MSP Rusije: Postizanje delimičnog kompromisa o ličnim dokumentima između Beograda i Prištine donekle umanjilo tenzije. Osnov za rešavanje problema KiM, hteo to neko ili ne, ostaje Rezolucija 1244

 MOSKVA - Postizanje delimičnog kompromisa o ličnim dokumentima između Beograda i Prištine donekle je umanjilo tenzije na Kosovu i Metohiji, ali ostaje nerešeno fundamentalno pitanje da li je Zapad spreman da ozbiljno uzme u obzir legitimne interese Srbije, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Ministarstvo u saopštenju podseća da osnov za rešavanje kosovskog problema, "hteo to neko ili ne", ostaje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja jasno definiše teritorijalni integritet Srbije i ističe da je neprihvatljivo obezvređivanje ključnih elemenata utvrđenih tokom dijaloga Beograda i Prištine, pre svega onih o stvaranju Zajednice srpskih opština kao mehanizma za obezbeđenje prava Srba na KiM.

Osnov za rešavanje problema KiM, hteo to neko ili ne, ostaje Rezolucija 1244, koja jasno definiše teritorijalni integritet Srbije

U saopštenju se navodi da izjave rukovodstva Srbije o postignutom dogovoru potvrđuju da Beograd trezveno procenjuje postignuto, ističe kao primarni zadatak zaštitu prava sunarodnika na KiM i "ne gaji iluzije o šansama za promenu proalbanskog pristupa Zapada".

Ministarstvo ističe i da Moskva "pomno prati dramatična dešavanja na Kosovu" i da je situacija tamo u poslednjih mesec dana ponovo je eskalirala, približavajući se ivici međuetničkog sukoba zbog namere samoproglašenih "vlasti" u Prištini da nateraju Srbe koji žive u regionu da od 1. septembra počnu da zamenjuju lična dokumenta i brojeve automobila kosovskim.

Ocenjuje se da su "posrednički pokušaji Evropske unije ponovo pokazali bespomoćnost EU, nespremnost da se uđe u klinč sa "svojevoljnom elitom kosovskih Albanaca, pa čak i popustljivost prema prištinskim ekstremistima".

Amerikanac zapanjujuće tvrdoglavo ne želi da vidi znake prijateljstva između Srbije i Rusije

Ministarstvo dodaje da pritisak na Srbiju zbog KiM dolazi usred pokušaja da pokvare njeni odnosi sa Rusijom i ukazuje da je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, kako se navodi, drsko zahtevao da Srbija na sebe preuzmu deo sankcionog tereta (Rusiji) i konačno shvati da su joj pravi prijatelji isključivo na Zapadu.

"Amerikanac zapanjujuće tvrdoglavo ne želi da vidi znake prijateljstva između Srbije i Rusije. U istom stilu je i ogorčenje zbog nedavne posete Rusiji ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina. Da li je posao američkog diplomate da ocenjuje putovanja predstavnika srpske vlade", pita rusko Ministarstvo.

U saopštenju se kaže da je "svojim iskreno bezobraznim izjavama o tome zvaničnik Stejt departmenta još jednom razotkrio duboko neprijateljski stav Vašingtona prema nezavisnoj multivektorskoj politici Beograda, na osnovu koje se gradi rusko-srpska saradnja, što se ne uklapa u američke proračune o monopolu na veze Zapada sa Srbijom".

(Tanjug)