N1: EU ne odustaje od srpskog litijuma. Za Srbiju i dalje tajna šta je Ivica Dačić prošle godine potpisao u Njujorku

Od srpskog litijuma Evropska unija ne odustaje. Ono na čemu se radi u ovom trenutku je realizacija trgovinskog partnerstva EU i Srbije za snabdevanje litijumom iz regiona Jadar, preneo je Juronjuz. U Vladi Srbije meštanima Nedeljica ne daju informacije, već im poručuju da se "informišu preko medija".

Šta je ministar Ivica Dačić potpisao prošle godine u Njujorku sa predstavnicima Evropske komisije i dalje je za Srbiju tajna.

„Uporno potpisuju svakakve sporazume memorandume da o tome ne obaveštavaju javnost da kao lokalna zajednica nemamo pojma šta se iza naših leđa dešava ali ono što oni uvek zaboravljaju jeste da smo mi vlasnici imovine koja je potrebna Rio Tintu i da Rio Tinto nema imovinu za rudnik“, kaže Marijana Petković iz udruženja „Ne damo Jadar“.

U odgovoru Vlade Srbije udruženju „Ne damo Jadar“ takođe tajnovitost i poruka – istražite sami.

„…utvrđeno je da ne raspolažemo potpisanim primerkom Pisma o namerama… Određeni akti mogu se pronaći u sredstvima javnog informisanja dostupnim na internet pretraživaču“, navode.

Međutim sve se evo saznalo polako posle Samita o kritičnim sirovinama održanog u Briselu, na kojem je o srpskom litijumu govorio upravo jedan od potpisnika Pisma o namerama, komesar Maroš Šefčovič.

„Nadam se da ćemo u kratkom roku uspeti da finalizujemo tekst Memoranduma o razumevanju. Trenutno su razgovara sa Vladom Srbije usmereni na izdvajanje, preradu, prečišćavanje i upotrebu litijuma. Postoji pozitivan razvoj jer je u prošlosti bilo nekih pravnih pitanja o kojima se sada razgovara između kompanije i Vlade“, rekao je.

Komesar Šefčovič dobro je poznat meštanima Nedeljica, koji poručuju da srpska vlast može od njega puno i da nauči.

„Mogli su da nauče lekciju o patriotizmu, on dolazi iz Slovačke, Slovačka nema nijedan rudnik, sve ih je pogasila, ali ono što oni imaju je kobalt i mi se iskreno nadamo i nadamo se pošto je kobalt u strateškim mineralima koji trebaju Evropi, verovatno će predložiti da se taj kobalt kopa u Slovačkoj, a ne u Africi“, kaže Petković.

Udruženje „Marš sa Drine“ preko evropskih institucija u martu je došlo do potpisanog pisma iz kojeg se vidi da će se Srbija angažovati oko baterija i kritičnih sirovina, a na potpisivanje memoranduma, što je naredni korak, upozorava i pokret „Kreni promeni“.

„Meni deluje da obe strane okušavaju da završe poslove koji nisu u skladu sa evropskim vrednostima poput vladavine prava ili demokratičnosti napominjem projekat Jadar je odjavljen demokratskim protestima u Srbiji a pokušava i da se progura i pored Narodne inicijative gde je država izvršila državni udar suspenzijom 38 hiljada potpisa o kojima bi parlament morao da se izjasni“, kaže Savo Manojlović.

Na sajtu Vlade Srbije postoji detaljan izveštaj sa kim se sve susreo prošlog septembra ministar Dačić, od zvaničnika Kipra, Nepala Jermenije, Burkine Faso, Emirata, preko Mađarske, Luksemburga, Palestine, Venecuele do Nikaragve, ali nema ni slova o tome na šta je stavio svoj potpis a tiče se Srbije.

Ne damo Jadar: Sporazumi se potpisuju iza naših leđa, lokalci ne znaju šta se događa

Razmatraju se poslednje pravne prepreke pre nego što dođe do realizacije trgovinskog partnerstva EU-Srbija za snabdevanje litijumom iz regiona Jadar, piše Euronews. Zvanično trgovinsko partnerstvo o snabdevanju kritičnim sirovinama iz Srbije je u pripremi, a pregovori oko pravnih prepreka su u finalnoj fazi, kaže komesar Maroš Šefčović. Koliko su procesi transparetni i koliko javnost zapravo zna?

Marijana Petković iz udruženja „Ne damo Jadar“ kaže za N1 da je traženo iz Vlade da se primerak sporazuma dostavi, ali da je iz Vlade odgovoreno da primerak sporazuma nemaju.

„O tom memorandumu smo govorili već ranije. Kao što znate, Ivica Dačić u prisustvu predsednika je potpisao taj sporazum o strateškim mineralnima (sporazum o Zakonu o kritičnim mineralnim sirovinama), ili kako ih već zovu, i to je bio signal da se obratimo Vladi RS i da tražimo taj primerak sporazuma. Mi smo dobili odgovor vlade da ona nema nijedan primerak sporazuma i da se o svemu informišemo iz medija“, kaže naša sagovornica.

Petković još dodaje: „Po tome smo zaključili da oni uporno potpisuju svakakve sporazume, memorandume, da o tome ne obaveštavaju javnost, da mi kao lokalna zajednica nemamo pojma šta se iza naših leđa dešava, ali ono što oni uvek zaborave je to što smo mi vlasnici imovine koja je potrebna Rio Tintu, i da Rio Tinto nema imovinu za rudnik“.

Iako udruženje traži dokumenta, naša saogovornica kaže da to nema svrhe. „Vi apsolutno imate jednu administraciju koja je gluva i koja nema apsolutno sluha, zaboravljajući da je to obaveza koju moraju da nam dostave. Na isti način se ponašaju kao Rio Sava i Rio Tinto„, ističe Petković.

Kako kaže, jedino je neverovatno da se u izbornim kampanjama ništa ne pominje. „Strogo se vodi računa da svi budu mirni, pa i Rio Tinto na terenu, dok ne prođu izbori… Ali opet se to diže… Prolazi vreme, a EU i Rio Tintu se žuri“, objašnjava Petković iz „Ne damo Jadar“.

„Životi na terenu su nam ugroženi, ne možemo da planiramo sopstvenu budućnost“

Naša sagovornica kaže da udruženje i građani ne razgovaraju, niti će razgovarati sa Rio Tintom. „Mi sa njima ne razgovaramo, niti ćemo razgovarati. Sve razgovore smo obavili pre četiri godine kod njih u kancelariji, kad smo im rekli da neće biti rudnika, na šta su se oni smejali… Od poslednjeg događaja, ono kad smo zatekli inženjere Rio Save i Behtela u polju, u tuđim parcelama, i na osnovu mapa koje su držali u ruci, jasno se vidi da se projekat odvija dalje. To je poslednje što se desilo, posle toga nisu ulazili“, kazala je ona.

Petković kaže da se čeka šta će se dalje dešavati, i zaključuje: „To je jedna priča koja je toliko duboko korumpirana, da niko u ovoj državi za sad ne želi da na tome odgovara. Ali, erujem da ce doći vreme kada će svi koji su bili umešani, i koji su nama ugrozili živote… Nama su životi na terenu ugroženi, jer mi nemamo prava da planiramo ni sopstveni život, ni sopstvenu budućnost, ni budućnost sopstvene dece. Mi sad sedimo i čuvamo to što možemo da sačuvamo i zaista im nećemo dozvoliti da uđu, a njihovo je da probaju“.

(N1)