Miroslav Lazanski: Iranski šah

Najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju, IAEA, imaće procenu „da je Teheran na korak od članstva u nuklearnom klubu”. U Teheranu na tu procenu već sada kažu „i?“. U Vašingtonu i dalje igraju poker, a Iranci igraju šah.

U Izraelu kao da je počelo odbrojavanje pred napad na iranske nuklearne kapacitete, dok izraelska civilna zaštita uvežbava proceduru zaštite stanovništva od mogućih raketnih udara. Izrael tvrdi da je vremena sve manje i da će iranska atomska bomba ugroziti opstanak jevrejske države.

Iako Vašington još ne zauzima čvrst stav oko eventualne vojne akcije zaustavljanja iranskog nuklearnog programa Amerikanci, ipak, ubrzano vojno postrojavaju svoje zalivske saveznike. Sa druge strane, u Siriji se nastavljaju oružani obračuni sa demonstrantima, a Sirija je strateški saveznik Irana.

Dakle, svi uslovi za novi veliki zalivski rat su tu, trka sa vremenom ušla je u završnu fazu. Teheran pojačava ratnu retoriku protiv Izraela, na jednoj od novih verzija iranske balističke rakete „šahab-3” dometa 1.450 kilometara stoji natpis: „Izraela se treba rešiti”. Niko ne razvija raketu tog dometa da bi je opremio klasičnom bojevom glavom, jer je to neracionalno. Da bi se procenilo da li neka zemlja tajno razvija vojni nuklearni program treba samo pratiti njen raketni program. Kada taj program pređe domet rakete od 1.000 kilometara budite sigurni da se uporedo radi i na proizvodnji atomskog oružja. To se pokazalo i na slučajevima Indije i Pakistana. Teheran vojno usko sarađuje sa Severnom Korejom, kupuje severnokorejsku raketnu i podmorničku tehnologiju.

Moguće je da Izrael samostalno izvrši bombardovanje određenih iranskih nuklearnih lokacija. Izraelska borbena avijacija sposobna je da ponovi operaciju „Babilon”, kada je početkom osamdesetih godina prošlog veka bombardovala irački nuklearni centar Osirak, ili kada je 5. septembra 2007. bombardovala navodni sirijski nuklearni centar blizu grada Deir Az-Zora, kojeg su Sirijci predstavljali kao „Arapski centar za izučavanje sušnih predela i suvih zemljišta”. Centar je navodno bio izgrađen uz pomoć Severne Koreje. U akciji bombardovanja mogu da učestvuju i tri izraelske podmornice koje su opremljene krstarećim projektilima, a koje mogu neopaženo da doplove do Hormuza. No, samo bombardovanje može da uspori iranski nuklearni program za 15 do 20 godina, može da ujedini iransku naciju u antiamerikanizmu i da digne cenu nafte do neba. Dovoljna je jedna iranska pomorska akcija u Hormuzu i nema izvoza nafte iz Zaliva. Moskva i Hugo Čavez biće presrećni.

Teheran može, osim Izraela, da napadne i sve američke baze u Zalivu, a može i da aktivira „Hezbolah” sa njegovim terorističkim udarima u području celog Bliskog istoka. Napad na Iran komplikuje i američku poziciju u Pakistanu, pa i američke odnose sa nekim zemljama EU. Ipak, indikativno je da je Iran postao tema broj jedan vodećih zapadnih medija...

(Politika)