Ministarstvo pravde Srbije zatražilo od Švajcarske izručenje Nasera Orića

BEOGRAD - Ministarstvo pravde Srbije zatražilo je od Švajcarske izručenje Nasera Orića koji je nedavno u toj zemlji uhapšen po srpskoj poternici zbog sumnje da je izvršio ratne zločine, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu pravde.

Uz zahtev za izručenje Švajcarskoj je prosleđena i prateća dokumentacija u vezi sa optužbama za koje ga tereti Tužilaštvo za ratne zločine.

Orić se nalazi u ekstradicionom pritvoru od hapšenja po srpskoj poternici.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je nedavno da Srbija ne sme da odustane od zahteva za izručenje Orića i upitao ko je taj koji traži da se on ne procesuira.

Vučić je tada pročitao iskaze svedoka iz istrage koji su do detalja ispričali kako je Orić krenuo na selo Zabražje da "istera Srbe i četnike" iz njega.

"Da li smatrate da država Srbija sme da odustane od zahteva za izručenje Orića...Tražite li od Srbije i od mene da vršim pritisak na organe Srbije da se ovo ne procesuira? Ko to traži, ko je taj majčin sin koji to traži? Imamo svedoke, žive ljude", ukazao je Vučić i pročitao kako je Orićeva grupa zarobila osam osoba među kojima je bila i jedna žena, koje su potom ubili.

Inače, bivši komandant muslimanske vojske u Srebrenici uhapšen je 10. juna u Bernu, a kako su preneli mediji on je poručio da "odatle u Srbiju živ neće".

Orić je, kako je navedeno, uhapšen po poternici Srbije, a na putu za Švajcarsku gde je trebalo da prisustvuje obeležavanju dvadesete godišnjice zločina u Srebrenici.

Srbija je poternicu za Orićem raspisala 2014, zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992. godine.

Orić je bivši bošnjački komandant koga je Haški tribunal osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.

Nakon žalbe na presudu, Orić je proglašen nevinim, posto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo "da nema sumnje da su teški zlocini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da "dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu".

Ratni komandant muslimanskih snaga je sredinom osamdesetih godina prošlog veka, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu.

Potom je završio šestomesečni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski Venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao član policijske jedinice za specijalne akcije, imao obuku još dve godine.

Orić je 1990. prebačen na Kosovo i Metohiju kao član jedinica za specijalne akcije MUP-a.

Karijeru u BiH počinje u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilidži, na periferiji Sarajeva da bi potom bio prekomandovan u policijsku stanicu u Srebrenici gde je naredne godine unapređen u šefa policijske stanice u Potočarima.

Po izbijanju rata u BiH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta štaba Teritorijalne Odbrane u Srebrenici, a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.

Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica.

Orić sa saradnicima je u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisani helikopterom na područje pod kontrolom Armije republike BiH.

(Tanjug)