Miroljub Labus: Vreme je za uvođenje dvopartijskog sistema

Došlo je vreme da menjamo izborne zakone i da, faktički, uvedemo dvopartijski izborni sistem, kaže u intervjuu za Pres Miroljub Labus, ekonomista i bivši potpredsednik Vlade Srbije. On smatra da Srbiji posle izbora sledi ozbiljno sređivanje privrede, a da pobednik na izborima mora imati ovlašćenja da vodi zemlju i da uradi ozbiljne i neophodne stvari.

- Široke koalicione vlade pokazale su se kao najgore rešenje za zemlju - izričit je Miroljub Labus.

Da li biste prihvatili mesto u budućoj vladi Srbije, ako bi vam ga neko ponudio?

- To ne bi bilo dobro ni za mene ni za Vladu, jer nju obrazuju političari koji su prethodno dobili mandat na izborima.

Nedostaje li vam, možda, aktivno učešće u političkom životu?

- Ni najmanje, pogotovo kada uz uverenje da je država svemoguća ide i drugo uverenje da su političari odgovorni za sve pogrešne poslovne odluke preduzeća i banaka.

Očekujete li velike političke promene nakon izbora?

- Očekujem veće promene u ekonomiji nego u politici.

Proces evropskih integracija se zahuktao dok ste bili na mestu vicepremijera. Očekujete li da Srbija do kraja godine dobije status kandidata za članstvo u EU?

- Očekujem. To će biti izvestan pomak, ali je ključno dobijanje datuma za početak pregovora jako daleko. Sećam se koliko su mene pritiskali za hapšenje generala Mladića, pa se to posle pokazalo kao malo važno za evropske integracije.

Smatrate li i dalje da bi uvođenje evra u Srbiji bio spas za našu ekonomiju i privredu?

- Kurs nije čarobni štapić. Ipak, i dalje smatram da je uvođenje evra dugoročno najbolje rešenje za našu privredu, iako evro danas ne stoji dobro. U stručnoj javnosti stvari se polako menjaju i sada veći broj ljudi priča o fiksnom kursu. Ono što želim da naglasim jeste da postojeći devizni sistem može da funkcioniše sve dok postoji precenjeni realni kurs dinara. To, nažalost, ne može da traje večno i mi ćemo svakako, pre ili kasnije, imati deviznu krizu.

Šta građani mogu da očekuju u 2012. godini? Hoćemo li živeti bolje, isto ili lošije?

- Kod nas će stvari da idu slično kao u EU jer smo u istom čamcu. Neće biti nove recesije, ali će oporavak biti dug, uz spori rast životnog standarda i zaposlenosti.

Da li se politika meša u ekonomiju više ili manje u odnosu na vreme kada ste bili u Vladi?

- Politika se danas meša u ekonomiju više nego u moje vreme. Opravdanje za to nalazi u ekonomskoj krizi, gde i druge države vode veoma angažovanu ekonomsku politiku. Mi smo, međutim, prešli granicu i danas postoji opšte uverenje da svaki problem u privredi mora država da reši. To je, prosto, nemoguće. Uz to, vidite šta se dešava u Evropi. Novi talas krize je nastao upravo zbog državne fiskalne politike.

Kako dužnička kriza u EU može da se odrazi na Srbiju?

- Postoje dva kanala kroz koje dužnička kriza iz EU može vrlo brzo da se preseli kod nas. Prvi je kanal izvozne tražnje jer ćemo teže nego do sada da prodajemo u Evropi, zbog usporavanja njene privredne aktivnosti. Poseban je problem za nas situacija u Italiji, koja je naš veliki trgovački partner. Drugi je finansijski kanal, jer će manje kapitala biti raspoloživo za nas. Teško je poverovati da će strane države da dokapitalizuju svoje banke da bi one ulagale u Srbiju.

Kako će se to odraziti na ulaganja u Srbiju?

- Strane direktne investicije ne moraju da budu pogođene, ali tu smo mi sami sebi problem jer smo neatraktivni za njih. Dakle, očekuju nas problemi u izvozu i u prilivu finansijskog kapitala, uz neizvestan nivo stranih direktnih investicija.

Da li smo spremni za izazove koji nam predstoje?

- Nismo, ali ni EU nije bila spremna za krizu. Reagovala je sporo, što je produbilo krizu. Iz toga bi valjalo izvući neke pouke. Ja ne sumnjam da ćemo mi reagovati na krizu, pitanje je samo da li ćemo to uraditi odmah ili sa zakašnjenjem.

Koje su danas svetle, a koje tamne tačke srpske ekonomije?

- Spoljna likvidnost zemlje se održava, bankarski sistem je još uvek siguran, polako se smanjuje inflacija i postoji izvestan privredni rast. To je na svetlijoj, mada ne potpuno svetloj strani. Na drugoj strani su nezaposlenost, pad potrošnje, stagnacija realnih plata, fiskalni i platni deficiti te zaduživanje države.

Kako ocenjujete dogovor sa MMF-om i da li je to mehanizam koji može da spreči državu da u izbornoj godini ne počne neumereno da troši?

- Dogovor sa MMF-om je bio neophodna kupovina vremena za strukturne promene koje će morati da uslede posle izbora. Fiskalni deo sporazuma sa MMF-om je vrlo interesantan, a posebno njegovo obrazloženje. Očigledno je da su obe strane tražile način kako da prebrode period do izbora. U periodu pred izbore nije moguće kontrolisati javnu potrošnju. Ako i dođe do probijanja dogovorenog deficita, to će biti problem za novu, ali ne i za ovu vladu.

Kako zaustaviti rast javnog duga Srbije?

- To je pitanje za politiku, a ne za struku. Što se struke tiče, ona mora da ukaže na primer Italije. Ako kamatne stope porastu - između ostalog i zbog rizika zemlje - a privredni rast ostane skroman, finansiranje visokog duga postaje nerešiv problem. Ja sam pregovarao o otpisu našeg duga i znam da na budući otpis stranog duga ne možemo da računamo.

Kako sa ove distance procenjujete neuspelu prodaju „Telekoma", s obzirom na to što ste u prošlom intervjuu Presu rekli: „Deca su se malo zaigrala, pa prodaju 'Telekom'"?

- „Telekom" mora prvo da reši svoje probleme, pa onda da razmišlja o eventualnoj prodaji. Tu spadaju vlasnički odnosi sa grčkim partnerom, poslovno i organizaciono restrukturiranje kompanije te nalaženje strateškog partnera za investiranje u kompaniju. „Telekom" mora da investira da bi izdržao konkurenciju i pratio tehnološki razvoj. Po mom uverenju, za „Telekom" je prioritet podizanje vrednosti kompanije. Ako se privuče dobar strateški partner, prodaja nije nužna.

Očekujete li neku iznenadnu privatizaciju do izbora?

- Ne očekujem nikakvu spektakularnu privatizaciju.

Hoće li Uredba Vlade Srbije o ograničenju plaćanja na 60 dana pomoći da se prekine lanac nelikvidnosti?

- Takva uredba samo smanjuje kredibilitet Vlade jer se donosi propis koji neće moći da se sprovede. To mi liči na obavezu stanara da traže dozvolu od opštine da okreče svoj stan. Nelikvidnost je ozbiljna stvar, između ostalog i sama Vlada doprinosi tome jer ne plaća svoje obaveze. Nelikvidnost je delom posledica nesolventnosti u privredi, a delom restriktivne monetarne politike. Ni jedno ni drugo se ne rešava uredbom.

(Pres)