Momčilo Trajković: Zašto je Kosovo na margini današnjih istorijskih dešavanja u Srbiji?

Predsednik Srpskog nacionalnog foruma, Momčilo Trajković, osudio je ćutanje vlasti, opozicije, intelektualne elite i Crkve u Srbiji povodom, kako je naveo u otvorenom pismu, “stradanja srpskog naroda na KiM“. On je kritikovao aktuelnu vlast za “izdajničku politiku prema Kosovu”, ističući da su oni koji ćute odgovorni za trenutnu situaciju. Trajković je posebno naglasio potrebu za angažmanom Crkve u zaštiti srpskog naroda i borbi za Kosovo, pozivajući na organizaciju crkveno-narodnih litija. Takođe, upozorio je da studenti, kroz svoje proteste, postavljaju pitanje promene sistema koji je uništio zemlju. On je pozvao nacionalnu elitu da se uključi u “borbu za KiM”, umesto da sedi po kabinetima i piše kolumne.

U nastavku prenosimo kompletno pismo predsednika Srpskog nacionalnog foruma Momčila Trajkovića.

“Svedoci smo neviđenog i nečuvenog stradanja našeg naroda na Kosovu i Metohiji i to pred očima celoga sveta.

I dok Aljbin Kurti sprovodi „kristalnu noć“ nad nedužnim „ostatkom“ srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, dok Aljbin Kurti državno-organizovanim terorom kolektivno kažnjava „svoje“ građane, loveći ih kao zečeve, u Srbiji svi ćute!? Ćuti vlast, ćuti opozicija, ćuti intelektualna elita, ćuti Crkva, ćuti i anestezirani srpski narod.

Nažalost, ćuti i „demokratska“ Evropa!? I Amerika ćuti!?

Vlast je narod razbila, posvađala, propao joj „državni projekat“, tzv. Srpska lista, a ona (vlast) i dalje želi da po svaku cenu oživi „mrtvaca“ kako bi nastavila manipulaciju izmrcvarenim narodom.

Narod nesvestan da sve što mu se dešava je plod izdajničke politike aktuelnog režima u Beogradu, pogotovu nakon prihvatanja i sprovođenje Francusko-nemačkog sporazuma i Ohridskog aneksa i dalje se uteruje da ponovo da legitimitet promašenoj politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Šta se to desilo sa Crkvom? Zašto ona ide uz rame režimu koji je izdao Kosovo i Metohiju. Zašto Crkva i dalje ćuti!? Zašto nemo posmatra kako joj se duhovna deca batrgaju, a svojim glasnim ćutanjem blagoslovi vlast i saučestvuje u izdaji!?

A njeno delanje nikada nije bilo potrebnije. Njen stav je i dalje da narod klekne, ćuti i moli se Bogu, i Bog će pomoći! Slažem se! Samo ako je narod u veri, može opstati! Ali i još nešto, ono što današnji velikodostojnici, samo iz njima poznatih razloga, zaboravljaju, da je naša crkva imala ulogu sabornosti! Kao da se te uloge odrekla, i to „danas“, pogotovu na Kosovu i Metohij, kada je nikad potrebnija.

Zašto Crkva „ubija“ Boga u narod, guši nacionalnu energiju!? Izgovor da je sada vreme da se ćuti, da bude smiren je „ubijanje“ narodne energije. Pokojni patrijarh Pavle stalno nam je govorio da „moramo biti Božji saradnici, kako bi nam Bog pomogao“! Dakle, podignimo glavu, uspravimo se!

Nikada nije bilo potrebnije, nego danas, da naša Crkva pokaže solidarnost sa svojom ugroženom duhovnom decom, ohrabri ih, ali i na taj način skrene pažnju nepravednom svetu na stradanje i nestajanje ostatka jednog naroda, da organizuje crkveno-narodne litije koje pozivaju na mir, da zajedno sa „ostatkom“ srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, glasno krikne!? Nije li poslednji trenutak da naš vladika Teodosije sazove Crkveno-narodni sabor, okupi verujuće ljude, ugledne domaćine, intelektualce, da ohrabri narod koji je u nestajanju. Kad će, ako neće sad!

Danas o Srbima sa Kosova i Metohije ne govori niko!? Svi su umukli!? Najtužnija su priča kosovski srpski intelektualci sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, kao i vajni intelektualci iz kulture, prosvete, lekari…, koji su pustili pipke hranilice na Vučićevim jaslama i zobaju li zobaju, nezainteresovani za sudbinu svoga naroda. Umukli čuvajući pozicije na „santi leda“, na „Titaniku“, bez obzira i bez obraza!?

Navirujući je samo zov koji se čuje iz grla desetina hiljada studenata u protestu, koji se, od onih koji sramno ćute, optužuju da ne pominje Kosovo, da ne brani Kosovo…! A oni su, u stvari danas najglasniji u odbrani Kosova i Metohije! Njihov zahtev za poštovanje Ustava i funkcionisanje institucija je borba za Kosovo i Metohiju, njihovo gromoglasno pevanje himne je borba za Kosovo i Metohiju, njihovi zahtevi za promenu sistema je borba za Kosovo i Metohiju, njihova poruka Vučiću da nije važan jeste poruka da se mane Kosova i Metohije. Zar ne čujete vapaj uzenimrene i odlučne mladosti, naše poslednje šanse da spasemo Kosovo, da spasemo Srbiju!?

Nije za čuđenje što sve to ne vidi izmanipulisani narod. Ali je za čuđenje „do neba“ da to ne vidi srpska nacionalna elita u Beogradu, koja ljubomorno čuva lagodne pozicije kritičara, egzistirajući i parazitirajući na ispraznim pričama o patriotizmu, proglašavajući sebe jedino kompetentnim i pravim borcima za nacionalno pitanje! Ne vide istorijsku priliku za „novi početak i novu šansu“ za rešavanja zamršenog srpskog nacionalnog i državnog pitanja, čekajući da nenarodna vlast isisa poslednje kapi krvi „umrtvljenom“ narodu. Oni bi posmatrajući sa strane, da nakon „bitke“, ušetaju u prazan nacionalni prostor, ali, nažalost, ponovo iz kabineta i ispraznim kolumnama! I u tome je problem, što „građanisti“ sebe već pozicioniraju delujući u narodu, koristeći ogroman prostor koji stvaraju studentski protesti. Inicijativa „ProGlas“ je najbolji primer za to. Dakle, potrebna je teorijska ali i pragmatično odmeravanje snaga na delu, a ne u kabinetima i katarzičnim kolumnama kako bi se sutra reklo da su bili na pravoj strani, strani naroda! Neverovatno je koliko je sličnosti u ćutanju i nedelotvornom delovanju Crkve i desne elite.

„Bežanje“ desnice da sa „građanskom Srbijom“ na javnoj sceni sučeli argumente, jeste kukavičluk „desne elite“. Takođe „bežanje“ desne elite od studentskog protesta, je prepuštanje istorijskih procesa „građanistima“. Umesto da dođe do približavanja, kopaju se duboki rovovi. Kao da su problem „građanisti“, a ne sistem koji je najveća snaga aktuelnom režimu u upropašćavanju države i naroda!

A način na koji studenti postavljaju krizu u Srbiji nije ni desni ni levi, čak ni protiv režima, već suštinski, promena sistema, kojim će biti poražen svaki autoritarni režim. Zamerati građanskoj eliti što pokušava da studentima nametne (neuspešno) svoje viđenje Srbije, u stvari je, kukavičluk desne elite i ruženje studenata, glavnih aktera istorijskih promena.

Problem je što su studenti bolje videli, i od jednih i od drugih. I još nešto, što „građanisti“ bolje razumeju (i „koriste“) studentske proteste, dok desna elita u studentskim protestima vidi ujdurmu građanista i stranih elemenata!?. Umesto da ih „koristi“, ona od njih „strahuje“ i kritikuje ili ćuti!? Isti odnos ima i aktuelna vlast (strahuje i kritikuje, kompromituje)! To što nacionalna elita gubi prostor za delovanje, nije u „graćanistima“, već u njima samima!

Svako i malo pametan može primetiti da su studentski protesti jedini pravi odgovor na krizu u kojoj je Srbija. Jer imali su šansu i jedni i drugi: građanisti, kroz proteste „Jedan od 5 miliona“, Srbija protiv nasilja“, i dr, koji uprkos masovnosti, nisu dali nikakav rezultat, nacionalna elita kada je Kosovo „odlazilo“, kada je Sever Kosova izdavan u pregovaračkom procesu i implementaciji kapitulantskih sporazuma. To je bio gejzir za nacionalno delovanje nacionalne elite, ali završavalo je u kabinetima i kolumnama, i nigde više i ništa više. Zato ne razumem odnos nacionalne elite prema studentskim protestima, Zašto ona ne vidi priliku da konačno ode izdajnički režim i dođe do promene sistema. Ako sumnjaju u promenu sistema, ako se plaše da će Srbiju preuzeti „drugosrbijanci“, opet će sami biti krivi. Jer ih, osim u kabinetima i kolumnama, nigde nema.

Otklon profesora Mila Lompara i njegov poziv na kohezionom delovanju nacionalne i građanske elite jeste ohrabrujući put ka demokratskom odmeravanju argumenata i programa u rešavanju državnog i nacionalnog pitanja.

Ohrabrujuća je i otvorena kritika profesora Slobodana Samardžića zbog glasnog ćutanja Crkve, o kome nacionalna elita ne saopšti ama baš ni jednu reč.

Zato je Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije ove godine dodelilo povelju „Crveni kosovski božur“ „građanistima“ iz ProGlasa, a ne „patriotskim pokretima“ koji i dalje ostaju u svojim „kabinetima i kolumnama“, na periferiji istorijskih zbivanja, želeći da kroz postojeći sistem, vegetirajući na njemu, rešavaju problem!?. Tužno, ali istinito!”

Momčilo Trajković, predsednik Srpskog nacionalnog foruma

U Gračanici, 27. januara 2025 godine

(Medija centar)