Državni revizor: Milijardu evra „isisano“ iz državnih firmi nezakonskim javnim nabavkama. Od toga 97 odsto u Putevima Srbije, EPS i Železnicama Srbije

 Najveće nepravilnosti u javnim nabavkama u 2020. godini utvrđene su kod Javnog preduzeća Putevi Srbije, JP Elektroprivrede Srbije i Društva za upravljanje železničkom infrastrukturom Infrastruktura železnice Srbije, rečeno je u Državnoj revizorskoj instituciji.

„Kod ova tri preduzeća utvrđene su nepravilnosti u iznosu od 125,61 milijardi dinara, što iznosi oko 97 odsto od ukupno utvrđenih nepravilnosti u javnim nabavkama u 2020. godini“, ističu u DRI.

Nepravilnosti u javnim nabavkama su velike i samo tokom prošle godine utvrđene su u iznosu od 129 milijardi dinara, stoji u Izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2020. Predstavljajući izveštaj u parlamentu predsednik DRI Duško Pejović naveo je da se „čak 97 odsto nepravilnosti u javnim nabavkama odnosi na tri subjekta revizije“. To su upravo ova tri državna preduzeća – Putevi Srbije, EPS i Infrastruktura železnice Srbije, gde su utvrđene nepravilnosti – premašile milijardu evra.

„Najveći iznosi nepravilnosti kod ovih subjekata imaju sledeće vrednosti: Javno preduzeće Putevi Srbije nije sprovelo postupke javnih nabavki, a da pri tom nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. JP Elektroprivreda Srbije donelo je odluke o dodeli ugovora i zaključilo ugovore o javnim nabavkama sa ponuđačima čije ponude su sadržale bitan nedostatak, zbog koga su iste morale biti odbijene kao neprihvatljive i vršilo izmene bitnih elemenata ugovora pri čemu za navedene izmene nisu bili ispunjeni uslovi“, navodi DRI za portal N1.

Infrastruktura železnice Srbije, pak, u postupku revizije – „nije dokumentovala da su procenjene vrednosti javnih nabavki, zasnovane na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta predmeta javne nabavke koje uključuju proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl, kao i provere da je procenjena vrednost validna u vreme pokretanja postupka javne nabavke“.

Šta je greška, a šta nepravilnost

Državna revizorska institucija je u revizijama finansijskih izveštaja u 2020. godini utvrdila greške u iznosu od 376 milijardi dinara, a u revizijama pravilnosti poslovanja utvrdila nepravilnosti u iznosu od 130 milijardi dinara. Greške se, pojašnjava DRI u odgovoru za naš portal, odnose na pogrešna iskazivanja u finansijskim izveštajima.

„U revizijama finansijskih izveštaja revidiramo materijalno značajna pogrešna iskazivanja. U svakom izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja navodimo, u skladu sa standardima revizije – ‘Naš cilj je sticanje uveravanja u razumnoj meri o tome da finansijski izveštaji, uzeti u celini, ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške i izdavanje izveštaja o reviziji koji sadrži naše mišljenje’. Na osnovu toga izražavamo ocenu datih iskaza u finansijskim izveštajima i revizorska ocena može biti: pozitivna, sa rezervom, negativna ili uzdržavanje od davanja ocene“, objašnjava DRI.

Greške u revidiranim finansijskim izveštajima u 2020. godini su utvrđene u sledećim oblastima: stavke u bilansu stanja (nefinansijska i finansijska imovina, obaveze, i kapital), rashodi i izdaci, prihodi i primanja, rezultat poslovanja i ostalo.

„Nepravilnost je termin koji koristimo u revizijama pravilnosti poslovanja i prema Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, nepravilnost u poslovanju označava neusklađenost poslovanja sa propisima ili usmerenjima, koje je dužan da uvažava subjekt revizije u svome delovanju. Uglavnom se odnosi na nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata ili zarada, preuzimanje obaveza iznad donesene aproprijacije, kod dodele subvencija, dotacija, i drugih obračuna i isplata“, objašnjavaju u DRI.

Osam krivičnih prijava za trošenje iznad propisanog

DRI je, kako se navodi u Izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2020, podnela osam krivičnih prijava protiv osam osoba, ali je „podneto i 11 informacija nadležnim tužilaštvima na dalje postupanje i ispitivanje da li u radnjama odgovornih lica postoje elementi protivpravnih radnji koje imaju obeležja krivičnog dela“.

„Krivične prijave su podnete za nenamensko korišćenje budžetskih sredstava po osnovu člana 362a Krivičnog zakonika, protiv odgovornih lica“, ističu u DRI.

Inače, ovaj član Krivičnog zakonika, odnosi se na potrošnju veću od milion dinara u odnosu na propisanu.

„Odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdataka preko iznosa od milion dinara u odnosu na iznos utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom Vlade kojim se utvrđuje iznos sredstava pozajmice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“, stoji u ovom članu Krivičnog zakonika.

Kada je reč 11 informacija koje je DRI poslala tužilaštvima: pet se odnosi na nepravilnosti u javnim nabavkama, dve su, kako ističu u DRI, vezane za preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija.

„Jedna se odnosi na knjiženja faktura bez verodostojne dokumentacije, jedna na nepravilnosti u javnim nabavkama i isplate naknada fizičkim licima, jedna se odnosi na izvršavanje rashoda i preuzimanje obaveza na teret sredstava koja su trebala biti raspodeljena mesnim zajednicama i jedna se odnosi na utvrđene nepravilnosti u postupku pribavljanja i raspolaganja zemljištem u državnoj svojini koje je subjekt revizije dobio na besplatno korišćenje“, potvrdili su u DRI.

(N1-Nova.rs)