MMF: Veliki fiskalni deficit Srbije

BEOGRAD – Nastavak revizija aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom zahtevaće postizanje dogovora o zakonodavnim merama koje će eliminisati dodatnu potrošnju i povećanje duga, navedeno je u preporukama MMF-a, koje su danas objavljene na sajtu Narodne banke Srbije.

Mada je verovatno da će se to dogoditi tek nakon izbora, vlada je izrazila spremnost na održavanje deficita i povećavanje duga u skladu sa ciljevima aranžmana tokom preostalog dela svog mandata, u nameri da se doprinese očuvanju poverenja u održivost fiskalne politike, naveo je MMF.

Preliminarno je dogovoreno da se misija MMF-a vrati u Beograd sredinom 2012. godine, posle izbora, da bi sa novom vladom razgovarala o koracima koji su potrebni da bi se nastavile revizije programa.

Kako je precizirano, nastavak revizija aranžmana zahtevaće postizanje sporazuma o rebalansu budžeta za 2012. kojim će se eliminisati dodatna potrošnja i emitovanje duga, usvajanju srednjoročnog fiskalnog programa i ubrzanju strukturalnih reformi.

Završetak prve revizije stend-baj aranžmana odložen je zato što budžet za 2012. nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom.

Kako se podseća, fiskalni program za 2012. oko koga je postignut dogovor između misije MMF-a i vlasti u novembru 2011. predvideo je kao cilj fiskalni deficit od 4,25 procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) i izdavanje domaćih državnih garancija ograničeno na oko jedan procenat BDP-a.

Međutim, usvojeni budžet za 2012. uključuje i dodatno emitovanje javnog duga, uključujući državne garancije, i projekte finansirane iz domaćih izvora, u iznosu od skoro dva procenta BDP-a.

Budžet za 2012. podrazumeva značajno viši dug nego što je fiskalno odgovorno, čime se potkopava glavni stub reformskog programa podržanog aranžmanom, navedeno je u preporukama MMF-a posle posete Beogradu od 2. do 9. februara.

Projektovani fiskalni deficit za 2012. u uslovima nepromenjenih politika je za najmanje jedan procenat BDP-a viši nego što to predviđa fiskalni program dogovoren u novembru. Deo tog jaza koji iznosi 0,5 procenta BDP-a posledica je nižeg rasta BDP-a, 0,25 procenta potiče od niže osnove prihoda u 2011. godini, a ostatak od više potrošnje.

Opšte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5,25 procenta BDP-a, u poređenju sa 4,25 procenta predviđena fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i "Puteva Srbije", nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda.

Odmah posle izbora treba usvojiti srednjoročni fiskalni program koji ima za cilj dovođenje duga na održiv nivo, jedna je od preporuka MMF-a.

Očekuje se da će javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 2012. godine, pa nadalje čak i ukoliko se fiskalna politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu.

Misija se stoga zalaže za politiku kojom će se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti.

Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture.

Koraci u pravcu realizacije ovih ciljeva obuhvataju smanjenje subvencija i transfera, smanjenje mase zarada povrh onoga što podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji, proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu i povećanje stope PDV-a, koja je i dalje jedna od najnižih u regionu.

Pored toga, trajna fiskalna konsolidacija bi trebalo da se pozabavi pitanjima kao što su reforma zaposlenosti u javnom sektoru, uključujući i zdravstvo i obrazovanje, racionalizacija državnih i društvenih preduzeća i penziona reforma.

Sledeća vlada bi trebalo da razmotri sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja direktnih poreza. Kao što je već pominjano tokom razgovora u okviru ranijih aranžmana, vlasti bi trebalo da razmotre sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja socijalnih doprinosa i povećanje indirektnih poreza i poreza na imovinu.

Posle izbora, vlasti treba da bez odlaganja pokrenu strukturalne reforme da bi se rešilo pitanje ključnih uskih grla kod rasta. Prelazak Srbije na efikasniju ekonomiju kojom dominira privatni sektor znatno kasni za najuspešnijim uporedivim zemljama u regionu, naveo je MMF.

(Tanjug)