Miroslav Lazanski: Ucena iz Berlina kao nekada rezolucija Informbiroa

Ceo dan smišljam kojih bi to sedam uslova Srbija mogla da postavi Nemačkoj oko početka pregovara za članstvo Srbije u EU? Stop reviziji istorije iz vremena Drugog svetskog rata, stradanje Srba u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. razaranje gradova. Teško, jer Nemci će reći da je Vili Brant potpisao sa Titom sporazum o pomoći od 800 miliona nemačkih maraka kao nekoj vrsti ratnih reparacija, čime Nemci smatraju da je za njih ta priča završena. Za razliku od nas, za Izrael ta priča nikada nije završena. I neće biti završena. Šta onda drugo kao uslov da postavimo Nemcima da bismo mi pristali na pregovore oko našeg ulaska u EU? Da zapretimo da ćemo prekinuti diplomatske odnose sa Mađarskom? Zašto pobogu sa njima? Zato što su pustili jednog oficira Azerbejdžanca koji je na nekakvom NATO kursu u Budimpešti upucao oficira Jermenca. Mađari pustili Azerbejdžanca da ode kući, a Jermenija odmah prekinula diplomatske odnose sa Mađarskom. Koja je članica i EU i NATO. Nečuveno kako ti Jermenci čuvaju dostojanstvo svoje države. No, kako su oni pravoslavci mogli bismo i mi da kao upozorenje prekinemo diplomatske odnose sa Mađarima. Ne zbog Azerbejdžana već onako, nikad se ne zna, zbog Vojvodine. Istina, Azerbejdžan ima naftu, ali Jermeni imaju spor sa Turcima, pa mu to nekako dođe na isto. Uglavnom, Jermenija me je fascinirala, ona je prva zemlja u svetu koja je prekinula diplomatske odnose sa nekom članicom EU. Što mi nismo učinili ni sa Senegalom, koji je prvi u Africi priznao nezavisno Kosovo. Jer, mi imamo velike političke i ekonomske interese u Senegalu, a imamo i odlične odnose sa Turcima, za razliku od Jermena.

Da postavimo Nemcima i pitanje oko bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, čime je prekršeno međunarodno pravo, ali direktno i nemački Ustav. Ko će platiti štete iz tog rata, sada kada nema ni Branta ni Tita? Da priupitamo Nemce za trgovinu ljudskim organima na Kosovu, nije valjda da BND o tome ništa nije znao, kad se zna da OVK bez BND-a ništa nije smela da uradi.

Dakle, oduševio me je izvesni gospodin Andreas Šokenhof, inače iz vladajuće partije nemačke kancelarke Angele Merkel. Naime, gospodin Šokenhof nam je u ime i stranke i kancelarke i Nemačke uručio sedam uslova za početak pregovora o članstvu Srbije u EU. Kao nekada rezolucija Informbiroa. Naravno gospodin Šokenhof nije drug Staljin, iako kada gledam njegovu sliku, naravno ne DŽugašvilija, usuđujem se da tvrdim da je tih sedam uslova Srbiji strasno isporučio i u svoje ime. Ipak, zahvalan sam gospodinu Šokenhofu, čovek je potvrdio ono što sam na ovim stranicama napisao još pre četiri godine: Srbija neće ući u EU sve dok izričito ne prizna nezavisnost Kosova. Sada su stvari sasvim ogoljene, Srbiji čak nema ni pregovora o članstvu u EU sve dok izričito ne prizna Kosovo. Ako neko u zemlji Srbiji misli da bilo kakav pismeni sporazum između Beograda i Prištine, u smislu onoga što traži gospodin Šokenhof, neće biti izričito priznanje Kosova onda vređa zdrav razum prosečnog građanina ove zemlje. Osim, ako Priština ne pristane da na takvom papiru Kosovo bude pod fusnotom, pod zvezdicom, pod oznakom Meseca, ili Jupitera. Pa se pitam, a zašto bi Priština na tako nešto pristala?

Dobili smo nemačku ucenu, to je direktna politika diktata po principu „uzmi ili ostavi”. I to ne prvi put u istoriji od Nemaca. Naravno da EU i Nemačka imaju pravo da postavljaju uslove za prijem svakom kandidatu koji želi u EU, da utvrde objektivne kriterijume za članstvo, ali biće loše ako se u javnosti Srbije stvori utisak da Nemačka predstavlja i glavnu prepreku našem ulasku u EU. Biće loše ako Srbija stekne osećaj da je zbog Kosova saterana u ćošak. Ako spoznamo da smo trenutno izgubljeni u gomili problema sa kojima se suočava EU, da smo samo kolateralna šteta ukupne evropske igre. Odnosno, ili će Evropa biti nemačka, ili EU neće biti. Mnogo rada, malo sklada, loša atmosfera.

Geopolitika je na Balkanu vrlo fleksibilna disciplina. U takvu disciplinu EU, pa i Nemačka trebalo bi da investiraju, jer to su investicije za budućnost. Srbiji nisu potrebne lekcije iz moralne diplomatije ni dvostruka merila međunarodnih odnosa. Ako neko u Berlinu želi mirno da spava, onda je pitanje kako je to moguće ako Srbi na Kosovu ne mogu mirno da spavaju. Realpolitika samo za jedne, ali ne i za druge, širi opasne iluzije. Srbija nema ekonomiju odmazde koja bi mogla da navede „dobre duše Zapada” na razmišljanje, ali ako bude saterana u ćošak zbog Kosova Srbija može da izabere i potpuni strategijski zaokret. U nedoumici gde se završava evropska zajednica prava i vrednosti, Srbija će odlučiti na kojoj strani želi da stoji. Ako neko misli da je to danas u 2012. godini nemoguće, neka se seti 1948. godine i Informbiroa. U suprotnom, odreknimo se Kosova i završimo tu priču jednom zauvek. Izbor je samo naš...

(Politika)