Миодраг Лекић: Позив Ескобара парламенту Црне Горе да не формира власт уз подршку нове већине ирелевантан. Не може страни фактор да одређује владу и министре у њој

Црногорски посланик и бивши дипломата Миодраг Лекић, којег је парламентарна већина предложила за мандатара за састав нове владе, изјавио је да нема разлога да међународни партнери неће успоставити сарадњу са владом која би била формирана на основу актуелног Закона о председнику.

Лекић је додао да су изјаве америчког изасланика Габријела Ескобара ирелевантне.

Министри спољних послова Аустрије и Словеније Александер Шаленберг и Тања Фајон позвали су у среду у Подгорици на хитан избор судија Уставног суда, поручујући да ће ЕУ озбиљно размотрити да ли ће сарађивати са владом која би била формирана на основу актуелног, како кажу, упитног Закона о председнику.

Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар позвао је скупштину да не покушава да формира нову владу према недавно усвојеним изменама и допунама Закона о председнику. Ескобар је казао да не види како би САД могле да раде са владом која би била формирана под тим условима.

Лекић је казао да Црна Гора не сме постати „експериментална лабораторија“ и „протекторат“.

„Моја влада не би била ни под чијим утицајем. Једини критеријум за формирање владе су избори и резултати на њима. Не може страни фактор да одређује владу и министре у њој“, нагласио је он.

О позиву Ескобара парламенту да не формира нову власт уз подршку нове већине, казао је како је ирелевантан.

„То није ни дипломатски ни демократски језик и као такав је за мене ирелевантан“, нагласио је Лекић.

Лекић је казао да ће почети консултације са партијама када буде именован за мандатара.

Истакао је да не води персоналну битку, и да нема личну мотивацију да буде премијер.

„Парламентарна већина постигла је консензус о мом именовању и ја то морам да поштујем“, поручио је он.

Лекић је казао да би нова влада била састављена од свих победничких изборних листи са избора 2020. године. Рекао је да ће они што условљавају да Демократски фронт (ДФ) не буде у влади морати то да аргументују.

„На бази овога што је речено да би била нека препрека, не видим да је довољно аргументовано да не би могли бити у влади. Они треба да су у влади на бази изборног резултата и свако ко нема кривичне пресуде, наравно да може бити. Грађани их гласају да би они учествовали, тако да ДФ ће бити присутан уколико ја будем састављао владу“, рекао је Лекић.

Посланици црногорског парламента су поново усвојили измене Закона о председнику Републике, којима скупштина преузима део надлежности шефа државе у предлагању мандатара за састав владе.

Измене закона, које отварају пут парламентарној већини да изабере свог кандидата за мандатара, усвојене су упркос препорукама Венецијанске комисије и Европске уније да се од тога одустане.

Када су посланици 2. новембра први пут усвојили измене Закона о председнику Републике, Ђукановић је одбио да потпише тај акт и вратио га је скупштини на поновно разматрање.

Црногорска опозиција измене Закона о председнику Републике тумачи као „државни удар“, због чега је у Подгорици одржано неколико протеста, са захтевом да спорни Закон буде повучен и да буду расписани ванредни парламентарни избори.

Политичка криза у Црној Гори манифестује се и тиме што Уставни суд од 13. септембра нема кворум за одлучивање, јер има само троје од седам судија. Скупштина Црне Горе у два круга гласања није изабрала четворо недостајућих судија Уставног суда.

(Н1)