Мирослав Лазански: Ирански шах

Најновији извештај Међународне агенције за атомску енергију, ИАЕА, имаће процену „да је Техеран на корак од чланства у нуклеарном клубу”. У Техерану на ту процену већ сада кажу „и?“. У Вашингтону и даље играју покер, а Иранци играју шах.

У Израелу као да је почело одбројавање пред напад на иранске нуклеарне капацитете, док израелска цивилна заштита увежбава процедуру заштите становништва од могућих ракетних удара. Израел тврди да је времена све мање и да ће иранска атомска бомба угрозити опстанак јеврејске државе.

Иако Вашингтон још не заузима чврст став око евентуалне војне акције заустављања иранског нуклеарног програма Американци, ипак, убрзано војно постројавају своје заливске савезнике. Са друге стране, у Сирији се настављају оружани обрачуни са демонстрантима, а Сирија је стратешки савезник Ирана.

Дакле, сви услови за нови велики заливски рат су ту, трка са временом ушла је у завршну фазу. Техеран појачава ратну реторику против Израела, на једној од нових верзија иранске балистичке ракете „шахаб-3” домета 1.450 километара стоји натпис: „Израела се треба решити”. Нико не развија ракету тог домета да би је опремио класичном бојевом главом, јер је то нерационално. Да би се проценило да ли нека земља тајно развија војни нуклеарни програм треба само пратити њен ракетни програм. Када тај програм пређе домет ракете од 1.000 километара будите сигурни да се упоредо ради и на производњи атомског оружја. То се показало и на случајевима Индије и Пакистана. Техеран војно уско сарађује са Северном Корејом, купује севернокорејску ракетну и подморничку технологију.

Могуће је да Израел самостално изврши бомбардовање одређених иранских нуклеарних локација. Израелска борбена авијација способна је да понови операцију „Бабилон”, када је почетком осамдесетих година прошлог века бомбардовала ирачки нуклеарни центар Осирак, или када је 5. септембра 2007. бомбардовала наводни сиријски нуклеарни центар близу града Деир Аз-Зора, којег су Сиријци представљали као „Арапски центар за изучавање сушних предела и сувих земљишта”. Центар је наводно био изграђен уз помоћ Северне Кореје. У акцији бомбардовања могу да учествују и три израелске подморнице које су опремљене крстарећим пројектилима, а које могу неопажено да доплове до Хормуза. Но, само бомбардовање може да успори ирански нуклеарни програм за 15 до 20 година, може да уједини иранску нацију у антиамериканизму и да дигне цену нафте до неба. Довољна је једна иранска поморска акција у Хормузу и нема извоза нафте из Залива. Москва и Хуго Чавез биће пресрећни.

Техеран може, осим Израела, да нападне и све америчке базе у Заливу, а може и да активира „Хезболах” са његовим терористичким ударима у подручју целог Блиског истока. Напад на Иран компликује и америчку позицију у Пакистану, па и америчке односе са неким земљама ЕУ. Ипак, индикативно је да је Иран постао тема број један водећих западних медија...

(Политика)