Miroslav Lazanski: Gadafijevi lojalisti zauzimaju gradove i napreduju ka Bengaziju

Ras Lanuf, Libija, od  specijalnog izveštača „Politike“ – Snage pukovnika Muamera Gadafija osvojile su juče strateški važan grad i vojnu bazu Adždabiju, istočno od Ras Lanufa i Brege koja je zauzeta pre dva dana, te se tako još više približile Bengaziju. Pobunjenici svoje odstupanje objašnjavaju „taktičkim povlačenjem” na nove položaje. Kako je teren oko Bengazija prepun udolina, koje se povremeno pune vodom, pobunjenici verovatno nameravaju da odsudnu odbranu Bengazija oslone na te močvare i udoline.

Vladine snage zasad najviše koriste artiljeriju. Pravih pešadijskih okršaja nije bilo. Gde god se pojavila regularna vojska pobunjenici su pobegli.

U osvajanju Brege i Adždabije prvi put je korišćen i jedan bataljon mornaričke pešadije, koji se pod okriljem noći iskrcao sa dva desantna broda libijske ratne mornarice.

Po nekim TV snimcima izgleda je jedna francuska raketna fregata ušla u teritorijalne vode Libije kraj Bengazija. Kako je Pariz priznao pobunjenički Nacionalni savet u Bengaziju, a Libija zbog toga odmah prekinula diplomatske odnose sa Francuskom, biće zanimljiv status stranog ratnog broda u vodama Libije.

Danas je pukovnik Gadafi poručio pobunjenicima: „Predajte se, ili bežite.” Pukovnik je pre dva dana primio u odvojene posete ambasadore Rusije, Kine i Indije. Razgovaralo se o učešću naftnih kompanije iz tih zemalja u budućim poslovima u Libiji. Tripoli nastoji da svoje ciljeve postigne sa što manjom upotrebom oružja, a sa što više javne i tajne diplomatije.

Ovde u Ras Lanufu ceo dan proveo sam tražeći kamp „Petrol-kometa”, kompanije srpskog privrednika Gradimira Grade Dragića. On ovde ima velika gradilišta i mnogo građevinskih mašina.

Pre nego što sam krenuo u Ras Lanuf, zamolio me je, da kada već budem tamo, da pogledam u kampu da li su pobunjenici vratili njegov kamion-mešalicu za beton. Kada je krenula „jasmin revolucija” u Libiji, pobunjenici su u Ras Lanufu prvo upali u kamp „Petrol-kometa“ i ukrali kamion-mešalicu za beton kapaciteta oko 23 tone betona vredan 350.000 evra.

Dakle, ceo dan sam se lomatao po raznim kampovima u Ras Lanufu i nigde mešalice za beton. Kako je u kampovima sve opljačkano, od kompjutera do šolja u toaletima, mešalica za beton bila je možda i najvredniji trofej za pobunjenike.

Posle sam u Ras Lanufu gledao kako su proradile banke. Stoje Libijci u redovima, a mašine za brojanje para samo štekću. Izlaze ozarenih lica, svi se smeše, država daje bespovratnu novčanu pomoć. Pare su jače od tenkova.

Kaže mi posle gospodin Grada da su neki naši radnici i izmišljali napade pobunjenika na kampove da bi se što pre evakuisali iz Libije. On je bio na aerodromu u Tripoliju i pomogao je oko ukrcavanja putnika u „Jatove” avione.

Celu organizaciju odlaska državljana Srbije, ali i državljana nekih bivših jugoslovenskih republika, preuzela je ambasada Srbije i taj posao odradila je više nego savršeno. Naime, ambasador Srbije bio je jedini ambasador koji je, sa svojim saradnicima, na aerodromu lično pomagao putnicima, ponekad je bio primoran i da fizički krči put kroz uspaničenu masu ljudi.

Nisu to bili baš dostojanstveni trenuci i prizori. Bio je dogovor da se u prvi avion ukrcavaju samo žene i deca, ali kada je avion stigao muškarci su zaboravili na dogovor i krenulo je rvanje i guranje. Žene i deca su zaboravljeni. Ambasador i gospodin Grada morali su da se svađaju sa našim muškim herojima koji su hteli prvi da napuste Tripoli. Prizori kao na „Titaniku”. Ispada da su ovde najhrabrije bile naše medicinske sestre koje su ostale.

Da, ovde je ostao i Dragan Božić, čuvar savezničkog vojnog groblja. Na pitanje kako je, odgovorio je: „Dobro, ima posla, a imam i viskija. Nego, imate li vi ’Politiku’?”

Da, pre 25 godina „Politika” se prodavala na kioscima u Tripoliju. Bilo je ovde 20.000 naših radnika, a „Jat” je leteo četiri puta nedeljno.

Za razliku od našeg čuvara groblja, Dejan Bojičić ljut je na sve novinare. Stalno opsedaju njegovu devojku Oksanu Balinsku iz mesta Mogilnoje u Ukrajini. Zamenili su je za Galinu Kolotnicki, ličnu medicinsku sestru pukovnika Gadafija. Galina je pobegla u Tursku kod svog dečka, a novinari dosađuju Oksani, pa me je gospodin Dejan ljubazno zamolio da „Politika” objavi kako Oksana nije Galina.

I da je Galina u poverenju rekla Oksani da je pukovnik Gadafi dobrog zdravlja. A to je, priznaćete, svetska ekskluziva...

(Politika)