Мирко Даутовић: ЕУ одавно више није заједница вредности, а лицемерно звучи свако њихово оглашавање о људским правима или бризи за демократију. ЕУ би овде да ископава литијум и тако направи свој „мали Конго на Балкану“

Професор међународних односа Мирко Даутовић сматра да је БРИКС у многоме фантом који се користи да би се српском јавном мњењу показало да постоји алтернатива ЕУ, док председник Грађанског демократског форума Зоран Вулетић мисли да Србија има готово трајну штету због тога што је политика БРИКС привлачи више од европске, којој формално прилази.

Он је у серијалу Квака 23 Новинске агенције ФоНет оценио да би глуматање независности била велика грешка, скоро једнака, као и формални прилазак земљама БРИКС.

„Полажем много више наде у ЕУ и западне земље које су виделе перформансе нашег друштва и имам утисак да ће оне макар некако на силу, не мислим физичку силу, да нас угурају на ту страну, да не будемо баш толико изгубљени у овом времену и свету“, каже Вулетић.

Како указује, ми се у реалном животу и понашању ослањамо на формулацију Николе Пашића – да прихватимо западни оквир и испунимо га српским садржајем, што Александар Вучић већ 10 година маестрално ради, а ми се налазимо у лавиринту из кога не можемо да изађемо.

„Српски садржај у оквиру западног оквира значи лагање, муљање. Немамо конкретан одговор ни на једно политичко питање, а да се не тумачи може овако, може онако, да видимо”, оценио је Вулетић.

Када је у питању БРИКС, Вулетић наводи да је углавном реч о диктаторским, ауторитарним режимима од којих не може да се очекује да направе нешто институционално озбиљније, нити да организују БРИКС као неку врсту пандана НАТО или западним демократијама.

С друге стране, Мирко Даутовић подсећа да БРИКС нема седиште, зграду и генералног секретара, већ једну малу банку за развој, и да ни по чему не би могао да се назове организацијом или да се пореди са НАТО и ЕУ, организацијом АСЕАН, нити Међународним монетарним фондом или Арапском лигом.

Он наводи да у тридесетак страна декларације БРИКС из Казања нема ни једне одлуке или најаве неког војног савеза, већ само мноштва иницијатива, препоручивања и поздрављања.

То је сасвим разумно, оцењује Даутовић, јер те земље немају много тога заједничког, осим отпора наметању америчког система.

Наводећи пример Турске, која је чланица НАТО и номинално кандидат и за ЕУ, а исказује жељу да се прикључи БРИКС, он констатује да је свет комплексан, да сви делићи нису фиксирани и да не постоји ништа што Турску или неку другу државу може да спречи да фигурира на све три стране.

Даутовић сматра да Србија не бира ни ЕУ, ни БРИКС, већ да је њена српска спољна политика – врдање и краткорочни опортунизам, мада за неулазак у ЕУ није одговорна само Србија.

Како је предочио, „ЕУ одавно више није заједница вредности, а лицемерно звучи свако њихово оглашавање о људским правима или бризи за демократију“.

Указујући да је ЕУ у потпуности затворила очи пред изборним нерегуларностима у Србији, он је скренуо пажњу и на то да би Унија овде да ископава литијум и тако направи „свој мали Конго на Балкану“.

Преостале су у суштини најгоре европске вредности, које Даутовић назива „шљаком европских вредности“ и под њима подразумева национализам, ситничавост, кратковидост, велики его и мале памети.

”Европском унијом владају медиокритети и субмедиокритети”, закључио је Даутовић.

(Н1)