Министарство финансија: Грчке банке у Србији сигурне

БЕОГРАД – У овом тренутку нема сигнала који би указивали да би грађани Србије требало да имају неку врсту страха и зебње због положаја "грчких" банака у нашој земљи, изјавио је вечерас државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић.

"Све грчка банке (у Србији) су довољно добро капитализоване, остварују позитивне резултате, извршавају своје обавезе према комитентима и ликвидне су", прецизирао је Илић за Студио Б.

Он је додао да су, осим тога, све банке у Србији, укључујући и оне са већинским грчким власништвом, под «сталним мониторингом Народне банке» па и због тога не постоји разлози за бојазан да ће се догодити нешто непредвиђено, иако је Грчка сада у великој финансијској кризи.

Илић је потврдио да Влада Србије припрема сет антикризних закона, који би се примењивали уколико «из било којих разлога дође до системске кризе».

У том сету антикризних закона налазе се, порема речима Илића, два веома битна законска акта, од који се један односи на финансијски систем, а други на фискалну одговорност.

Закон о фискалној одговорности је веома важан, јер би требало да уведе далеко више обавеза и у већу фисклану одговорност свих министарстава и свих осталих буджетских корисника, објаснио је Илић.

Тај закон треба да ограничи могућност задуживања (државе) на око 40 одсто вредности бруто домаћег производа, казао је Илић и додао да Србија последњих година имала «растући тренд јавног дуга», али да није у критичној зони, у каквој се, на пример, сада налази Грчка.

Илић је указао на чињеницу да Србија није, за разлику од Грчке, чланица Европске уније и да се стога не би могла, уколико уђе у било какву врсту кризе, ослонити на спољну финансијску помоћ.

Председник Управног одбора «Сосијете женерал банке» Горан Питић је у истој емисији изјавио да «уопште не верује у грчки сценарио у нашој земљи.»

«Прича о развоју грчке (кризе) је комплетно различита од пута који смо ми ишли», казао је Питић који је у влади премијера Зорана Ђинђића био министар за економске односе са иностранством.

Грчка је, слично неким другим државама чланицама еврозоне, пласирала протеклих година «озбиљне милијарде долара» у земље које су имале довољан рејтинг, не водећи рачуна колико то задужење на крају може да се покаже опасним, указао је Питић.

Србија нема ту врсту «изложености», тако да тај радикални, грчки, сценарио код нас није могућ, јер «једноставно за то немамо капацитета», закључио је Питић.

(Танјуг)