MMF: Srbija, Estonija i Letonija tri najugroženije države u Evropi

London – Grcajući u deviznim kreditima, Srbija sa Letonijom i Estonijom spada u tri finansijski najugroženije države Evrope, stoji u poverljivom, mesec dana starom, izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda čije delove juče objavljuje londonski „Fajnenšel tajms” (FT). Filijale zapadnih banaka u istočnoj Evropi, uključujući i Srbiju, mogle bi u doglednoj budućnosti da izgube 160 milijardi dolara u vidu nenaplativih dugova, tvrdi još FT pozivajući se na martovski interni izveštaj Breton-Vud institucije.

Osiromašene zemlje centralne i jugoistočne Evrope našle su se tako juče – nakon pozitivne euforije oko samita G-20 – u središtu potencijalno dramatične konfrontacije između MMF-a i Evropske unije.

MMF, naime, ekonomski posustalim zemljama tog dela Evrope nalaže da mimo procedure EU i Evropske centralne banke i otvorenog protivljenja „briselske familije”, unilateralno proglase evro svojom valutom!

„Krizom pogođene zemlje centralne i istočne Evrope trebalo bi da razmotre demisiju svojih valuta u korist evra, i to bez formalnog pridruživanja evrozoni. Evrozona bi trebalo da olabavi uslove prijema, tako da bi ove zemlje mogle postati kvazičlanice. Evroizacija bi bila najbolji način da se reši problem spoljnog duga, ukloni neizvesnost i povrati poverenje. Bez evroizacije borba sa spoljnim deviznim dugom zahtevala bi u nekim zemljama drastične stabilizacione mere i masovna otpuštanja u atmosferi žilavog političkog otpora”, prenosi između ostalog FT.

Prema mišljenju MMF-a, osiromašeno krilo Evrope sve manje je u stanju da plati prispele dugove, sa mogućim ozbiljnim posledicama za zapadne kreditore.

„Finansijska kriza na istoku Evrope može se lako preliti na zapadni deo kontinenta. EU treba da povede usaglašenu politiku prema celom regionu. Sa izuzetkom Rusije, region centralne i istočne Evrope ove godine treba da reprogramira prispeli spoljni dug od 413 milijardi dolara i isfinansira 84 milijarde dolara deficita po tekućem računu”, izračunali su u martu eksperti MMF-a.

Region je u finansijskoj dubiozi od oko 186 milijardi dolara: ponajviše Rumunija (34 milijarde dolara), Turska (40 milijardi dolara) i Poljska (59 milijardi dolara).

Za krpljenje ovog finansijskog bezdana na istoku Evrope, MMF iz svojih izvora može da obezbedi oko 81 milijardu dolara. Po mišljenju Breton-Vud institucije, lavovski deo finansijske pomoći ugroženom regionu (do 105 milijardi dolara) trebalo bi da obezbede pre svega Evropska unija i zemlje kreditori.

„Dokument MMF-a je zastareli interni izveštaj”, kratko je juče reagovala Evropska komisija na tekst „Fajnenšel tajmsa” pod naslovom „MMF nalaže istočnoevropskim članicama EU da usvoje evro”. Motiv jučerašnjeg obelodanjivanja martovskog izveštaja MMF-a nije objavljen.

MMF-ov „sveobuhvatni recept” za Evropu mogao bi da izazove žestoke polemike o strategiji pomoći ekonomski urušenim zemljama centralne i istočne Evrope, procenjuju agencije.

Naime, na otvoreno insistiranje Nemačke, „briselska familija” je prošlog meseca odbacila sugestiju MMF-a i Svetske banke da ekonomski ugroženom istočnom krilu EU pomogne jedinstvenim paketom mera i akcija. Protiv „regionalnog spasilačkog fonda za centralnu i istočnu Evropu” izjasnile su se tada i neke zemlje regiona, posebno Mađarska. Poziv MMF-a na unilateralno samoprisvajanje evra kao valute u naglašenoj je koliziji sa stavovima predsednika Evropske centralne banke Kloda Trišea i predsednika ministara finansija evrogrupe Žan-Kloda Junkera. Triše i Junker su se izjasnili u više navrata protiv „prečica” do ulaska u evrozonu. Finansijski vrh briselske familije uporno zahteva da kandidati za ulazak u evrozonu treba prethodno da zadovolje striktne kriterijume koji podrazumevaju pre svega odgovarajuće nizak nivo inflacije, budžetskog deficita, javnog duga, stabilnost valute i dr.

„Evro kao zvaničnu valutu izvan „briselske familije” koriste Monako, San Marino i Vatikan – preko sporazuma sklopljenih sa Francuskom i Italijom, članicama EU sa kojima su tradicionalno bliske. Izvan evrozone, evro kao valutu koristi Crno Gora, dok je ranije koristila nemačku marku. Crna Gora nema pravni aranžman sa EU koji bi dozvoljavao takvu upotrebu valute”, navodi Rojters.

(Politika)