a prema pisanju Nove ekonomije od Međunarodne finansijske korporacije (IFC), koja je deo Svetske banke, očekuje podršku za uspostavljanje pogona za proizvodnju električnih baterija u Srbiji i Poljskoj.

Minth i Inobat su, takođe, potpisali Memorandum o razumevanju o kompletnom lancu vrednosti baterija u Evropi, koji počinje u Srbiji, navodi Nova ekonomija.

Međutim, mnogo zvučnije ime je Inobat, slovački proizvođač baterija koji je sa Vladom Srbije potpisao Memorandum o razumevanju za izgradnju baterija za električna vozila. Jedan od investitora u Inobatu je Rio Tinto.

U vreme kada je Prostorni plan za projekat Jadar bio obustavljen, ekolozi su govorili da je Inobat način da Rio Tinto uđe u Srbiju „na mala vrata“. Posle potpisivanja Memoranduma između Srbije i EU iz Rio Tinta za N1 kažu da kompanija podržava „želju Vlade Srbije da se u Srbiji kreira lokalni lanac snabdevanja za električna vozila“.

„To je važno i za Srbiju i Evropu. Ponosni smo što smo jedan od potpisnika pisma o namerama, kojim se podržava razvoj lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji“, navode iz Rio Tinta u odgovoru za N1.

Kada se u obzir uzme ova zamršena sprega investicija između evropskih i kineskih kompanija, jasno je da Kina nije u potpunosti izašla iz igre za litijum. Iz Ambasade Kine nisu odgovorili na pitanja N1 o potpisanom Memorandumu, kao ni da li kineski proizvođači baterija računaju na litijum iz Srbije. Ista pitanja uputili smo i BYD u Evropi, ali ni od njih nismo dobili odgovore do objavljivanja ovog teksta.

SAD – istiskivanje Kine preko litijuma

Iako nema direktne veze sa proizvodnjom litijuma u Srbiji, poslednje dve godine sticao se utisak da Sjedninjene Američke Države podržavaju projekat „Jadar“. Ambasador Kristofer Hil je u više navrata isticao prednosti otvaranja rudnika, uz ogradu da će o tome na kraju odlučiti građani Srbije.

Boško Jakšić kaže da je američki interes u tome da se Evropa što više odvoji od istoka, prvo od Rusije, a sada od Kine.

„Jasno je da Amerikanci pritiskaju Evropljane da se udalje od Pekinga. Mesecima su se Evropljani opirali, ali ove godine su popustili i zauzeli oštar stav prema Kini“, kazao je Jakšić i dodao da će se trgovinski rat sa Kinom proširiti uz pomoć SAD.

Evropska komisija je početkom jula uvela carine na uvoz kineskih električnih vozila, koje iznose od 17,4 do čak 37,6 odsto. Ekspanzija kineskih električnih automobila je bila tolika da je BYD sopstvenim teretnim brodovima dopremao hiljade autmobila direktno u Nemačku.

I Mihailo Gajić interes SAD u projektu Jadar vidi pre svega kao politički. On objašnjava da kada se Evropska unija „razveže“ ekonomski od Kine, biće u mogućnosti i da se politički razveže. To praktično znači da će moći da prema Pekingu zauzme tvrđi politički stav, bez bojazni po svoje ekonomske interese.

Međutim, kada se pogleda kako su Kina i evropske kompanije ukrstile investicije u sektoru električnih vozila, jasno je da potpunog razvezivanja nema. Gajić kaže je u pitanju siva zona i da između dve strane postoje različiti nivoi i saradnje i konkurentnosti, zavisno od potreba.

Srbija usred svega

A šta dobija Srbija? Osim rudnika litijuma, koji Nemačka za sada ne želi da otvori na svojoj teritoriji, i Vučićevih obećanja o milijardama evra, moguće je da na naplatu stigne i račun. I to od Kineza, za koje Boško Jakšić kaže da su sve samo ne braća.

„Pitam se koju drugu cenu će Srbija morati da plati za saglasnost“, kaže Jakšić i dodaje da će morati da se izvedu neki „kompenzacioni radovi“ koji će se više ticati politike nego ekonomije.

„Da podržavamo Kinu, da uđemo u BRIKS“, navodi Jakšić moguće političke ustupke koje bi Srbija morala da učini u slučaju da Rio Tinto pokrene proizvodnju litijuma u Jadru.

Na pitanje kako je moguć istovremeni ulazak u BRIKS i ubrzani put u EU, koji obećava nemački kancelar Olaf Šolc posle potpisivanja Memoranduma, Jakšić kaže – moguće je kao i ulazak u EU i neuvođenje sankcija Rusiji.

Sve je to, zaključuje, Vučićeva „politika lelujanja“.

(N1)